Коло

-ромаи од све»а Елвестала -

(19) Доктор Врангел зевну и истовремено измени са Стефансоном значајан поглед. Стефансон га одмах схвати и искористи прилику да изиђе из собе. Доктор Врангел извади из новчаника без журбе, неке хартије. То су биле три хартије раЗне величине, две од њих писане писаћом машином. — Откуда вам ове хартије? — То су моје хартије, рече ухапшеви живо. — Хм, мислите, рече доктор Врангел и одмери га строгим погледом. Ухапшен је, изгледа, тек сада приметио колико се људи налази у соби и да се сви интересују његовим саслушањемКВегов поглед поста одмах неповерљив и будан. — То су моје приватне хартије, рече. л— За пијанство ћу да платим глобу, а сал се журим на станицу. .. Доктор Врангел пружи хартије адвокат^ Боману. Овај се трже кад их поглеиа. — ГТа то су моје хартије, које су ми неотале из ташне, узвикну адвокат Боман. ПОСМРТНО писмо Све дотле, присутни су се правили као да се не интересују много за ухапшеног Катберга. Сада одједном, сва њихова пажња прешла је на њега и он се нашао у неприлици. Погледи присутних били су хладни, немилосрдни. и као у неком грозничавом ишчекивању. — Какви су то документи, промуцао је ^хапшени као да тражи неку спасоносну идеју. Молим вас да видим .. . Доктор Врангел му пружи без устезања хартије. — Ах те хартије? Па те сам хартије нашао на станици, у чекаоници, рече најзад

Међу пијмлађим филмским глцмицала Лота Кох заузима једно од најЛвПШих МСОТа. (Снимак: „Уфа")

дим да сте ви сами 5шчно извршили крађу, али она је извршена за ваш рачун и по вашем наређењу. Треба да знате да ми знамо много више о вама но што ви то претпостављате. — Главно је да признајетр да нисам ја извршио крађу! — Немојте унапред да се радујете — добаци доктор Врангел још увек у пријатељском тону. Ево сад ћете чути... Јесте ли га довели, Стефансонне? Детектив који се тог момента појавио н авратима климну главом. — Ево га! За њим се на вратима појави један младић који је збуњено погледао Катберга као и овај њега. Доктор Врангел се обрати адвокату Боману: — Познајете ди га? — Да, то је он — рече адвокат. Он је донео натраг украдену ташну са документима. Ја га нисам задржао, али кад сам касније прегледао документа, видео сам да недостају три хартије. Пошто ми није било јасно значење тих хартија, оставио сам доктору Врангелу да их пронађе. Доктор Врангел даде главом знак младићу да приђе ближе. — Немамо много времена, да отежемо ствар. Имамо отиске прстију крадљивца и без испитивања можемо да утврдимо кривца. — Није ни то потребно, пошто сам га познао, рече адвокат Боман. Младић не одговори ништа као да чека миг од старог Катберга. — Ово је ваш син, обрати се доктор Врангел старом Катбергу. ~ Да— Реците му да одговор и да говори истину. Иза ове крађе крије много крупнији злочин ... Стари Катберг поче да брише марамицом зној са чела. — Дакле, он је украо документа? — Да. — Да ли је том приликом хтео да убије младог Катфилда? — Не, нисам! јави ее младић. Зашто сте извршили крађу? Младић показа на старог Катберга. Тако смо се договорили ја и отац. — Зашто? — Не знам. Али кад отац штогод хоће, ја увек послушам. —' Јесте ли прочитали документа која сте узели? — Нисам. — Отац ми је тако наредио. Ја сам му рекао да је то опасно, али он је силом хтео. —- А отац? — Он их је студирао цео дан. Стари Катберг је седео на столици Сав сломл>ен. На питање доктора Врангела потврдио је само синовљеве речи. — А зашто сте онда вратили ташну? — Ви сте мислили да богзна како паметно поступате што враћате ташну са документима, пошто сте изузели хартије које су имали интереса за вас? Стари Катберг не одговори ништа и у соби завлада за тренутак тишина. НајЗад је прекиде доктор Врангел: — Господине Бомане, један час за који сам вас молио протекао је. Шта сада мислите да предузме против госпође Астриде? — Остаљвам вама да одлучите, господине докТоре- Ви вероватно тражите прво д асе ухапсе ова двојица? — Да. Овај млади човек није ми уопште више потребан старог ћу још да саслушам. Стефенсон изведе младог Катберга у ходнику. Стари КатберГ је седео оборене главе на Својој стодици. Доктор Врангел продужи са испитивањем: Да ли сте познавали сињора Катфилда Самуеле? •— Да, био ми је рођак. — Да ли сте знали да долази овамо? — Да.

*— Када? — Синоћ, око седа ми по часова. Адвокат Боман слегну беспомоћно раменима: његова претпоставка пала је у воду. — Можда човек говори истину! рече тек да нешто кажеДоктор Врангел узе хартије и без речи ледено посматраше Катберга. Овај пребледе од тог погледа. Мислите ли да ћете ее с том лажи из* вући?

— Јесте ли се видели с њим? I — Не. — Како сте сазнали за његову смрт? 1 — Прочитао сам у новинама. 1 — Знате ли да се међу хартијама' које сте узели налази и препис писма које је покојник упутио вама? — Да, знао сам. — То је било последње писмо које јвј покојник Катфилд написао, рече доктојј? Врангел. ј (Наставиће се) ј

Катберг не одговори ништа. — У свакој овој хартији спомиње се ваше име и ви са дтврдите да сте их случајно наптли на станици! Куд баш да их ви нађете? Заиста, необичан случај и срећа! — Па ја и не знам какве су то хар тије. — Ја их нисам разгледао. — Али ја сам их разгледао. умеша се адвокат Боман. — Ту је чак копија једног писма упућеног вама у коме се говори о неком хотелу. И раније сам у свом досиЈеу видео то писмо, али му нисам придавао никакву важност... — Вероватно зато што се у њему не терети госпођа Астрида! добаци доктор Врангел. Уосталом, то је споредио. Дакле, Катберг, ова документа су украдена и украли сте их ви! — Где сам их украо? — У канцеларији адвоката Бомана. «— Ја га уопште не познајем и никада нисам био у његовој канцеларији. — Само ви можете имати интереса за та документа и ви сте крађу извршили. — Хтео бих да знам када? — Зашто бисте то хтели да знате? — Да бих могао да докажем свој алиби. — Баш тиме ее сами одајете! осмехну се доктор Врангел- Спремили сте, разуме се, алиби унапред. Ја не твр-

сон-ардо —■ СИМООЛ РЕНЕСАНСЕ

/(\ вих дана навршило ое 425 годинај од смрти једног од највећих љу-1 ди човечанства' једног од најрен нрезентатнвнијих генија, Леопарда дај Винчија. Рођен 1452 у блнзи.ни Фи-: ренце умро је 1519 у Француској, у, једиом вамку који му је ставио на ра* сполоЈкење тадашњи француски краљ^ Сликар, вајар, архитекта, анатом, проналазач и жњижевнив Леонардо дз Винчи псдједнако је велик. И не зна се у чему је већи. Да ли више ценнмо по ономе што је ва живота оствариб нли оно шго нам је оставио у наслеђе, дао генијаљне наговештаје будућа' — данашње — културе и као нроналазач. Леопардо, иајрепрезентативдији прегставник Ренесансе је уједно једаи од „аргонаута будуЉностн". Неу-моран истраживач бавно се мнотобројшш експериментима које су наука и тех^ н,ика доцније оств,1:рил;г. Потпуно уравнотежен дух, човек 1«и; ји је продрео у дубоке тајн.е природе!-; имао је у себи и извесну дозу мисти- > цнама. Или тачније речено у чувеном Леонардовслом осмеху — а свака ње-* гова слнка нма у себи та.1 осмех, —<има нечег тајанственог. То ,је осмех најдбољег сазнања, то је осмех оног; који је проглашавао: Велика љубав к!нг .је великог знања. И шта је знач ње потпунпје то је љу'бав већа! Његове су слике изрази оне олим« писке мнрноће. оне ведрине до којо' достижу само највећи духови, и то носле дуге борбе. На жалост, нотомств.у; } је остало до-ста мадо од оног што јв. насликао, а вајарска су му дела, као : и грађевинска временом сва нропала. ) Али, оетала је „Мопа Лиза"! Остали, доста оштећена. „Та.јна вечера", осталн „Бахус"; „Јован Крститељ", „Обожавање Трн' краља" и маса генијалних цртежа. А то је доста да за ова времена сврдочи о генијалностгг једиог од највећнх људи човечанства. — бт —■

Леонапдо да Винчи