Коло

10

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ \Л ПОУЧЕ

кузе био дугачак 124 \тетра и да је могао да носн четири х иљаде тона. Имао је, како ее- даље тиоди четири хиљаДе веслача. 2 — 11е. Песник Милутин Во.јић умро Јв 8 новембра 1017 годнне у Солуну и тамо је -најпре био сахрањен. Међутим 17 октобра 1 ( ,)2.2 годиие земии остаци младог песника. пет година после,. смрти. пренети су у Београд и.еахраљени у гробници иа беогоадском Новом гообљу. С&Љ ХШ&\1АЛПЈ& мххла ПЕСНИК Г1АЈА ТРАЖИ МИР Песнпк Паја тражи мир да би у самоћи и тишини наставио да дел^е стихове. Тако је дошао V овај крај који му се у први мах учини.о иотпуно пует, јер није видео живе д.уше. Али када је загледао мало бол»е. вилео је да V целом овом крају нема слободног кутка... На основу чега је песник Паја закључио да ту Нем аслобо/у-шг кутка и' како .је доптао до закл-»учка да у томе крају има скоро триДесет особа. мушких и женских, бдраслих и малнх? Загледајте добро ма и Иајмању појединост на Ово.ј слнци. иа ћете добити одровор на постављено питање.

Лето иа селу

1 — Да ли су ста^и брОДОВИ м10гли да имају велику ио-~жвост? 2 — Песник Милутии Бојић умоо је т Солун \\ Да ли 1е и »егов гроб v Солуиу? Тачни одговори: 1 — Да. Тврди се да Је брод „Алексаидрера" Хијерона из Сира-

Водоравно: 1) Звук. тон (из грла) — Ко•ја има крупне очн. 2) Египатско божанство — Марка, аутомобила. 3) Ја (бугарски) — Иаонако: облик глагола писати (апострофирано) — Хеј! 4) Наонако: неочекивани догађај — Мушко дете. 5) Покра.јина у Турској (т = д). 6) Који припада мени — Јајаст. 7) Наопако: турско име — Наша пловиа оека — Него 8) Мудар — Предлог. 9) Отратто женско име — Роман од Золе. Уснравно: 1) Галама — Географска карта. 2) Наопако: предлог — Избезумљеност — Зна. 4) Облик глагола сасутн — Тенискп израз. 5) Прићи! (ацострофирано) Један, спорт — Кбња. 6) Статуа - Чувен. 7) Аждаја — Сндга - Предлог. 8) Наш сусед. — Лична замзттица, 9) Мера за течност — Позитивни електрични пол. •

ИЗ 131-ОГ БРОЈА Одговоп на „ДВА ТОПА м Путовање граната укрсти-Не се V X који се налази v соелини. Граната испаљена из левог топа погодиће трећу тачку V десном углу гопе. а граната испа.љена из десног топа погодиће лругу тачку V левом углу оач унајући ол леве стране. ОДговор па П *Ј АПЛгА" Чапл.а када летп увск забаЦи главу уназад! РКШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Водоравно: 1) Дубрава. 2) Слг^ба. 3) Ово. 4) А. 5) Патријарх. (>) Слагана. 7) Наопако: Снаха. 8) Тле. 9) А; Усиравио: 1) П. 2) Дас. 3) Сутла. 4) Олбрахт; 5) Авар, — И — Гала. 6) Ооајане. 7) Аваис. 8) Ара. 9) X.

прастара времена људи нису знали за ватру. Сву своју храну јели су иресну. Вечери су им биле мрачне и непријатне без ватре и светлости. Једнога дана, кад је мноштво народа седело на трави једући јела од пресна меса, долете једна дивна птнпа са сјајним репом и облеташе више њих. Дивише се њеном лепом перју. А неко рече: „Красна птино, шта желиШ? Красна птицо, откуда долазиш?" — Долазим из лепе земље, далеко одавде! одговори птица, и доносим вам на дар ватру. То што видите око мога репа, то је ватра. Ако је желите, морате је заслужити, јер је морате бити достојни. Сваки онај ко је умешан у какво зло дело или р!)ав посао, не треба ни да покушава да је добије. Сваки од вас нека узме смолнат јелов штапић и нека ми изађе сутра ујутру у сусрет, тада ћу вам казати како можете заслужити ово велико добро. Рече то и одлете. Кад би ујутру, птица запита: — Има ли сваки од вас смолнат јелов штапић? — Имамо! повикаше сви. — Сада ћу ја летети, рече птица, и ко ме стигне и дохвати по репу врхом свога штапића, тај ће добити као награду ватру. Нзоме се може огрејати, кувати себи храну и употребити је за много штошта, чиме ће створити удобнији живот себи, својој деци и унуцима. Ево, ја полазим! Људи и жене, младићи и девојчице потрчаше за њом, иа врат иа нос, неки смејући се, неки кличући од радости, други опет у својој журби падајући преко стења и у воду. Неки се заморише и клонуше, те се вратише кући. Говорили су да не треба ни јурити за оним што се тешко добија. Та је трка трајала дуго и свако се умори и огладне. Само се један од људи приближи толико птици, да је скоро дохвати. — Ти не можеш никада добити овај дар, рече птица, јер си сувише себичан. Ти не мариш ни за кога, ни за жедна ни за гладна. Птица одлете. Други човек полете за њом. Он је чуо шта је птица рекла ономе човеку, па јој довикну: — Красна птицо, допусти ми да те дотакнем Никад нисам учинио ништа ружно нити рђаво. Кадгод сам видео кога гладна или жедна, нахранио сам 1 а и напојио; а ко је затражио преноћиште, дао сам му. Молим те допусти ми да те дотакнем. — Све што кажеш, истина је. одговори птица, али имаш само једну ману. Ти си ласкао своме суседу, да би му могао красти његов иметак. Не можеш добити дар! У леТу, птица Доће до једне колибе, у којој је једна жеиа чувала своје болесно дете.

Где је друг ?

Иа овој слиии имате великим тачкама обележеио неколико бројева... Узмите « нровидну хавтију. ставите 1е поеко овог цртежа и онда почните да извлачите оловко.ч лннију ол једне тачке. Ако имате соеће оида ћете наћи тачку ол коЈе. када вучете оловком. добијсге једну слику . која се заввшава опет 1едном тачкпм обележеном биојем. Од кога бвоја тпеба ночети да би се завршнла слика код броја? . .. ■ *Ц N910(19 ео ихишс1аг?8 в д в1'ос1д со ихзкоп ■вдасЈЈ,)

Лсто Је . . . "ЛСито свуд зви Н»иха се На с\'нну летњем А попни певаЈу :{ри. зри , К'оса.чи свуда се виде Песма се чу|е ту Док летињи плач Испол. /гебелог дуда Надвику.је . . . Пончепо: зпи зои К рушевап БРАНКО Ж, БРАНКОВИа

МооиопЏ св п сетмШ

КОЈА ЈЕ ОВО ЖИВОТИЊА? Да ли знате како^ се зове ока животиН>а? Жнви V југозападној Азији и северној и средп»о1 Африци. Велика је као овећн пас. Прелње су јој ноге знатно вшпе

од задњих услед чега су [јој леђа од рамена до крста стрме. Дуж леђа има дугу накосрешену длаку. Дању мирује. а ноћу тражи лов. Напада само животтнње којв не могу много да се бране, Храни се костима и лешинама. Дакле, како се зове ова животиња? ЧИЈИ СУ ово стихови? Нема таке луле, Нема таке буле, У цара, Ко што има лулу, К'о што има булу Селпм-бет М. МИТРОВИЋ Шта ли то значи? Иаш сараднигс је преписао и име пееника! Али немојте да му сувише верујете. Молсда је погрешио. •(«Г«л'2-Ђ^инонвШ5р ^нвнор Ео иаохихо Ао ©00 јоигпзлјоп вх0иб8 ми1ш-вс1в0 01 швц)

ћете га и сами лако пронаћи.

— Красна птицо, викну је она, ја не могу поћи за тобом, јер не могу оставити сирото дете, болесно чедо своје. Не би ли ти дошла к мени и дала ми^ ватре? — Какво си добро дело учинила, то желиш да је добијеш, запита птица спу« штајуКи се близу колибе. — Ја нисам ништа друго радила него што ми је била дужност да радим, одговори жена. — Имала сам увек много да радим, тако, да нисам ни стигла да урадим нешто заиста велико и добро. — Ево, добре жене, рече птица. Ги си увек чинила добро дело, јер си мн« слила једино иа своју дужност. И сада чиниШ велико и добро дело. Узми мали штапић, додирни њиме мој реп ш узми ватре. Потпуно си је заслужила. Кад жена додирну дрветом птичији реи, пламен сукну. Затим птица одлете даље, а жена остаде са запаљеном буктињом. Ускоро дотрчаше и остали људи, уморни од дуга трчања, и жена им даде да запале своја дрва на њеној ватри. Она је жслела да и остали уживају дар светлости и ватре, и да могу кувати себи храну. Од тада људи нису били никада без ватре. Вечери су им сада биле светлијо и пријатније. а храна им је боља. јер јв кувају и пеку. М. СТ Цртач Пера

Нвта лако. на ће тако да нанвта Пе»а малу коку. лепог воку. и ппнога кеоа. Ту ће слику лметнику да онени тата? што ие ваља. већ исипакл.а Пева мали бата Нера хоће 1ога и воће иа слику да стави и луткипу малу Мину. с коопипом на глави.

ДАНИЛО ЧУТУРИЛО

Кад лавиринт црта лик

Миле 1е потао V шетн.у. али не сам нећ с једним дрУгом Ни сала није сам 'нећ са лпугом ко!и 1е унпаво уз п.ега Л» ли га внлите? Чаглела|те само бол>е слику са свих страна ■..

Бели на иотезу добија. Слободном црном пешаку само једно још пол.е треба за крал.ину. Инак бели има начина да осигура себи добитак.

Решеше проблема број 131 (Ф. Вардевера): 1) ћ2—ћ4. ДОБРО СПРОВЕДЕН НАПАД Бели: Каиал. — Црни: Јопер. 1) е2—е4, е7—е5; 2) 581—*3, 558сб; 3) 1 ј Н—с4, М8—с5; 4) , с12—аЗ, 5§8—1'6; 5) 5ћ1—сЗ, с!7—сЈ6; 6) I,с185, ћ7—ћб; 7) 1,85:16, Ос18:16; 8) 5сЗ —(15, 016—сЈ8; 9) с2—сЗ, 5с6—е7; 10) <13—<34, е5:сЈ4; 11) 813:64, Зе7:с15; 12) 1,с4:с15, 0—0; 13) Пс11—аЗ, Г)с18—±6; 14) 1 ј (35—ћЗ, Т18—е8; 15) 0—0, 1,с8еб; 16) 1,ћЗ—с2, §7—§6; 17) К§1—ћ1, Та8—(18; 18) 12—14, 1,е6—(17; 19) 1415, 86—§5; 20) 864—еб!, 17:е6; 21) Л5:е6, 016—§6; 22) е6:(17, Т(18:а7; 23) Т11—15, Т(!7—е7; 24) Та1—11, К§887; 25) е4—е5, Те8—ћ8; 26) е5—еб, В§6:е6; 27) Т15—16, Ое6:16; 28) ТЈЕ1: 16, К§7:16; 29) В(13—§6+. Дрни предаје пошто не може да бра-

ПРОБЛЕМ БРОЈ 132 Е. Холм