Коло

4

ПИШ5; ВУИА Г70ГТ- ШАЛСНОЗА

(2) !Али кад су је извели из цркве, кад је прешла праг оне високе куће између воћа и топола где је некада као дете размахивала своје витице и кликтала разуздано као мишкарчић, она уздрхта и тешка слутња и близина нечега јези* вог и тамног испуни је сву... Она не издржа, подиже руке према лицу и заплака тешко. — Од радос ... од срам . .. шапутао је свет унаоколо и почео је да се тиска око ње да је додирује плашљиво рукама и да је теши. ЕГзмеђу жена пришла је најстарија тетка младожењина. Озбиљна, лепа и мудра Бојана подигла јој дувак обри* сала јој сузе и казала јој прекорно: — Немој тако ћерко ... неје арно ... сви смо се удавале... белким (можда) те срце неје вукло овамо у село... у дивљину. — Ох тето, тело блага ... овдек сам мерак имала, овдек сам дошла. Опрошћавај ми... немам што да жалим, а ма не знам зашто, стра ме је ... бидни уз мене ...

Одавно је пало срамно. писмо „права прве брачне ноћи 44 ... Одавно су се смириле бунџије и одметници од цара... Ирошле су године, па векови. Тешки терет највећега јада и срамоте поро« бљеног света пао је са срца и образа... .Свет је подигао главу, и с колена на колеко пред својим иконама благосиљао је свету руку и душу која је скинула тај тешки срам... Сви терети робовања учинили су му се после тога рај ... По« дигао је главу и захвалан и побеђен отпочео је да залази у турску кућу... Изродише се пријатељства између раје и господара, кад се у равној Морави појавио једнога дана чувени стари зудумћар и одметник Џафер бег. Куле и конаци испунише пешчану равницу... свет задрхта и давије и молбе пелетеше цару у Стамбол Али гласници који су стизали и носили бегу претње и наредбе нису се враћали у Стамбол, остајали су мртви у непроходним подрумима Џафер беговим или у брзацима Моравиним која је запљускивала зидове бегових конака. • Бег се није појављивао. Хиљаду верних сејмена испуњавало је његове свирепе наредбе, али једнога дана он пожеле да види град и појезди према њему... Тамо је видео Кадивку која је била већ испрошена. На своју несрећу погледала је са доксата, без јашмака, на сокак да види ко тако бесно тера коња кроз мирни град... А он, пожелео је свом азијатском дивљином њену лепоту. , , Кадивкин страх је попустио у хуци и весељу под нежним миловањем нове родбине која се прикупљала око ње само да је утеши и да јој угоди и сјајним очима Тонетовим из којих су избијале искре пуне жеља и топиле јој се У срцу. Пао је већ мрак. Обузети свирком, песмом и пићем нико од сватова не чу тешка кола која су се зауставила пред капијом, али кад се капија отворила с треском и сто сејмена грунуло унутра лелек и запевка испунипт кућу и двор и разлише се на далеко. Кратко и без поговора сејмени су заповедали: — Невеста да се качи у кола. При бега на конак да иде! Млада невеста пиштала је као црв, али је чврсте руке дограбише, стегоше, понесоше и за један час пуну грозе и ужаса убацише у кола поред неке старе хануме која је скупљена дрхтала од хладноће испод арњева. — На . .. држи добро ... глава ти игра викнули су сејмени грубо и појахали хатове. Кад еу кола кренула као без душе без феса, сав у зноју, раскопчан, изде-

тео је из сутона Хусејин!... ухватио се за точкове и јаукнуо. — Чапк'н Кадивка ... чедо .... зар баш такој?! ... и одгурнут од сејмена пао је у снег јаучући као звер којој су ножем просекли утробу. А у томе јауку било је дубокоог истинског бола, али и претње које је разумела само стара Хатиџе кадуна-

Скоро без свести Кадивка се завалила у њена наручја. — Чедо ... не бој се ... к'смет!... заплакала је тихо старица. Завукла руку у недра извукла отуда увијено у крпу зрно ситно као пиринач и тутнула јој у руку. — Еве ти овој. .. кад ти бег пред легање у постељу дадне шербет да по-

пијеш сас њега, пусти ово зрно у његову чашу. Три дана бег неће се одбере. А дотле његове кадуне су касканџике (л»убоморне) и милостивне, нека ће ти помогне, ће те скута негде инш Алах! — Кадо, блага кадо .. . јаукала је Кадивка и тресла се у рукама старе ка* дуне. Ти ми помагај труј ме, прободи ме сос нож спасиме од срам . .. Снег је вејао без престанка. Ветар га је носио, зидао куле у које су кола западала до арњева. Ветар је јаукао. Пг« десет сејмена јахало је напред и пробијало сметове. Црна као жуч ноћ је пролазила. Две жене седеЛе су немоћно у колима, скупљене једна поред друге. Ђаурка се крстила. Туркиња је притезала руке на своје суве груди и понављала без престанка цвокоћући зубима: — Алах . . , помагај на овој дете! Тек у поноћ сејмени ударише халком у тврду капију Џафер бегову. А дотле Џафер бег затворен у своје одаје скако је са миндерлука. Ослушкивао је, слао још по десет најамника на коњима у сусрет језивој поворци која се с муком пробијала кроз страшну и незапамћену мећаву, Пред очима извијао му се високи стас младе Кадивке, снажна и висока њена недра и мрко дугуљасто лице под ко« сом црном као гавраново крило . . . Њен господарски лик од кога га је на махове обузимала језа. Он је заборављајући на Алахово писмо испијао чашу за чашом да се смири„ Кад су Кадивку скинули са кола, довели је пред врата од конака и дали у руке робињама окићеним и обученпм подједнако да је одведу бегу у одају, стара ханума је узвикнула последњи пут: Исусе! Затим је цептећи обишла конак, прокрала се поред зидова и чучнула уз бегове пенџере. Младу невесту су увели бегу изнемоглом већ од ишчекивања. Кад је угледао крикнуо је, полетео са миндерлука, зграбио за руке и дахћући својом огромном косматом главом стао да рије главом по њеним раменима и јелечићима и скутима. Кадивка се увијала . . . савијала се до земље . , грлила његова колена преклињала га, Бег није чуо , Свлачио је. скинуо јој дувак, свилене антерије, јелечиће, шалваре. А кад је његова тешка здепаста рука пала на њено наго раме и недра свежа и недирнута као јутарња роса, она јаукну последњи пут и сави се до земље. Тада у њој одЈедном букну стара чап^канска крв ... Она стеже песнице, исправи се и из све снаге груну песницама прво у груди, па у слепоочнине. Бег рашири само запрепашћене очи и скљока се на постељу . .. Једним кораком девојка ј *е била до прозора' подигла понова стегнуте песнице пробила црне решетке и полунага. само у кошуљи, слете низ пенџер, Али ниЈ *е пала у снег ... две раширене велике и тврде руке сачекаше је у тами, а друге две мале слабачке дрхтаве увише Ј *е хитро у огромни кожни гуњ. — Који сте .. , питала је Кадивка изнемогла. — Ћути, не бој се, Хусејин и стара кадуна што те је довела. — Бог нека ви даде прошапугала је Кадивка и потражила мале руке старе кадуне, хитро за час и пољубила их у тами. ХусеЈ*ин је понео на мали капиџик у страни који му је час раније отворила стара Хагиџе и пред којим је дрхгао, стари дорат на коме Ј *е ХусеЈ*ин доно* сио кестење у град. Он се сави на једно колено, подметну седло бегунпима и пођоше напред.

(Крај у идућем броју)

На проплаику

(Фото: Инж. Р. Огефановиа)

Под топлим ррацима планинскога сунца 9 Ишли смо на и&вор да пијемо воде, Па смо успут брали мале дивље руже, Кад ме ти рапита рашто цвећ.е боде.

Питам самот себе, рарборито, зрело Да л' је оно рбиља била дивља ружа? Са руком па срцу тврдим сваком смело Да нам лепши живот само цвеће пружа.

Насмејах се гласно на невине речи, Ал одтовор нисам мог о да ти дам, Јер рнам да нам цвеке многе боле лечи И утеху пружа кад је човек сам.

Не &на $а увреде, подлости ни лажи, Не води га ни страст, богаство, ни машта, Истину и нежност у доброти тражи И кад га кидају увек &на да прашта.

И док играм с тобом по пољима овим, Мислим о лепоти и животу цвећа, Осећам се срећним, ко да небом пловим, Праћен песмом птица сунчаног пролећа.

У лепоти крије мудрости и моћи, Свежину младости свуд мирисом шири, У радости блиста — тужном да помоћи, раљубљене чува, а несрећне мири,

ПЕТАР К. СИМОНОВИЂ