Коло

На цч^ловнп! гшани Мали свињар из окочинс Београда . . ■ (Снидтагг А Симић

'— Када ћемо ми да се венчамо? И он који ју је у том тренутку поЉубио и коме се због тога свет учинио иростран и велики одговори јој: — Имамо кад, Р030. Нас двоје не може ништа више раставити. Прошла је година дана. Они су се заједно враћали са летовања у Београд. В03 је јурио. Још једном њих двоје се пољубише и још једвом Мара њега упита. — Када ћемо да кренемо на наш ;сватбени пут? Он се насмеја: —- Чим завршим студије ... Уоста* *ом, млади смо. Догод можемо сносити вожњу железницом моћи ћемо да чекамо и да у том чекању уживамо! Она му у души даде за право. * Када су се, после дужег времена', опет састали, Мар% је била жена другог човека. Она Милета није престала да во» ли. Само јој је било тешко чекати. На наваљивање родитеља удала се каог год оно што човек дохвати какву му драго књигу и стане да је чита да би му досадан дан лакгае протекао. Он је чак није ни упитао: „Зашто си то учинила? 44 Јер знао је да га у његовом поверењу није обманула, него да јој је дојадило чекати на заједничку срећу. Седели су једно наспрам другоГа и гледаЛи се у очи. ■— Још смо млади, — рече јој. — Јоиз можемо да чекамо. Наше време још није дошло, Маро» И још иешто: Да смо се узели. можда би већ одавно било нестало чари. Мозке бити да би ти већ одавно била сита и пресита мене и да ја вигае не бих виђао сјаја твојих очију. Може бити ла је брак оно чиме човек не треба да наноси бол жени коју воли. Јер он је немилосрдно искључује из бескрајног круга жена које у љубави

ља отпутује у бању. Ни он јш она нису у том путу гледали какав споредни смисао. Мислили су само о томе како да пут превале без већих напора и како да гато удобније проживе у бањи, не морајући себе лигаавати омиљених им навика. Седели су у возу. Он устаде и затвори прозор, да њу не би била промаја. Часови су промицали и њих двоје су непрестано ћутали. Наједанпут спази он где из њених очију капљу сузе. Забринуто упита је шта јој је. И она му одговори: — Осећам се рђаво, Миле. Чини ми се да више не могу да издржим вожњу железницом. А и дубока је ноћ већ... И када га она погледа, схвати он да је њихова нада умрла, виде последњи пут сјај њених очију који је толико волео али у току времена заборавио да га запажа. Јер њихово пријатељство било је као брак. Трајало је и сувише дуго 44 . * Вера заћута. Тек после неколико тренутака додаде: Умрли су истога дана. Стога их ми који познајемо њихов. романтични Живот називамо Филемоном и Баукидом. А сада, хајде да ручамо. Јело се већ давно охладило. Седосмо за сто. Наједанпут Вера спусти кашику. Видех је где плаче. — Зар те је то толико гануло? — Не, рећи ће ми моја жена, — није то. Мени се само чини да су Филемои н Баукида ипак 6 рјли срећнији него друга створења. Замисли. само, Јовиие: Били су толико богати да се целога свога века нису морали ни дотаћи капитала своје љубави. него су могли да живе само од наде као од интереса. И због тога ето, ја им чисто завидим. Н. Н.

ејзири су извори топле, често кључале воде, који бацају воду ви' соко у ваздух као прави водоскоци. Гејзири се по правилу јављају само у вулканским пределима. У овим пределима налазе се многобројне подземне пећине које су Често пуне воде. Ова вода, због близине вул* кана, често се јако загреје и почиње да кључа; ствара се пара, која изазива врло велики притисак. Под тим притисКом вода тежи да се пробије и да нађе ма какву одушку. Ако је нађе, избија у виду млаза, који је утолико већи уколико је Притисак већи у подземџим просторијама које су испуњене водом. Но гејзири не избацују стално водуТо долази отуда што се базен у коме се налази врела вода под притиском паре, после извесног времена, испразни. На место избачене воде долази из дубине друга, и потребно је извесно време да се она загреје, да се створи нов притисак и да дође до новог избацивања млаза. Гејзири су, дакле, нека врста малих вулкана који избацују уместо лаве с времена на време врелу воду. Код неких гејзира у секунду подједнако траје избацивање, затим долази пауза која је увек исте дужине, па онда опет избацивање воде ... Најлепши и највећи гејзири налазе се на Исланду. А од свих исландских гејзира највеличанственији је Велики гејзир. Пречник његовог гротла износи три метра, а млаз који избацује достиже висину од тридесет метара. Випице с највише зуба Највећи број зуба свакако има делфин: 200. Одмах за њим би дошла такозвана морска свиња са сто зуба. Међутим, нарвал, морски једнорог, који припада истој породици, има свега два зуба. Треба само признати да му је један од тих зуба изванредно развијен. Женка морског једнорога уошнте нема зуба! Кннесни зид инески астрономи тврде да би Марсовци, уколико их има, посматрајући земљину куглу од свих ствари, поред високих планина, једино приметили велики кинески зид. Марсовци не би дакле видели ни градове, ни железнице« ни канале, али би вИдели кинески зид. У овом тврђењу кинеских астронома "има нечег тачног јер је кинески зид заиста имнозантна творевина а сем тога и његова дужина — хиљаде километара — тако исто мора да пада у очи.. Зид почиње у заливу Чихли, на даиашњој кинеско-манџурској граници па затим продужује у правцу јужне Монголије, преко Хоангхоа. долине Ордо, једног дела пустиње Гоби. да би се најзад завргаио на гранипи Гибета. „Зид десет хиљада ли-а 4 ' тако КинеЗИ зову овај зид. (Један ли износи отприлике пет стотина метараЛ „Десет хиљада ли-а 44 речено је фигуративно. јер у саМој ваздуганој линији зид има од почетка до краја 2000 километара Стварна дужина зида износи 2700 километара. Како м^ђутим има 10ш читавог сплета споредних зидова који су сви повезани главним то нелокуина мрежа овог огрОмног одбранбеног система износи нешто више од 4000 километара Просечно зид је висок десет метара а - широк од пет до осам метара. Када ј* један европски путоиисац крајем 18 ве-

Главнв урелник Мића Лимитниккић # Уоелник- Вошко Тпкин * За фотогпаФиЈе: ^лекс^влап Симпћ * Потеж: Ђопђе Лобачев * У»едништво Поенкапрова Т^ле1)он 25-010 Ф Власник 0 излавач .Стшггко излавачко ппел^зећр А П Јоваг? Тановић & \ лминистнаптНа Дечан"ка 31. Веогпал Т^л 24-001—10 ПТтампа ЈПтампапита Врогпал«* А 3 Печанска улипа бт>. 31. Тромесечна претплата 70.— динара.

налазе среће и уживања. Ја сам изгубио супругу, али нисам изгубио наду. И Мара му и опет даде за право. Имамо кад, — мислила је, — живот је дуг и ја сам млада. И зар није лепгае свакога јутра устати с надом него морати лећи с разочарењем'. Живот је можда такав да човек мора сам себи везати руке, да би му срце било слобод,но за доживљаје. * Године су протицале. Њих двоје беху се на чекање навикли толико да нису ни з.апажали како старе. Силна љубав бегае се већ одавно ч прометнула у старо пријатељство. Међутим, варљива нада јога их је испуњавала. И кад год би се Миле с Маром опрагатао, потсетио би је на вожњу железницом. Али доста пута дегаавало се да она нигата вигае није замигаљала и да му је његов оСмех враћала као какву иразну свилену хартију у коју су биле увијеие одавно увеле и бачене руже. * Једног дана Марин муж умре у дубокој старости. Никога вигае на свету није имала осим Милета, свога старог пријатеља. И тако се она једнога дана одлучи да с њиме раДи опоравка здрав-

ка посетио Кину и имао прилике да види кинески зид он је одугаевљено писао о „војно-одбранбеном потенцијалу 44 кинеског знда. Написао је, између осталог, да је један војник довољан на сваких 200 метара. То другим речима значи да је довољно имати 20.000 војника па да се брани или тачније речено контролигае цела западна и северозападна граница Кине. Кинески зид је, према томе, символ сигурности Кине. Такав је бар био у прогалости. У доба када је ратна техника била куд и камо слабије развијена од данашње. ТвОрац великбг кинеског зида зове се Чин Ших Хуанг Ти. Славан владар у своје доба — живео је у другој иоловини трећег века пре Христа — њему је успело да потчини многа племена и да наметне централну власт. Пре њега постојали су већ извесни, мали. делови кинеског зида који ће овековечити његово име, али је он био тај који је спровео систематско изграђивање и коме је успело да кинески зид изгради у потпуности. Иначе хронике не говоре баш много ласкаво о овом владару. Описују га као тиранина и свирепог владара коме хроничари нарочито замерају што није трпео научнике и лекаре. Па ни приликом грађења зида Чин Ших Хуанг Ти није поступао у „рукавицама 44 . Приморао је људе из свих крајева Кине да раде на грађењу или да учествују бар упућивањем материјала, у првом реду земље и пигал»а. Чинг Ших Хуанг Ти није можда био много популаран али је остварио једно грандиозно дело. Остварио је једно од највећих грађевинских дела свих времена. Занимљиво је међутим да је данас непознато где је био сахрањен јер \е његов гроб давно, пре много векова, рззорен. Тако је исто џа неколико година после његове смрти нестало и н.егоке династије, династије Чин. Династија је нестала али кинески зид још и данас

^ / мрли су Филемон и Баукида рече ми Вера, када сам дошао на ручак. Како сам слаб у митологији мора бити да сам начинио врло глупо лице. Она се туЖно насмеја и настави: — Добил^ сам писмо од Катице. Јавља ми да су умрла два стара створења, стари Миле Беговић и госпођа Мара Петровићка. Њихова судбина је тако чудна, да би се о гоме могла написаги. читава прича. Зар ти никаДа нисам говорила о њима? И Вера ми исприча ову причу: „Они су били пријатељи из ране младости. Расли су у малој паланци, у суседним кућама, и волели су се као што се могу волети два створења која су Здрава и која од живота очекују једно исто: срећу. Волели су се толико, познавали су једно друго тако добро да се нису журили ни најмање. Као год што дете када му се да јабука, узме да је котрља по поду пре него што ће почети да једе, исто тако су се Миле и Мара титрали срећом своје љубави. Оп је кренуо на студије у иностранство, она, пошто су јој родитељи прешли у Београд, ушла у друштвени живот. била окружавана обожаваоцима. Једном, нре завршетка школског распуста, упитаће га она смешећи се:

Шга су гејзири н нано постају?

постоји. Јохдн Фиш Фапанти е

Чуда од деце било је $ сваком веку, свакако у свима земљама. „Вундеркинд 44 је увек било предмет пажње и после толико година памти се шта јр којс од те чудновате деце знало и умело. Једно такво чудо од детета рођено је 1721 године у Нирнбергу: Јохан Филип Фарантије. То дете одликовало се изванредном ученошћу до које није дошло случајно. Отац овог детета које је било обдарено нарочитим моћи памКења, трудио се да његово деге при сваком залогају научи нешто ново Тако се може казати да ово дете није научило ништа играјући већ једући.

Знање овог детета већ у трећо| голини било је огромно из свих V то време негованих наука. Што је нарочито ,задивљавало и саме савременике ово чудо од детета већ у трећојј години живота тачно и течно говорило Је и грчки...