Коло
3
Истоуисће^/у&анекдоп
ТО ЈЕ МОГЛА И ЊЕГОВА МАЈКА... Вилхелм Буш био је једном у неком друштву где се говорило о старом сликарству. За ДОказ тога шта су стари знали, навео је неко, да је један славни холанђанин једним нотезом могао учинити, да једна слика која је престављала смешећег дечака добије изглед дечака који плаче. Сви су се чудили. Само Буш одушевљени обожаваоц старог холанђанина рекао је: „То није тако тешко. . . то је могла и моја мајка, и то са дршком од метле1" " • ДОБАР ОДГОВОР Песник Лудвик Уланд није волео да пише дугачка писма, па ни својој жени. Једном је позвао увече пријатеље к себи. У разговору с њима рекао је : гучајно: „Да, свака ствар има две гтране". '• • . • ■>.. ••■ ■, ... Његова жена брзо дода: „Једна ствар га међутим само једиу страиу!" „Која?" упита песник. — „Твоје пигмо! 44 гласио је одговор. ОДГОВОР КОМАНДЛИТА За време рата противу ПГланије, гсоја се упорно браиила, послао је 11аиолеои једног преговарача шианском гувернеру Севиље. Нреговарач је изјавио, да ће Наполеон у случају/ ако се град не преда, читаву Оевиљу глатко сравнити са земљом, као с бри:)ачем.. Гувердер .се-- насмешио: „Добро, немам ништа против тога, Лко француски цар $кели добити још. и титулу Севиљски берберин". Ту титулу међутим Наполеон нијв могао да оовоји,. је,р се град држао, све док ниЈе био ослобође«.
„Хоћу да сам ^срећна, да ми срце пева, да живи, да воли; Данас рекох себи: да не будем више као до сад сетна". Чему моја туга? Нашта увек боли? У прошлости мојој двадесет је лета испуњених тугом. Ја нисам умела, или нисам хтела да осетим радост, весеље и срећу. Одсад више нећу тако! Нећу са сузама очајања ни са молитвом покајања да клечим у самоћи. Нећу машти да браним, нити у срцу да сахраним све чежЊе, све жудње и снове младости моје, што ничу у ноћи ове снене .. .
Као јутарње росе сјај, што брзо попије сунца жар младост кроз живот мине. А у јесен мојих животних дана, кад вене лишће са суморних грана питаћу: Где си младости? где си радости и цвеће?
Врати се јутро сунчане светлоетн да опет срце жуди и љуби страсно. А вечер ће бити суморна, као уморна старица са власима седим, и шапутаће уснама блеДим: „Сад је већ касно! — касно!... Београд, 1944. МАРИЈА ГЛАВАШКИ,
Лепи су наши кра• јеви, лепа је &емља Србија. Питоми и плодни њеаи крајеви. Ево јед• нот Шумадијскот предела.
И овога Ђурђевдапа Срби су, поштујући своје лепс обичаје, прославили уз песму и коло овај пролетњи празпик, празник • зелепила и цвећа. По српским селима уз свиуку хармопике тресло се коло ... (Сгшмци: ГГриватна својина)