Коло

ЋОШТАРИПА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Мојој мајци Дан за даном, један по један се ниже, тодина по година век једпа другу стиже како се, мајко, видели нисмо. Понекад, врло, врло ретко, стигне Твоје писмо као да нас дели даљина бескрајна, преко седам мора и свих океана. Ох, мајко! колико осећам Твоје дубоке ране, и око Тебе сву пустош и тешку таму, и Тебе, далеко од нас свију саму. Ох, кад бих могао, мајко, само за тренутак постати бар један, једини сунчев зрак, и светлошћу својом ра&агнати око Тебе мрак, рагрејати топлотом Твој животни кутак. Целивати очи уморне и благе, убрисати су$е са Твог лина свела, одагнати тугу са суморног чела и улити делик нове, животне снаге. Ах, Мајка је створена да пати и страда... Она је највећи грч јадне људске душе од искона, и највеки бол крор сва времена, али. •. и највека њена утеха и нада. ЂОРЂЕ ПЕТРОВ

ддозго надоле: ,-т1 — Дивна је благословена српска ремља, богати пло" дови њени... 2 — Град Маг л ич 3 — Вучји До са Дурмитором 4 •— Преоравање: Жуљевите и вредпе руке сељака обрађују ремљу (Онимци: А. Симић 3, М. Роглић 1)

Шта си ти мши Далеко од тебе и свег твога блага Теку моји часи по дану и ноки У мислима с тобом, Отаџбино драга! ' Како је само тешко без тебе бити. •днзн и19зо он днтпДхо 'днпп ицојј Груди препуне чана а очи суза За родне груде и долине далеке. Ти си ми све; и никог и ништа више, ,Осим тебе, немам на овоме свету Ти си ми мајка, која ме је давпо Оставила малу, незбрипуту, клету... Највека радости и бол оиа ми % бнла, Сва љубав жарка и чежња бескрајна. Ти си м исестра и другарипа мила, Пред којом не лебди чак и једпа тајна. Ти си за мене: сан моје младости; Вољено бике о коме се спева. У дапима пролека, маја, цвека ... И песма коју још нико не испева. И молитва моје душе у самоки: И вера и нада: на прегнука пова И свршетак једне гнусне, тешке ноки. И далека звезда и зрак топлог сунца, Део неба плава с облапима сивим. Све си ти мени, јер крв са твојих рана У.срцу посим и с тобом данас живп. Хајделберг. априла 1944 ВУКОСАВА КОЈАДИПОВИЋ