Коло

Тамо негде на Дунаву, где се таласи лењо ваљају и запљускују обалу, кроз мале рибарске ку1шце одјекује монотоно реч: хлеб. Рибарска деца босонога и голуждрава неЗнају за „нема", она траже ... и упињу свој поглед на Дунав као да од њега очекују све. А плави Дунав, који је за све друге река и ништа више, за рибаре и њихове породице, је једна огромна њива коју обрађују даноноћно, лети и зими, у пролеће и у јесен хиљаде и хиљаде вредних, радних, жуљевитих, а често и крвавих руку.

Док је још мрак. пре сванућ-а, нечујно се са обале отискују чун, „Апатинац" или ма која друга врста рибарског чамца натоварена алатом за лов: „рогачем, серкмом, струковима, црпц-ем, черенцем. бућком, бубњевима, цуговима, кецом, кусаком, метлицом, влаком, лапташем, пиричом, аловом, итд., и док „мештар" наређује правац лова, дотле снажне руке његових другова парају зејтињаву површину и чекају команду: овде. А онда се спушта велики алов, који заузима површину по неколико стотина метара. Искаче се на обалу и алов привлачи. Набрекле руке вуку мокар конопац. који ствара жуљеве и ране и шушти као да и он каже хлеб ... хлеб . .. хлеб . . , Мередовима се покупи оно што је алов привукао и спусти у барку некада кило, некада два, каткада цесет, двадесет ... а ретко више . .. И тако опет поново ... од јутра до мрака, или од мр е ака до* јутра . ... Кад се лов заврши онда се распростире -алат да се суши, крпе поцепане мр^же и дели риба на „талове". Рибарска деца поскакују око барке, радују се или. опет упињу преклињући поглед на Дунав, само што не ка.жу што ниси дао више,. , , Преморени удови и уморна тела риоара стропоштавају се на мале троношце, поткрепљују којим залогајем и шљивовицом • и час доцније одлазб на починак. А сутра даље . . Опет поново . . Тако из дана у дан дванаест месеци годишње .. • М. А. Т ф .