Коло

2

)

ТЈШг^/мљ

✓"Т>вориште Дома стараца и старица подељено је на два дела ни' ском металном мрежом, уз коју се. преко лета, веругао ладолеж. У дну дворишта се диже сура, суморна зграда. Дворишно тле је угажено, и само поред зидова и под редним дрвећем има мало траве и по који цветић. У северној страни тога дворигата иду обично старци, а у јужној старице. Ти старци и те старице, према којима је Усуд био немилостив проводе ту вече свога живота у сећањима на минулу младост. По доручку или ручку, кадгод је време лепо, силазе они у двориште и ту се сунчају. Старци пуше луДе и лагано шеткају разговарајући један с другим, а старице цлету чарапе или седе погружене, утонуле у мисли и снове. Управа Дома није сматрала за потребно да та два пола један од других прегради гушћом оградом, јер је знала да се и на једној и на другој страни беше потпуно угасио младалачки жар и да је, према томе, морал у заводу довољно обезбеђен и том металном мрежом. Додуше, дешавало се покаткада да понеки кочопернији чича руком пошаље по који пољубац у правцу женског одељења или да се понека бака приближи огради, да са мушкарцима мало проћаска. Сличних испада било је, дакле, по.чешће. У дну дворишта, у мушком одељењу, уза саму мрежу, налази се једна, а иза н.е одмах, у женском друга клупа. На н>има често седе, леђима окренути једно другом, један чича и једна баба. Чича је прилично леп, стасит, доста добро очуван старац, а баба мала. чиста м умиљата старица у укусној, сивој вуненој хаљини и с капом која јој потпуно заклања косу. — Кајо! промрмљао би старац, кадгод се с њоме ту састане. —- Мишо ..одговарала је она тихим гласом. Потом би седели ћутећи. Он би из џепа извадио лулу и стао је пунитр, а она би плела. Понекад би се упустили ју дуг и нежан разговор, као да су даввагпњи познаници. Он је дуго био момак код једног престоничког адвоката. Али када се тај човек до грла презадужен, једнога дана некуда изгубио, -Михајло се нашао на улици. Али је био млад и здрав. Радио 'је најтеже послове да би се могао хлебом хранити Кајина историја Још је простија. Она 5е целога свога века радила као слушкиња. Оставши, још у раном детињству, сироче, прелазила је из породице у породицу: радила је у кући све шго би јој наредили. Напослетку је дошла у адвокатов дом, и ту се Михајло у њу раЉубио. После идиле од само месец !дана, њих двоје дали су једно другоме реч да се узму, и то би, свакако, били и учинили да двокат својим изненадним бекством није упропастио и њих и своЈУ породицу, После тога настао је мучан живот по обоје. Петљали су и довијали како јсу знали и умели. Живот их је раставио, а сем тога и сваки од њих плашио се да онако јадан и бедан не спута ^оног другог. У почетку писали су једно другом чешће, затим све ређе и ређе, и, најзад, заборавио он њу и она њега. Протекло је отада много година. Ка'ја ]*е и даље служила, а Михајло се по раду потуцао од немила до недрага. И, гле, једног дана, он још као момак, она још увек као девојка, нашли су се у том хуманом азилу, у коме их је само Метална мрежа раздвајала. И свако од њих имало је по четири депеније на грбачи више. Али живећи непрекидно у успоменама на слатку прошлост и љубав. били с\ ]ош рали на наставе пре« кинуту идилу, Михајло би на састанак свакота дана дошао с по ко јим цветом или " каквим слаткишем и кришом га додао својој пријатељици. а она би њему донела какву марамицу или пар чарапа што би јој их он дао да му их закрпи, Сада су се волели. исрнски волели. — Требало је да протекну толике Г ^дине па да се разумемо! говорили су једно другоме.

И обожавали су се, као два створења која — пошто су доживљавала свакојака разочарања и преко главе претурала све јаде и невоље — од судбине не изискују ништа друго до мало среће и мира* И тако једнога лепог дана, када су као и обично седели на својим клупама поред ограде, Михајло тихо речег Слушај, Кајо. Зашто ми не бисмо сада учинили оно што не учинисмо пре много година? — А шта то? упита зачуђено Каја

-— Слушај ме, Мишо. Ја сам поразмислила о томе што ми хоћемо да учинимо. — Па? — Ево шта, Мишо. Ја мислим да смо нас двоје били у бунилу, јуче, када смо се одлучили да учинимо оно. — А шта то? — Када смо одлучили да се узмемо. — Та шта ти то говориш сада? Зар нисмо све лепо уговорили и припремили? Она се и опет у њега укочено загледа, а потом једним покретом руке с гла-

- Да се узмемо. Старица упре укочен поглед у свог етарог пријатеља, а затим се тужно осмехну— Ти се шалиш, зар не? —— Не, не, озбиљно ти говорим, настави Михајло. Видиш, ја сам на страну оставио нешто мало пара ... — Ах, ако је до тога, и ја сам нешто сачувала. — Е, па дакле! узвикну Михајло. Све друго је проста ствар. Наћићемо собнцу. Отворићемо неку малу трговину, пиљарску радњу ... Као да су млади вереници, провели су читаво вече у разговору о томе како да удесе и наместе стан да буде што јевтиније, а ипак лепо, где и на које место да поставе саксије с цвећем или да обесе кавез с канаринком. * Сутрадан, у обичајено време, Каја стиже на састанак погрбљенија него обично. Била је нешто тужна, нерасположена. — Кајо, зовну је нежно Михајло. Шта је теби? Она мало оклевиу, оборене главе. Не одговори му ништа; затим као да се прибрала, седе и једну руку епусти му на раме«

ве емаче капу, тако да се пред његовим очима указа сплет као снег белих, седих власи. — 1|огледај, рече му. Михајло би обузет одједном неискаЗаним очајањем. — Не, немој тако! То ме боли! И разочаран, утучен, стаде он журпим корацима ходати тамо овамо по дворишту, снажно увлачећи дим за димом из своје старе луле. Најзад се заустави пред њом и, мало по мало, подиже поглед и упре га у њену косу и у њу целу. Учинило му се да је у тај мах види први пут, Имала је право, били су у бунилу! Било је лепо, ведро, јунско вече. Тихо дворигате је тонуло у суморан, плавичаст сутон. Он је узе за руку, коју му она пружи преко металне мреже. Стојали су тако подуже и посматрали се, у сумраку, стари обоје, толико стари да су заједно имали преко сто педесет година. — До виђења, Кајо . — Збогом, Мишо . Немој да се љутиш. Он не рече ништа, саже се и кригаом спусти тихи пољубац на њен увели образ ... НЕВЕНКА БАБИЋ

КАДА СУ ЉУДИ ПОЧЕЛИ ДА СЕ УМИВАЈУ? у^^-анас већина градова на свету има водовод. Свако од нас дневно потроши десет до дванаест чабара воде. Али у старо време један становник града није трогаио више од једног чабра воде на дан. 51ако можеТе себи да претставите колико су тадагањи људи могли да се умивају и колико су воде могли да трогае на прање одела и чишћење куће! А није ни чудо што они нису употребљавали мнОго воде. У оно доба није било Водрвода. У неким градским четвртима били су ископани бунари. из којих је вода морала да «се вади кофама и ча^ровима, као што то бива и данас у доста мањих градова. Вода из тих бунара била је често прљава, и није била реткост да се у кофи с водом нађе цркнути миш или жаба.

У то старо доба није само било воде, него су и људи имали друге појмове о чистоћи. Тек од пре сразмерно кратког времена људи су почели редовно да се купају. Пре триста година чак ни краљеви нису мислили да је потребно сваког дана да се купају, У луксузној спаваћој еоби једног француског краља могли сте да .нађете огроман кревет — тако велики да је било немогућно да се кревет намести ако се човек не послужи нарочитом еправом, која се звала ,гатап за кревет". Могли сте да видите над креветом богато, златом извезено „небо 44 које је било причвргаћено за четири позлаћена стуба тако да је кревет личио на ма« ли Храм- У соби је било дивних ћилимова. венепијанских огледала.. сатова које су иаправили највећи мајстори. Али узалуд бисте трагали за умиваоником, или чцк једним обичним легеном. Сва^о јутро доногаен је краљу вла-

жан пешкир да њиме обрише руке н лице. И сви су налазили да је то довољно. На прање одеће такође се трогаило врло мало воде. У ствари, људи су у го доба врло ретко мењали рубље. Чак и врло богати свет пресвлачио је кош\ л»у једаред месечно, или највигае двапут. Главна брига људи који су живели пре триста година није била да имају чисту когауљу, него когауљу са гато финијом чипком на крају рукава л са лјго богатије извезеним грудима. Ноћу су те когауље скидали заједно са осталим оделом и спавали су голи,. И џепне марамице угале су у употребу тек пре сразмерно кратког времена. Употребљавају се тек од пре двеста шш триста година. Испрва је само врло мали број људи употребљавао марампне. Чак је и у најотменијем другатву бчло много људи који су сматрали марамицу непотребним луксузом. А богато извезена „неба" вигае кревета нису толико постављена ради украса, колико зато да би људе у креветима загатитили од инсеката којн су падали с таваница. У тим старим палатама, наиме, било је стеница на милионе. Наравно да ни „небо" није могло много да помогне, погато су се стенице увлачиле у наборе завеса. Није бидо ни одводних цеви за нечисту воду. ЈБуди су прљавгатину и помије напросто избацивали кроз прозор на улицу, а прљава вода отицала је у олук који се налазио насред улице. Смрад тог олука био је тако страгаан да су пролазници грабили да иду гато ближе поред зидова кућа. Није чудо да је у то доба било много вигае болесника него данас. Нико тада није знао да где постоји прљавгатина мора да буде и зараза. Често се дегаавало да су читави градови опустели од неких страганих болести — богиња или куге. Тада је на десеторо деце само петоро остајало у животу. Улицама су се тискали просјаци унакажени од богиња и губе. А гата је нас учинило здравијим и јачим? Водовод, сапун и чисте кошуље. ПРВИ ТОПОВИ роналазач првога топа није по#/ знат, али ее зна да је био Ара# бљанин. Познато је, наиме, да јс марокански султан Абу Јусуф први употребио топове и то приликом опсаде Сиђимеса. То се палази у забелешкама једног шпанског освајача, али других детаља нема да би се видело какви су били ти први топови У Европи су топове први ночели да употребљавају Италијани, Из једног документа Флорентинске Републике. из године 1325. види се да се у тој републици праве гвоздена ђулад и топови. који су одређени за одбрану замакз и села који припадају републипи Употреба топовз врло брзо рагаирила се у Француској и Немачко|. з затим је брзо прешла и у остале европске земље, Има писаних трагова да с\ гопови употребљавани Х339 године што рначи да је постојала могућност да се топови^ употребе и у Косовскот* битци. Године .1345 постојала је у месту Каору, у Француској, фабрика за израду топова. свдка-кп.'- И 4 ? "'ТЗТ1И19 ^ Фоаннуској. Први топови тичили на »анагање прангије, Избапивали су гвозден^ или камену ђулад Носили су их војнипи на рукама. Касније уколико су ови топови усавршавани и повећавани мењан |е и начин преношења, Први топови били су тешки од пет до петнаест килограма. а

пречник цеви тиметара.

*.т о 100 сан-

МУВЕ СУ ЈАКО ОТПОРНЕ Мувине ларве су толико отпорне. да остају у животу и онда ако их држимо више сати V чистом •

На насловној страни. Поворка крстонста нде лаииеа до записа, ССнимак ^ Оими.ћЛ

Главвв уреанин ^Кић . ■ >'и »гј- и ћ & Уоелник- Вошко Гокив * За Фотогг»а''Г.и1'е: Алексанлап Гимић Ф Опгеж Ћорђ«- 1обачев * Уоедниттвг Поенка-р^рва-' Фон 25-010 а Впаоник р излар*« 3 "~рпско излавачко сгр^ч V - ,о ћр А П Ј овзр Гановић * Алминистпапитч Лдчан кг-. '31 Веогпал Т<*л 24-001 1П ГПтамиа П! гчмпп.РИ1"а' ВРОГПЗЛ" А П Т.еччн^ка ^липа ^п. 81. Тромесечна претплата "70 аинара-