Коло
8
Дилетантско позориште у Вел. Орашју, са претседником Бр. Анђелковићем, среским начелником и под управом Рад. Марика, приредило је досада петнаест прет• става и приход од 50.000 динара поделило породицама ратних раробљеника. Слика прикарује по$оришни ансамб на једном и&лету. (Онимак: приватна својина.)
ј| 4 соби је владала угодна и пријат\Ј$ на атмосфера. Жика Жикић јуниор мирно је спавао у својој колевци, госпођа ЈБубипа Жике Жикића, лежала је на отоману и читала последњи наставак ,/Гајне собе бр. 27", а Жика Жикић сењор, испрушио се у најудобнијој фотељи и под видом да се задубио у књигу, мирно је преживао ручак који је био нарочито добар пошто је јуче стигао преко једног железнича» ра пакет од тетка Виде из Свилајнца. Напољу је сунце немилосрдно пекло, али у собу није могло да уђе. Ролетне су биле спуштене, и пријатан полумрак је гонио Жику Жикића сењора да дремуцка. Укратко у соби је владала дивна, пријатна послеподневна атмосфера/ И онда је дошао он, паук. Прелазио ]е преко зида изнад ормана за књиге и полако се упутио, поигравајући на својим танким дугачким ногама према вратима. Када је Жика покренуо главу, да би је угодније сместио на јастуку који је лежао на наслону фотеље, спазио је паука. Зинуо је да каже: — ЈБубице, види паука! Али је у истом тренутку свим својим бићем осетио какав чаробан мир влада у његовом стану, како удобно седи у фотељи и како му се спава. Затворио је уста и помислио; — Ако сада ЈБубици покажем паука, скочиће са отомана, покриће рукама очи и почети да виче: „Жико, Жико! Скини га! Скини га! 0, Боже, Боже! Пожури, скини га! Скини га, али немој да га убијаш! То доноси несрећу!" А онда ћу морати да устанем. иако тако угодпо седиМ, мораћу да потражим хартије, да је савијем у врећицу, да натерам паука да уђе у ту врећицу, и онда да врећицу затворим. Онда ћу морати да подигнем ролетну и да истресем паука из врећице, при чему бих морао пазити да ми се паук не увуче у рукав. За све то време ЈБубипа ће викати као да је полудела трчећи тлмо амо по соби. Сем тога пробудиће се Жика Жикић јуниор и ја цело по подне нећу имати више ни тренутка мира. Боље је да јој ништа не кажем. Међутим је паук ирешао већ половину пута до врата. — Оваквог ружног дебелог паука нисам још никада видео, помислио је Жика. Али за који часак нестаће га. Пожури се, гаде! У истом тренутку госпођа ЈБубица је Зевнула и испустила часопис. — Морам скренути њену пажњу да не примети паука, сети се Жика и љубазно се обрати жени: «— Како ти леио стоји ова хаљина, ЈБубице!
Госпођа ЈБубица разрогачи очи: — Невероватно! Досада се никада ниси занимао за моје хаљине никада за свих тих шест година нашег брака. И то ми говориш управо сада, кад сам обучена у ове старе крпе. — Можда је то зато што данас тако дивно изгледаш, драга. Твоје су очи тако сјајне, а . . , Госпођа ЈБубица се нагло усправи на отоману и упита: — Жико, шта ти је данас? — Мени? Ништа. Па такав сам увек. — Не, не, ни говора! Има већ пет година како ми ниси рекао ниједан комплименат. И госпођа ЈБубица окрене главу да погледа своју слику из девојачких дана која је висила о зиду. Али Жика није никако смео да допусти да му жена погледа ту слику, јер је једва десет сантиметара од оквира седео паук. Зато се нагнуо напред и нежно рекао: — ЈБубице, погледај ме мало! Госпођа ЈБубица нагло устане, али одмах после опет седне и повишеним гласом упита: — Ама, Жико, шта има то да значи? Шта ти је? — Драга, па то није ништа необично да ја ... — ? Жика је брзо погледао паука. Тај се био окренуо и полако је пошао натраг према орману за књиге. Жика је тихо ^астењао: — Али, драга моја, мала, златна ЈБубице ... Госпођа ЈБубица је скочила на ноге. Из очију су јој севале муње. Ударила је ногом о под и засиктала: — Знам, знам! Ти кријеш нешто од мене. Ох, Господе Боже! Нада је имала право кад је рекла да си ти . .. И госпођа ЈБубипа се тако жестоко бацила на отоман да су сви федери зашкрипали. — Ти кријеш нешто од мене! повикала је. Ја знам! Ја... — Жика је обрисао зној са чела. Потледао је паука. Он је седео сад изнад ормана за књиге и чинило се да не може да се оДлучи куда да пође. — Ама, ЈБубице, ја сам само хтео ... — Нећу да чујем! повиче госпођа ЈБубица и зачепи прстима уши. У том тренутку пробуди се Жика Жикић јуниор и поче громогласно плакати. Жика је дубоко уздахнуо и устао из своје удобне фотеље. Енергичним корацима пришао је орману за књиге, испружио руку и ухватио паука. — Да, Зорице, ја сам од тебе нешто крио! — Зна ... ла сам ... то! Зна ... ла сам! Зајеца госпођа ЈБубица. — Ево, погледај шта сам од тебе крио. Госпођа ЈБубица и против своје воље погледа Жикину затворену шаку. — Шта то ... треба ... да значи? кроз сузе упита она. Жика отвори шаку, а паук потрчи на врх прста. — Сада видиш шта сам крио, ледени мгласом изјави Жика, док му је жена престала плакати. Затим је потражио парче хартије, савио је у шиљату кесицу, стрпао у њу паука и затворио је. Отишао је до прозора, подигао ролетну, опет отворио врећицу и истресао паука кроз прозор пазећи да му овај не би побегао у рукав. Онда је опет спустио ролетну, погледао Жику Жикића јуниора који се дерао из свег гласа, дохватио свој шешир и, залупивши за собом врата, изишао напоље, на јунско сунце. РАНКО СТАМЕНКОВИЋ
ПСИ КАО ПОМАГАЧИ ВОЈНИЦИМА Пае, највернији човечији пратилац, одувек је људима помагао у многим пословима, па и за време ратова. Ови пси дресирани су тако да послушно извршују свако наређење својих господара, а при томе никада док су „на послу" не лају - .. Пси као борци јако су употребљавани у Америци, када су Шпанци водили борбе са Индијанцима. Ти пси били су тако дресирани да су из заседе пападали на Индијанце, који су иначе били јако опрезни и са коЈИма је било тешко изићи на крај. Било је паса који су на својој листи Имали велики број „срушених" непријатеља. За време борбе код Каксамалка, прва линија трупа Пизарових имала је и одред који су тако одлуЧно и смело напали Перуанце, да је после тога дошла одлука да" се формације паса-војника заведу и по другим пуковима и одредима. Исто тако и Перуанци су имали псе који су нападали Шпанце. И за време побуне робова на Јамајци, у борби противу побуњеника употребљавани су велики пси који су доведени са Кубе. Са Кубе су набављани велики пси и за француску експедицију на Сан Домингу. Један одред од двеста дресираних паса, који су пре тога били у служби Шпанаца, купљен је по врло високој цени. Карлу Петом ставили су на расположење 400 паса-бораца када се Карло Пети спремао за борбу. У шеснаестом веку пиемонтеска војска одлично је искористила дресиране псе, подељене у одреде од 200 паса, нарочито за борбе
Птшие ЂчзптитгоЈоао ттиПвне 'втеиао о и зима ]"е углавном лако савлада. дини хладноће нису дуго трајале биће веома оиттра. -У проитлој гона с оним количинама огрева којим је Београтт тзасполагао. Како су преостале залихе несумљиво ветке и мале потребно 5е већ сада мислити на идућу зиму и учинттти све птто 1е могућно да се она што спотсојните дочека, Због птзетеоано високе и сасвим нерапионалне потротпње снабдевање Веограда гопивом било те веома тетпко и у мипно доба. Престоничка домаћинства тротпила су ппеко 600.000 кубика лова и око 100 000 тона. Базних угљена. већином бољег квалитета а пазна ппивпедна предузећа најмање 100.000 ку6них метара дрва и преко ^по 000 тона угља и кокса. То је с прилично трчних и нетпто гасовитих горива ва гпрпттталне потцрбе износило ткупно око 100 000 вагона. За наше саобраћајне \тогг1'нп."ти ■ кочтттгина 1*е и пре оата прртетављала ичваноелан напор а после 6 аппида 1041 ните уопттттр тоттазила у обзир. У послепње три године Београд је силом прилика мало троттшо дрва за огрсв и ппела-зио све випте на ложење угљем, нарочито домаћим. Како је редовно снабдевање поред свих напора надлежних било изванредно отелсано увиђавни грађани су свесно чинипи штогод се могло да своју потрошњу дрва и угља сведу на најнужншу меру и брижљиво се трудили да свако гориво искористе што рационал-
у планинским крајевима. И швајцарска војска употребљавала је псе у својии планинским крајевима. Финци су дресирали своје војничке псе нарочито за борбу противу коњице. Дресирани пси нападали су коње и гризли их за нос. Од бола коњи би се одмах пропињали и без милости обарали јахаче. И у најстаријем времену било је паса« бораца, Тако се помиње да је. Алиат, краљ Лидије, када би полазио у борбу водио собом чопоре обучених паса, који су смело нападали непријатеља и помагали војсци да извојује победу. И Плиније, велики римски писац, говори о овим четвороножним борцима. Истиче њихова преимућства: када их једном обуче, никада више не напуштају војску, никада не беже и никада не постављају питање одликовања, унапређења и плате . . И модерне војске употребљавају псе за најразноврсније послове. КО ЈЕ ПРВИ ЗАСАДИО ВИНОВУ ЛОЗУ КОД ГРОЦКЕ У околини Гроцке и данас се са успехом подижу нови виногради. Но у том крају људи једва да и слуте ко је први засадио винограде .. .• То је би оримски цар Проб (276—282 по Христу). Рођен је у Сирмиуму. данашњој Сремској Митровици. Био је из скромне нородице, али је ипак зато постао један од познатих римских царева. Одликовао се као даровит војник. који је више пута победио варваре Он је ирви засадио винограде у околини Гроцке.
није. За већину }е' практично било најважније не толико да савладају релативну оскудицу у огреву колико да се психолоптки и технички привикну на употребу оних горива ко]*а су нам од рата стајала на располонсењу. а то су разни томаћи угл.еви повенствено слаби лигнити Основан пре непуне две године у пиљу да свима заинтересованим помогне V гоме погледу. Завод за топлотну привреду при Министарству народне привреде разним начинима 1е стално указивао на благолети рапионалног ложења и правилне -употребе- свих горива за домаће и привреднв сврхе. Когод 1е то озбиљно прихватио еамо 1е себи користио и добивеним огревом се боље послужио но многи неувићавни по]единпи кош 1ош неће да схвате ноо''ту истину да се V оатл? не може никако прибавити ни дозволити све оно што ее имало у миру ИзваНредне прилике које су код нас настале од Ускрса 1944 налажу да се на рапионализаиији ложења ради тош виттте ^колико се теттткоће за снабдевање повећавату Надлсжни већ предузимају све потребне мере да се Београду обезбеде најнужније колпчине огрева. за идућу v али и ?ами граћани треба. да се што потпунијр снађу у садашњим прилнгсамч и да за мо свих топлих месепи што брижљивије тгттеде гориво које 1 "е сваком неопходно зимн. Каг^о ће се то постићи Завод за тсплотну привреду објављиваће повремено на овоме мест-р и упозорава. све заинтересоване на своја практична обавештења.
Треба већ сада мислити на огрев за идућу зиму