Коло

1 — Далеко на северу Швдеске налаџи се ово насеље дрвених кућа. Село има свега 200 домова и цркву. Ово је једна од ретких цркава која се налари у тим пределима и приликом свечаности Ланонци преваљују стотине километара да би присуствовали служби Божјој. 2 — Жепка не даје много млека, али ипак и то мало што даје служи џа храну. 3 — Деца су као сва депа на свету. Играју се. Ови лапОнчики век од малена с«\ вежбају у бацању ласа. 4 — Ирвас је полудивља животиња и треба миого умешности да би се припитомила. Али Лапопци поседују ту вештину. 5 — Ова лапонкиња има много посла док пому$е читаво крдо ирваса — женки. 6 — Бели ирвас спада у реткост. Њему се рбог тога посвекује нарочита пажња... И они Лапонци који имају беле ирвасе обично их поклањају својим најбољим вријатељима . (Снммди: Б. Ф. А.)

Ирвас је за Лапонца све и сва. Хранитељ, запрега, а сем тога његова кожа служи му за одело и одећу. А још важније од свега тога ирвас је и верни пратилац, друг. И горе на крајњем северу Лапонци поседују читава крда ирваса. Њихово одгајивање задаје доста посла. Оно се, разуме се, врши систематски. Много се пажње посвећује ир* васу — главном и можда једином Извору свакодневног живота и —- богатства. ( оре, на најсевернијим тачкама Европе, тамо где почиње већ ледени појас и где престаје такорећи свака вегетација и живот, живе Лапонци и њихови верни пратиоци ирваси. Њихов живот није лак и многобројне су тешкоће са којима се Лапонци боре, али вековима су они ту настањени и свакако живот другчије и пе могу да замисле, већ само као непрекидну борбу с природом. Па ипак ни тај живот није без лепота.