Коло

5

Шм8к«$кф)»Јамм & • &ш« пт1«шксва^сомо1(жн«к^ЕЧ ис& Ш-аЕжта •члбаволнЕ« *. -л-«

||«Д МОчГ Вв^МвДТШ! I: НЈМ48ВД4« ^ТГО ДЈС4 , ЕШИЈ-ДО^ П{М)Пбб1^4Ш« ^ерз.удквл! • н^&лмтдозмшииа сдовотаош-оЕајтал »Н свокмшла 15&гн4Нћ ? Шт5д4мј|^в., амгф жо »адАбво&1ккК01г ,икћЕ«ао8в ;•* с»г ННН.М6 лј&м • ,им^орб па $ та Шглтк снли с&бке . нмкш пф(Г1Тво ЏА^иАбко^1^грт( итШкг р^кшин , ДЈЈ^нтј В^М [5кг4. • т«^«бџ$4&нмсшџара $\мт«Н4Д , ћжо^''» ^<го|4дннаџу кшмвш тсмт4Ш н5 «• н&нсоне 3^кмсм1:јкнм Бажнддр*. нЛд-кш јм, К&ГЖНШ мофкеш ; !?ВЈј>д4моЈК. НЛМЛП кдго о^ббкмтн *.'; ПЈИ&в*§ [4г ■*■ > - V •' •* ^ ..... .-..V . .. ч -»к' . 0 ■ + -е •■ ./ ✓ •*■ - «• &М0Ј1ГГ6Ш Ат|?Мћ Кклнцоу гл.1, ННЈ& >: )Л*НЈ , 0рП4Д^ШЛК>С< таикк ле»5 |4бл«н.пн варчикТнмн, шмз&уша« Л4Јпкн$лттн. Д дмн СЈВбћЈсиш &>

рггЈЕод-к. нксд чккмбХтлствхе |Мк0НЈ»Д<5СТћ Н<М»М<%&. Нпр|цИ П0 |^ДћГА4ШС , <)ј бћ Н«Ић КДДћбСТН ЕБ §?ш, Нш&^шнхта н«б км&мЦ' , &чдс<т шгг4бнТнАо«онц4, ~&$а№

ЧН С^Ј^ЧН-ћН НОЈ(М|» ј В^ДЈОУМИШ »бтконго исНЈТГенндго титг.д ^* ^&жт ШЕр&Јмд&оуми м*лтЉ »ЧЧЦЏ Ш14АН • 8ћУТ4«ШМК?( стјкшјсв • јвич^* Н4ЈШ-;4КДШ ШтЈДД^Ачд« П?4!:ЛОН1,ИКС4 , . №1*'тм.вдг& , Ји,ад?'нш НЈМТН К«Ј>; џтшф-л ,&ш*тш2ш 'бчктт 1в&.*М0Ф&*Ш>џ Осмогпасник, објављеп 1494 године, у манастиру Ободу, прва је српска штамнаша књита. Игуман Макарије, први је српски штампар и иџдавач. Занимљиво је подвући да /е ободска, српска, штампарија, једна од првих штампарија света, јер се појавила на кратко време после Гутенбергове штампарије. Сем тога, како слика показује, нарочито треба истаћи и „грасричку" лепоту слога.

Српска књига и српска штампа прослављају ове године два знаменита и веома значајна датума. Ове се године навршава 450 година од штампања прве српске књиге и 110 година од појаве првог српског листа. Прва српска књига, чувени „Осмогласник" штампана је 1494 године у манастиру Ободу, у Црној Гори, а први српски лист „Новине србске" штампане су први пут 1834 године, у Крагујевцу. Између ,,Осмогласника" и „Новина србских" српска књига, српска штампа и српско новинарство бележе још неколико датума. „Новине србске" стварно и нису прве српске новине, али су оне Значиле почетак редовне српске штампе. Чувени „Осмогласник", штамиан, како је већ речено, у штампарији коју је створио игуман Макарије није само прва српска штампана књига, већ је једна од првих штампаних књига уопште. јер се појавила четрдесетак година после прве Гутенбергове књиге. Чињеница да се прва српска књига појавила такорећи одмах после штампања прве књиге на свету доказ је, свакако, високог културног нивоа Срба онога доба, и служи на част Црногорцима у чијој се земљи одиграо овај тако значајан догађај. Нажалост, после овог крупног културног догађаја наступа већи застој. Српс^а култура за време турске владавине све слабије долази до изражаја и једино позната Ресавска школа, у манастиру Манасији, уноси живости и прекида полако овај заетој. И српска култура, српска књига оживеће стварно тек средином 18 века, у доба када се,

једно за другим, поЈављују значаЈни наши културни радници, од којих је свакако највећи и најзаслужнији Досигеј Обрадовић. Што се тиче српске штам-

Г)

ШОГЛАСИИИЛ«

пе наЈ *знаменитији је датум у то до .ба 1768 година, када се у Венецији појављуЈ *е први број чувеног „Славеносербског магазина" ЗахариЈ*е Стефановића-Орфелина. После „Славено-сербског магазина", у разним крајевима српства, настаЈ *е још неколико листова, али ниЈ *едан није дужег века и о неком сталном или редовном новинарству не може бити речи. Тек први број „Новина србских", чији је први уредник ДимитриЈ*е Давидовић т— „Сав Србин" значи почетак редовне српске штампе и новинарства. И од 1834 године па све до данас ове новине, уједно службене новине Србије, излазе редовно и без прекида. Далеко би нас одвело када би хтели да макар у кратким потезима износимо историјат српске ,штампе. То, најзад, и ниЈ *е намера овог чланка. Али оно што можемо и требамо и овом приликом да констатуЈ "емо јесте то да је српска штампа у 19 веку достигла европски ниво и да су многи српски листови, дневни, недељни или часописи, увек држали како се то велњ, корак е временом и да су у правом смислу речи били огледала српске културе. И то исто важи и за српску књигу тојест за српску књижевност. Пут од „Осмогласника" до „Новина србских" и преко и даље од њих пут је српске културе и српске духовности. Пут је којим су крочили апостоли и аргонаути српске културе. Диван, узвишен али и трновит пут. И наши пионири, велики трудбеници српске писмености, били су често и мученици и тешко схваћени, па и прогоњеии, али жижа коЈ *а се једном упалила никад се гшје угасила. И ми данашњи с пиЈ *ететом и поносом се сећамо и Макарија, оснивача прве српске штампариЈ *е и Димитрија Давидовића уредника првог српског листа. Али се исто тако радо и с

истим пијететом сећамо и свих осталих, подвлачећи данас нарочито значаЈ* датума — прослава прве српске књиге н првих српских новина. — бт. —

т 11

\ ** Л Д Ш1 1 ННш& 1

Димитрије Давидовић — „Сав Србнн\ био је први уредник „Новина србских Први број штампан је почетком 1834 тодине, у Крагујевцу. Лист је био у ствари службени лист српског књажевства, а после Краљевине Србије па је то и данас. Као такав никада није престао да излари. После Давидовика лист је уређивао Д. Исаиловић. Међу уредницима били су многи порнати нашп јавни радници, тако Милош Поповик, Јаша Игњатовић, Стојан Бошковик, Милован Глишић, Стевап Бешевић, итд. 'Ш

Прва страна првог броја „Новина србских". Лист је, као што се види, на првој страни објапљивао вести и$ Србије, а затим важније вести и$ иностранства као и службена саопштења. После извесног времена уведеп је и додатак „$а поуку и забаву". Уопште узев лист је објављивао све вести п „предмете која би к ползи и употребљепију, забави и увеселенију рода сербскот служита могли".

Ј. (( > .. •. *Т>» V

1»»" V

\о «*..*»» иЛ " № „ ».*<• 1<"" „ »(«>»«■'"""'' ,.,<•„«« <" ' »« >0 ;_ТД ■.« *•"' оч Мч «*- Г *„,» л ' в ...-т.. »»""'ХГ.«..--

V«

Л1чЛ ' ...

*Шж. '