Коло

цтш оаш,и,л

против њих праве крсташке ратове. Град Санта Круц добио је своје име по легенди да је море овамо доплавило крст од кедровине Шпањолци су у томе видели знак са неба и повели против Гванча борбу до истребљења. Спасао их се само мали број, који је благовремено прешао у Хришћанство. Жене су им се удавале за шпанске војнике и остатак Гванча утоиуо је у мноштво досељених Шпањолаца. Давнашња је хипотеза да су Канарска острва, затим Мадејра и Азори остаци Атлантиде. коју спомиње стари грчки филозоф Платои у својим дијалозима „Тимеју" и „Критији". Он помиње огромно осгрво на западу од Херкулових стубова (Гибралтара) и описује њене плодне равнице, брда, шуме, рудно богатство, дивне обале и градове, а особито величанствену престонину. То огромно острво Атлаитида изненада је ншчезнуло после великих земљотреса. На америчком полуострву Јукатану у збирци светих легенда индијанског племена Маја такође се помиње пропаст неке велике земље у Атлантику. Та нодударност иде у прилог хипотези да је заиста некада постојало неко огромно

острво у Атлантском океану, које је ««•тонуло. Како су ШпаниЈа и Португалија шн челе да губе своје велико колонијалп« царство, запр^тила је опасност да ијс друге силе отму њихове поседе у Атлантском океану. То тим пре што су острва са бродарског, а и аеронаутичког гледишта од огромне важности, а на« рочиго за везу између Европе н Јужн« Америке. Пре извесног низа година нобуњеници на португалском острву Мадејри покушали су да изведу један фаптастичан план и да под именом републике „Атлаигиде" оснују независну оотрвску државу, којој би поред Канареких острва ирипадали још Мадејра ■ Азори. Тај покушај, у који су уплетенш били прсти неких великих сила, у јмичетку је угушен. Најпознатија и најпосећенија од Канарски хоствра су Тенерифа ■ Граи Канариа. На последњем се налазн н на^валчнија лука Лас Палмас. То је уједн# и модеран град, где се старински каражтер осеКа једино у делу око катедрале. Лас Палмас чини на странце великж утисак и због лепих жена, по којима еу Канарска острва такође чувена у свету.

(Снимци: Б.Ф.А.

лепоте и дивне климе дали им име „Срећних острва". Овај назив та груиа од седам већих и шест мањих острва ^аиста заслужује. Далеко од осталог света Канарска острва у току векова нису осећала и преживл»авала страховите ратове и недаће у Евроии. Плодна земља пружа ту у изобиљу свега што је ногребно за живот. Стално пролећно и летње време омогућује три годишње жетве! Подножја романтичиих кратера изумрлих вулкана посута су виноградима, која дају првокласна вина. Јужно воће, нарочито банане, разни нлодови, риболов и рударство много доприносе богатству Канарских острва, домовини жутих нтица певачица канаринки. А нарочити украс острва су дивне шуме палми. После Римл>ана Канарска острва пала су у заборав док их почетком 14 века нису Ђеновл»ани. поново открили. 3«" тим су 1495 године дошли Шпаљолци, који су почели насел.авати обале. Спочетка су држали да су.та острва ненастањена али су већ убрзо сусретали плавокосе лепе високе људе, који су се с необичном лакоћом верали по брдима. То су били Гванчи, нрастановници острва. о којима ни данас још наука не зиа ког су порекла. Можда египатског, феничанског и карташког, а можда су били и погомци становника пропале Атлантиде. Гванчи су се налазили отприлике на културном нивоу каменог доба. Показивали су велики таленат и храбро се борили против дошљака, који су их без милости уништавали. Водили су

Ћристанишге Саита Крупа, ирестонииа Тенерифе, главног острва у Канарском шрхнпелагу.

У оваквим колибицама живе у рабаченим нределима Гванчи, потомци прастаношиика острва.

Десно — Капарска острва су домовина канаринки. Само на самом острву канаринци нису жути него неугледнп као каши врапни. И певање су научп ли у Европа.

Једна лепа девојка са Канарских острва. Мали кокетни шеширић који се носи ша глави преко мараме остатак је старинске шпанске моде.

Лево — Гајење банана је једно од главних занимаи>а на Тенерифи. 11 рред сваке плантаже банана налази се и велики рерервоар воде.

д матичне земље Шпаније три дана треба путовати бродом но Атлантику док се не х стигне до Канарских острва. Још Феничаии и Картажани знали су за та острва. Касније ее на њих заборавило ^док их РимЖани нису поново открили и због њихове