Коло

цели. Отеловпли дух сртгфрескама Сопоћана век ке тек доцније сликари :оји су живели и радили поднебљем — иррарити I, Задужбина Кне^а Лацу, саграђена 1380 тоди\е вример српско-ви&ап• И да после Косова иије 1Д српске државе, веро• остварен и српски стил. ча Ларарица је страдала. 1цију ирвршио је веома ти наш архитекта Пера етрдесетак тодина.

з —~1>тудекица, „тграљспа пјггвог, у долини Ибра подигнута је 1196 тодине, као радужбина Светот Саве Немање. Пошто се одрекао престола Стеван Не• мања рамонашио се и неко време провео у својој Студеници па је пошао у Свету Гору где је са својим сином, Светим Савом, подигао Хиландар. Студеница спада својом архитектуром у ред наших најрначајнијих радужбииа.

јом архитектуром и своЈим живописом представљају ,,сумум", синтеру наше средњовековне културе. Необично ботати живопис — преко 1000 фрески раскошна унутрашња и спољна архитектура, њена целина, чине Дечане најубедљивијим ирраром српског духа —■ пре Косова.

едоци величине зековне културе ггири. Задужбирасуте по свим изрази су кулзкази богатства ' само храмови к су и домови у опште. И од постаје центар 1сти независних не, цркве и ма;рпске културе

6 — Западни портал Високих Дечана. Величанствена џадужбина Стевана Уроша Дечанског саграђена је 1327—35 годипе. Високи Дечани су, да се тако израримо, наша најпотнија црква. И сво-

7 — Каленић }е саграђен у српсковирантиском стилу ирмеђу 1407 и 1417-џ, годиие. Слика прикарује ванредно пла-> стичаи рељеф Девице ирнад једног пророра. У нашим предњовековним радужбинама ранијег доба скоро и нема кипова и рељефа. И утолико је овај прекрасни рељеф рначајнији.

Љубостиња /е такође саграђепа у, српско-вирантиском стилу, отприлике у ( исто време када и Каленић. Слика прикарује дивна рападна врата ове архи» тектонски једииствено „чисте" џадужбине. ;ешева, Сопоћаечани, Баљска зо, Нагоричане Бубостиња, Ка 1Ја и сви остани манастири, ки су уметнича српског духа

9 — Жича (1207—15), недалеко одКраљева, спада у највеће наше светиње ка<у прква у којој су крунисани српски вла• дари. Чешке, у току векова и за време ратова Жича је страдала и доцније ре•■ стаурисана, тако да је данас доста и;зтубила од првобитног облика. Али, &а нас она је рпачајиија као символ но као архитектонски спомепик српског средњег века.