Коло

Џштцв ( уш

Л ^ица постају све забринутија, " /I,- очи са ишчекивањем све чешће погледају у ведро небо без лједног облачка. Нема кише. Ветар дува по цео дан и повија пшеницу и раж, а кукуруз, још врло мали, полако жути, на распуцалој земљи. Ако ускоро не падне киша летина ће подбацити, клас ће бити слаб, кукуруз ће се осушити пре клипа ... Домаћини говоре само о томе у одајама, на њивама, у цркви. Моле кишу« А пошто киша не пада још, одлучују да један дан посвете само пригодним иолитвама, да с неба падне спаситељиц.а летине ... Већ рано ујутру цело село је у свечаном и побожном расположењу. Младићи у стајаћем оделу одлазе у цркву, узимају црквене барјаке ш у редовима пролазе селом с молитвом и црквенил* весмама: „Кт>стоноше кт>сте ное-е, Вога моле; Господи помилуј, Гоеподи помилуј!" Лилија обилази селом од „записа" до „раписа" и моли Бога да пошаље „росну кишу, да ороси наше њиве ..." Пе»ају сеоски младићи, школска деца, доиаћини. Сваки домаћин, пОред кога пролазе крстоноше, дочекује их пред својом кућом, служи вином и ракијом, домаћице их посипају житом и кукуруром, а девојке ките цвећем црквене барјаке. Код „записа" се изврши црквени обред и иде се даље уз молитве и појање до другог „записа". И тако прођу кроз цело село, а онда се враћају у цркву, где остављају барјаке и измоле Завршну молитву. Бог је услишио крстоноше и послао • росну кишу. Зазеленила се раж и пшеница, а кукуруз расте и јача на мокрој земљи ...

" '^јЖР! ^ -V .' " ? *'« ' '■ ШШШШКШ IV • ?Фгдаг ш

III

квенг, ? сел ски "на 11