Коло
6
16а^шаш^иишм -
пуиј-н&лпв&ш
/1/1ЊОТЊ су изуме и чудеса дана/ј/ ј шње технике наговештена пре много година, али не само од иаучника, већ и од цртача — карикаТуриста који су својој машти давали чисто романтичног маха. Није се требало обраћати врачарама, које би и;ј талога црне кафе ирорекле хиљаде бе" смислица, нити астролозима. Да је ко пре стотину или две стотине година обратио већу пажњу на карикатуре и цртеже, којима се тада слатко смејало због њихових „неостварљивих" идеја, видео би у њима много чега што је постала основа оствареним техничким Рзумима који за нас — данас — не
Први упаљач $а цигарете, била је нова Тас-лампа, која није била вишља од вормалне човечје висине, — наравно Цано у замисли карикатуристе и$ 1852 фодине. рретстављају никаква чуда већ сасвим [обичне ствари а која ће, у доба староЈсти, наше, или наше унучади или праунучади, бити још много усавршеније. Пророчанства дата кроз смех веома ЈСу занимљива. Цртачи и карикатури<сте су први који ће, по слободи која им је дата да исмеју све, наћи начина да ;се поиграју и идејама, без обзира на могућности и немогућности његових рстварења. На пример веома је храбра и смела идеја једног карикатуристе из
Ваздхшно лађа — како је замишља ма• шта једнот карикатуристе из 1804 год. Првобитна замисао ваздушне лађе био је огроман балон испуњен топлим ва• рдухом, накрцан војницима, коњима 9 то» аовима па чак: ш падобранима за искр• цавање.
1851 године који је у шали и ради нацртао карикатуру о уличном упаљачу за цигаре. То је било претсказивање данашње уличне гаслампе. Онда је то било смешно. Данас су те улИчне лампе сасвим обична па и застарела ствар, као што је обична ствар и џепни упаљач за цигарете, на који се онда није ни помишљало. Одавно су научници, изумитељи али и карикатуристе сањарили о човеку који ће да лети и визионарски су претстављали људе са крилима. 1784 године фантазија једног карикатуристе створила је летећу рибу, која лети помоћу десет пари пераја — али карикатуриста ни сам није знао да објасни како би то требало да се изведе и како риба треба да лети. Било је 100 година пре него што је гроф Цепелин почео да остварује ваздушни брод. Па тако исто и са многим другим стварима из домена електрицитета, медицине, технике . . > Писаће машине, машине за рачунање, разне друге направе данас тако обичне али и тако потребне, могу се назрети у карикатурама — визијама оних који можда ни сами нису веровали у могућности остварења оно" га чиме су само хтели да некога забаве, некога да исмеју или насмеју. ■>ос!)ЈмимсзА'-1!ма> НЕКОЛИКО РЕЧИ О ВЕЛИКИМ ИРОНАЛАОЦИМА линотип љ у 1 акозваних ручних слагача, то јест / слагача који слажу слово по сло^ во. све 1е мање. Данас највећи део штампареког слога, па и слога којим се штампа Коло слаже се машинама које се зову линотип. Линотипи су машине које слалсу целе редове и ниеу тако старог порекла. Јавиле су се тек у друго.1 половини прошлог века. Од Гутенберга па све до 1.866 године да би се сложио један рукопис слагачи су морали руком да слажу слово по слово, које су узимали из нарочитог сандука у коме су по нарочитом реду била распоређена сва слова. Овај иачин слагања свакако није био брз, те су се стручњаци трудили да пронађу нешто што би било и брже и лакше. Године 1816 један енгле. еки штампар. Бенлсамеп Форстер, у.спео је.да направи прву магаину која је могла аутоматски да слаже. Наравно. све је било примитивно и захтевало многе попуне и пбправке. •••• " Тек 1866 године. направљена је прва машина за слагање која 1е могла да да оно што се од таквих машина тражило: прецизност, брзину и увек чист и нов елог... Данас сеМодерна штампарија не да за« мислити без маптина за слагање. Постоје магаине које лију цео ред и то су линотипи, а постоје и мапшне које лију слово по слово и то су мрнотипи. У нагаој земљи углавном се употребл,авају линотипи, док је.број моиотииа врло мали . . . НИКУДА И НИКАДА БЕЗ НАСОША Данае се никуда човек не може да макне без разних легитимација или пасогаа, ако је у питању путовање. Путне исправе тра-же се у свима земљама и може се слободно рећи да се из године у годину тај посао са путним исправама све' више компдикује. . . , Међутим. било би погрешно мислити да су путне нсправе негато гато је донело ново доба. Фотографије на путним исправама свакако могу бити новог датума, али са.ме путне исправе. слободнО се може рећи. старе су колико и путовања ко- • ја су смели . људи предузимали у сбима вековима и у свима'иародима. јануара месеца .1883 године У Каиру. у Египту, пронађен је један докуменат. из године 750. Другим речима, докуменат који је стар хиљаду година . . . Свестраним испитивањима утврђено је да је то један сасвим. обичан пасога. путна исправа без које се ни онда није могло слободно и безбедно путовати. ГРАД У КОМЕ ЈЕ И ДАЊУ — МРАК! Ратни дани донели. су у зараћеним државама поред осталога и наређење да сви градови преко ноћи морају бити у пуном мраку. Није потребно рећи да је то због бојазни од ноћног напада непријатељске авијације. Наравно. овај ноћни мрак у великим градовима свима Је пао тегако. Но све то није нигата према ономе на шта је сталио осуђена. било рата или не, варош која 1е позната као најсевернија у Европи. То 1'е Хамерфест. која за време поларне ноћи. ,ко]а тра.је пуних' шест меееци. остаје у сталном мраку. Тако у тој вароши деца за то времв иду у школу и слушају предавања само при електричној светлости. Уопште. за време зимских месеца цео живот у томе граду уггућен је на вештачку светлрст —» електрИку. Хамерфест зе. уоеталом ,једна од првих европских варогаи к'о.1а је. завела осветљење помоћу електрике и чије су улице најпрв
биле осветљене великим електричним лампама. \ . • И сада. док. се у целом свету који ратује. градови што. вигае замрачују, у Хамерфесту • је још увек на дневном реду нитање: како ће се град за време дуге зиме гато боље осветлити!? ЧУДНОВАТАА ЗАНИМАЊА Свима нам је познато да има пуно занимЉивих и чудноватих занимања. Знамо. на пример да многи људи живе од тога гато уме.ју да подражавају гласове разиих дивљих животиња, затим цвркут птица и тако даље. У Паризу постоји прилично велик број људи којима је главно занимање да буде раднике који раде на пијацама и који еами не би могли да се пробуде довољно рано. У Паризу је исто тако до пре десетак година постојало занимање: људи који везују магане... Јер и то 1е била вегати.на коју многи нису знали. а за маде иаре нагали су се људи који .су на томе пољу били прави ветцтаци. Код иас знамо да има људи који живе од тога гато купују. ко зна за чији рачун. старе флатие. старе тегле. По судовима дуго су се вукли људи који су за мале паре пристајали да сведоче све ... иако . је, то било V опреци са за-конима..,
Ишијас И Њ ГОВО МОДЕРНО Л^ЧЕЊЕ II Усваком слу^ају треба погледати мокраћу, а евентуално крв и гаећер, јер врло често наилазимо обољења ишијаса код шећерне болести. Врло често, нарочито код туберкулозних особа, може ишијас да буде симптом туберкулозног обољења кости кичменог стуба. Зато није рђаво да се у сваком случају игаијаса који дулсе трај.е и који не реагира на обичну Медикаментарну терапију прегледа и рентгенолошки сними лумбални део кичменог стуба. У сваком случају ишијаса треба-вргаити преглед, код мушкараца ректално, то јест дебелог црева, а код жене још и вагинално јер многи су ишијаси код старијих људи настали услед повећане простате или каквог ректалног тумора, а код жена услед заиаљења јајника. тумора или искривљености материце. Код табеса врло често могу да имитирају ишијас лансирајући болови. а могу исто тако да настуие болови и чисто нервна обољења у костима, зглоботзима, карлици услед . сифилиса, и услед артритиса или гихта. Као што смо видели код обољења нерва ишијатшсуса морамо обратити пажњу да случајно болесник нема какво друго обољење у костима, зглобовима, карлипе или каквим другим органима : као и друге енфектне и гениталне болести које могу деловати секундарно да нервус ишијатикуе оболи (секундарно обољење називамо обољење кбје долази као последица неког већ раније оболелог органа). \ Директно на само оббљење нерва могу да делују разни отрови интоксинације и алкохол, затим шећерна болест, а понекад врло ретко обољеЊе гнојалог крајника. Структура нерава еастоји се из нервних влакаиа и нервних кошуљица којих има две, који обвијају нерв, а тање су као од најфинијег цигарет папира. Обољење нервиих влакана је ретко, а ако наступи онда се ствара једна врста бујања нервног ткива, који се у медицини назива глиома. На нерв ишијасу врло је ретка та појава. Нерв обично страда и на њему настају промене које долазе секунд^рно и услед промена и обољења на нервним кошул>ицама. То обољењз на когауљицама стварају повећања истих, која својим притиском, делују штетно ^а нерв, услед чега долази до отежане и болне фунКције нерва. Нерв услед приТиска изазваног запаљењем кошуљице лако дегенерише. Та дегенерација, састо ји, се у томе гпто нервна влакна гточињ^ да се тање,. а врлО споро или ГотоВо никако не регенерипту (регенерација је враћање . бштећеиог у првобитио .. здраво стање). • Ако се до&воли да : оболеле когауљице. с.расту- наста.:,је ; за д^бљање или хро-' нично оболтеље нерва : игпијаса тако д * • лечење постаје врл.о тешко и ^а слабим резултатима. Стога. итпијас ' Треба' схватити каО врло озбиљну болест и одмах предузети, радикално лечење. Ово су узроци крји доводе до обољења нерва игаијаса. али ипак најчешћк су код жена обољења женских гениталија, а код мушких обољење тениталија и- то о<■ бично на венеричној бази. Модерна медицина ипак је успела и код ове тешке болести да нађе решење на тај начин што прво лечи узрок болести, а потом модерним сретствима делује да ее ексудчт (ексудат је течност која се при запаљењу ствара). резорбује. тј, да га нестане. тако да на пошуљицама не настане задебљање и да оне не срасту између себе, те да на тај начии не -уништавају нервна вла кна. Дал>е је успела медицина да давајући веће количине витамина Б регенерише доиекле делегерисани нерв. Стога је врло погрепшо што се некипут даје само витамин Б без других потребних лекова, јер ма да ово помаже јачање нерава не лечи и не отклања узрок болести и притисак од стране кошуљпца, већ моментално услед деловања витамина Б — јака исхрана нерва делује да се за извесно време болови смањв. ... V- '' :.'.*•'••• ... ; *"• _х > ДР. Ч. РАДМИЛА (Крај)
ПРОБЛЕМ БР. 123 М. Хавел
Бели вуче и даје црноме мат у два потеза: Решење проблема бр. 122 (Ј. Посписила): ВЈЗ—сЗ! ^^ШАЈЗМАЛГцг МС1ЛО ИЗ ЖИВОТИЊСКОГ ЦАРСТВА Онај ко де цртао овог голуба дупљаша напвавио 1е тои велике гпетке. Ако схе л»убитељ и позиавалац животиња. одмах ћете се сетити зашто?
•(јтшнМ Ло тзкедги тзГидЛкол • окоон .Г- кј - х •ИС1ИХ91и 9Н в 'ељдћнАКТПГИ 'вак ОИТЗО Л1 'т ?к .и ИдЛКОЈ 'КИЈ/Вф •91.9И1ГЈ И 9ас1П ОСдј. 9Н 9ТГЛ •9ЦнЛ12'ТЗКК 91'ОНО И ИН13С1Х ОНТЗЉ ТЗИ 'КОН -тзах кохоБнае 90 инвах шђчгпле длкоЈ)
ОДГОВОРИТЕ ОДЛУЧНО: ДА ИЛИ НЕ..
1 — Да ли 1е когод покушао да балоном прелети Северни Пол?
, ј 2 — Да ли диња и лубенииа потичу из истих кпајева?
Тачни одговори: 1 — Да. Са такозваног Острва Данаца. које" се налази на северном делу Шпицбершког Архинела-га 11 јула 1897 године пошао је Андре са двојицом другова у обичном сферном балону без мотора право ка Северном Полу Смели ваздухопловци. гоњени поволшим ветром. нестали су без трага и тек касније, тридесет и три године после. пронађени ;зу њихови оетаци. 2 — Не. Диња 1е пореклом из Азије. а лубеница ,1е пореклом из јулсне Африке. Даиас их има скоро у свима деловима света па и код нае и то многобројних врста...
ИЗ 122-ОГ БРОЈА Одговок на „ИЕШТО ЗА ЉУБИТЕЉЕ ЖИВОТИЊА" Куда нема на грудима велику бел# белвгу.