Коло

2

Мипан Васкин

На насловној страни Пролеке је дошло (Снимак: А. Симнћ)

Главни гредник Мића Димитрпјевић * Урелник: Вошко Токин * За фотограФиЈе: Александар Симић ★ Цртеж- Таорђе ЛоОачев ★ У оедништво Поенкареова 31 Тел9* фов 25-010 * Власник в издавач Сдшеко излавачко поеллгчећр А Д Јовав Тановић ★ АдминистрапиЈа Дечан^ка бт> 31. Потлеи с Вететти- в "огоал Тел 24-001-10 ГПтампа .Штампаиотле д с аетернп пцја Врогпал« Л П Дечанска улипа 6т). ка иа ироклетије. 31. Тромесечна претплата 70.— пинара.

Јелшп^о

5у ра Рашић бави :е успешно слика" вем у Сталату II Ц

вала се Милка. Била је лепа. имала је дивну главу и крупне, црне.очи. Тело јој је било блиставо, бело и обло. Поглед пун младалачке немирности и страсти. У звездане вечери стајала је крај ирозора у лакој кошудти, рукама притискивала груди. врело чело наслоњено на хладно стакло, а цело тело треперило јој, ломило се, кршило. Дрхтале су њене влажне усне, дрхтало срце. дрхтала снага, попут треперавнх звезда у висини. Стајала је иза затвореног провора, блуднла погледом пожуде у ноћ и бескрај, затвореиа. сама. А када еу ноћж биле хладне и тамне, гн>урила је главу у меке јастуке, грчевито стезала песнице и плакала. плакала. Не, то није живот: увек затворена, сама... Да, затворена. Почело је то јопг давно, још док је била дете. И онда .је била лепа, имала дугу косу и увек но сила најлепше хаљине. Била је немир на. много немпрна, а играла се само са дечадима. Родитељи су јој били строги и када су је угледали у некој вевиној дечијој игпи како се љуби са једним дечаком, почели су да ,1е 11 ■ вају. Расла је и бпвала све леппга, али све више затварана, све строжије чувана. Строги родитељц пазили јој на сваки корак, браиили јој сваки излазак. затварали је у великим собама са стуштеним завесама. Другарипе су јој долазиле н говориле јој о шетњама у полутами. о ћаскањима нтпод високих топола и зажарешгм рукама. Слуша* ла је о скривеним уздаспма и дрхтајима тела. Прпчале другарице и одлазиле. Она млада, лепа, бујна. остаја' ла је сама. А тамо. на улици. пролазили су младићи и певали. продазиле девојке и смејале се, блистало сунце и ваздух мпрлсао. Устајала је у јутар ња праскозорја, днзала завесе и чекала прве зраке сунца да. нм прича о... њему. Он мора да буде леп. и снажан, и внсок. Иоклониће му живот. телО п душу. Мрсиће му косе, љубиће га. Сиевада је тако о њему. а тело јој горело..., "Звао се Марко. Био је мали н мршав. Жнвот је п*роводио над књпгама. У трошној собпци, иоред столне лампе, проводио је мцоге ноћи над пожутелим страпицама. Волео је неку Владиславу н није га волела. Волео је Рену. Тину и Загу, и нису га волеле. Патио је због тота, буљно у ножутеле странпце и неуморно маштао о девојци која ће га заволетн. Биће то једног радосног дана, плавог и светлог. са много мприса^ негде у сенци небесних јсргована. Све ће јој рећи. И како је воли, и да ће је увек волети, и како је она прва која га разуме. Причаћз јој о Владислави. причаће о Рени. Тпнж, Заги, и смејаће се весело, срећно — об0'је. Лишће ће бити зелено и трава влалгна од росе.

Милка и Марко. Срели су се на степенпцама њене куће. Био је усхићен њеном лепотом, мало је застао и осмех нуо се. Она је била изненађена. Младић у њеној близини. — Кога тражите? — Ја... овај. •. мој друг станује-.. Збунио се. Тај поглед! Она му је прплазила гледајући га непрестано. Кроз мпсли летеле су јој речи другарица о шетњама у полутмини. о екривеним уздасима. о дрхтајима тела- Тај младић је збуњеи. Баш добро! ухватила га .је за руке: — Свиђаш ми се- Водим те .. Да^ не чуди се: волим те. Зграбила га је за главу и љубила, л>убила. Дрхтала је. Између пољубаца чуле су се речи: — На тебе сам чекала тако дугоДошао си. Волим те. Бићу твоја, увек твоја. Наједном се тргла, пустила га н отрчала у стан. Још дуго је остао на истом местуТе очи, ги пољубци. те речи! Стајао Је као укопан. Да ли је то могућно? Руке му дрхтале, ноге клецале, срце лупало, лупало. У ушима му је нешто зујало. Када се је мало прибрао бпо је срећан: нај.зад. ето. наишао .је на ону правуТако је почело. Састајали су се у твеној згради, код његовог друга. И то скоро сваког дана. Обој-е су пмалп оно о чему су жудели: она младића, он девојку која га воли. •. Нарочито Марко је био срећан. Испунилп су м, се снови. Заборавио је Владиславу заборавпо Рену. Тину и Загу. п волео само Милку- Волео је бно вољен. — Милка. волиш лН ме? — Волим те. — Заиста? — Како можеш и да посумњаш ..» И миловала га, и љубила га. Напустио је пожутеле странипе. бацИо столну лампу и мислпо само а Мнлкп. Она му је нспуњавала дан, ■због ње је проводио ноћ без сна. 0 својој срећи причао је птипама. покиелпм гранама и румеиој зори, Увидели су и строти родитељн да Зе доста затварања- С времена на време дозвољавали јој да изађе. Она јс то једва чекала и одла-знла је са Марком. А једнога дана .. „Драпг Марко, — Немам снаге да ти ово кажем и зато ти пингем. Већ видим твој тужнн ноглед и саосећам твој бол. Алн нисам ја крива, веруј мн. Тако је морало да. буде. Марко, никада те нисам водела! Колико ми је требало борбе да ти напишем овј речи. Оне ће теби донети бол, а мени олакшање. Ти -знаш мој живот. ТолНко сам ти о њему причала. Увек ћеш се сећати мојих тужних речи и очију пуних суза. Бпло ми је тешко. Зетворена. сама. И ти си наишао. Био си први. Моје биће тражнло је младића и нашло га је у теби То би исто било ма који да је наишдо. — Не, то није била љубав! Како бнх волела да св« то није било, све то с тобом да је био сан, од оног првог су«рета на степеницама па до даиас, јер тек сада ја волим, искреио волнм — другог. Тако је морало да буде Заборави на све што је било и- јелнога дана. бићеш орећан. И ти ћеш бнти вољен. Живот је пун промена. Не клони. Иаићнће и бољи дани. Биће то. као ^ што си ми причао, једног радосног дана, плавог и оветлог, са пуно мнрпса, негде у сенци небеоних Јоргована. Сећаш ли се? Нека ти ,;е јкпвот пун среће!.. Много те поздравља Мнлка."

„Коло" је у више махова писало о културној делатности наших заробљевика. Било је речи о певачким друттвима, концертима, позоришним преставама, читаоницама, предавањима, соортеким приредбама итд. Видели смо такође да су приређене и изложбе

на којима су дошли до изражаја, поред познатих наших сликара, сада заробљеника, и аматера. Ево у овом броју два рада младог и — колико се по сликама може судити — даровитог аматера Ђуре Рашцћа, заробљеника Сталага II Ц-

{едџа с.шка :<аробљеника сликара гматера Ћуре РашиИа .