Коло

#/^етко је с којом животињом човск Ш Ј ступио у „пријатељске односе" / тако давно, као с пчелом. Најстарији записи људског постојања и битисања говоре о пчеларству, о меду који је искоришћаван место шећера за заслађивање чувене медовине, а восак, нарочито у неких народа, имао је од памтивека велики значај у свакодневном људском животу. Па ипак, иако је пчелу тако давно искористио, није човек успео за толике године које су протекле одонда, да измени начин живота пчелињег. Мала пчелица остала је увек иста, и у својим морфолошким облицима и у начину свога живљења И ово мало што човек пружа данас својим, такоЗваним питомим пчелама, у ствари је обична копија прилика под којима живе дивље пчеле које слажу своје саће и пуне га по шумама, по шупљинама дрвећа, пукотина у стенама и томе сличним местима. Данашње кошнице и модерни оквири за њих, обична су имитација природних услова под којима пчела и без људи може да живи и увек је живела. Утврђено је ма колико то изгледало необично, да пчели највише пријају сасвим природни начини пчеларења и да свако насилно приморавање пчела на неку изузетну актив-

већ да искусни пчелари завлаче голе руке у кошнице и ваде их оданде, начичкане пчелама а да ниједна не убоде свог доброг пријатеља. Исто тако догодило се не једном да рој пчела, излетео из кошнице, тражећи погодно место где ће да се окачи, слети на човечју браду и бркове и прекрили човечје лице а да га при том ни једна ни не пецне. Нису дакле страх од пчела, нити њихова љутина били ти који су учинили да пчела кроз векове, иако у служби човека, остане иста онаква и морфолошки и социолошки, каква је увек била. Оно што је њу издвојило од осталих домаћих животиња јесте њена друштвеност, високо интелигентно уређење њене животне заједнице и дивна подела рада каква се среће још само код мрава. Организација живота пчела тако је савршено изведена да је пчелињи народ умео да кроз векове остане самосталан и нетакнут, на супрот толиким другим домаћим животињама које су, служећи човека постале мекше, неотпорније а често и знатно другачије него њихови дивљи претци. Пчеларске задруге имају 20—50.000 чланова. Толико се пчела окупи у једној кошници, већ према њеној величи-

■И!

, „ ■ . ■■■ ■■ ■■,<■; »■шшг

Шр

. ■'■:■

ни. Матица-краљица има дужност само да излеже младе и она носи дневно око две до две и по хиљаде јаја. Догађало се да у појединим кошницама има по педесет хиљада залежених ћелија с младима. Матица ништа не ради,. њу чувају и бране, доносе јој храну и брину се о њој пчеле радилице. Оне сачињавају главнину пчелиног народа. Трутови-мужјаци имају задатак да оплоде матицу. После обављене функције своје мушкости трутови остају готовани и најнепожељнији чланови друштва те их пчеле гледају да искључе из заједнице како год им је то могућно. Цела та подела живота не би изгледала тако савршена кад из многих искустава и запажања познатих пчелара не би имали и дивне слике невероватне пчелиње интелигенције, осећања за заједницу, пожртвовања и тачности. У пчелињем друштву, поред основних функција зна се тачно шта свака има да ради. Имају стражара, редуша, чистачица итд. Познат је на пример случај да у врелим летњим данима неке од пчела дежурају на уласку у кошницу и трепере крилцима убацујући на тај начин, попут вентилатора, свеж а избацујући врео ваздух из кошнице. Затим има случајева када једна група пчела чисти кошницу износећи из ње угинуле пчеле, мрвице од воска и саћа итд. У стотинама ћелијица које се налазе у саћу кошнице у којој влада потпуни мрак свака пчела уме да нађе тачно одговарајућу ћелију у коју треба да спушта мед или да је гради или затвара воском. При томе се пчеле служе сво-

(Онимци: инж. Р. Стефановић)' јим врло осетљивим пипцима. Помоћу пипака матица тачно зна у коју ћелију још није спустила јаја или која је ћелија загађена. Кад су приликом опита матици отсекли један пипак она се служила другим. Али кад су јој и тај други огсекли она је почела да носи јаја по целој кошници тамо амо. Тако нам пчеле пружају тросгруке користи. Прва корист је непосредна од меда и воска које им ми крадемо, јер не треба уображавати да их пчеле раде за људе. Оне то чине за своје потребе а вешт пчелар треба да уме да им од њиховог рада узме онолико колико то неће шкодити самим пчелама и што ће оне опет моћи да накнаде. Друга корист је од тога што пчеле, летећи с цвета на цвет помажу оплођавање и укрштавање биљака. Многа и многа воћка и наша културна пољопривредна биљка не би донела рода да није пчела које изазивају оплођавање преносећи мушки поленов прах у женске цветове. А трећа корист јесте што нам мале интелигентне пчеле својом памећу, својом организацијом и радиношћу, својом вечитом ужурбаношћу и вредноћом не дају само слику вредну дивљења већ и пример који нас може многоме че.му поучити. Утврђено је несумњиво да стални рад с пчелама и посматрање њихова живота оплемењује човекову душу и потстиче га на рад, на угледање на те мале вредне животињице.

ноет. на неку иатолошку продуктивносг или бесомучно искоришћавање с човекове стране. негативно утиче на пчелу. Због тога се и данас, у савременам пчеларству, после многих финеса и препорука комиликованих начииа нчеларења, јавила снажна струја која проповеда најнриродније облике пчелар<,ш>а, копшице које сасвим одговарају услови* ма који владају у дупљама дрвећа, постунак с пчелама као да не живе п не раде да их човек искориети, већ само и једино за себе. Пчела је дакле, од свих „домаћих животиња" остала најдивљија, на јсамосталнт? тз и најмање нриступачпц. Они који не познају ближе ову мал;. животињицу, овог регког инсекта из н«и вотињског царства, веровали би да ј« то стога што се људи пчела боје, што су оне својом опасном жаоком увек уме ле да оставе све на растојању од себе. У ствари није тако. Пчеле су нео бично мирне и повучене и ако их неко нечим не раздражи, неће да нападају људе. Пчела кад убоде човека оставља у њему жаоку и убрзо угине. Без велике нужде неће пчела дакле да изврши еамоубиство. Али ако је раздражена, ако човек млатара кроз ваздух пун пчелињег друштва па тим наглим покрегима изазива међу њима узнемиреност, ако покушава да их омета у раду или им напада кошницу, брзо ће се пробудити у пчела инстинкт бранитељки и у одбрани своје заједнице оне ће се све жртвовати. На супрот томе, познато је