Коло

Падала је киша. Она је ишла по тамном асфалтном плочнику. Враћала се од Петровићевих, куда су је недељом често позивали када је имала излаз. Тамо се скупљала омладива, певало се. играло. Сваки пут се надала да ће и н>у Једвом неко позвати да игра, али узалуд. Она је у себи бројала. колико је пута била на тим састанцима: двадесет и шест пута. Двадесет и шест пута она је седела правећи се да јој је весело, али ниједном, ниједном јој нико није пришао, није је позвао, ниједном није осетила како је бити у мушком загрљају, па макар то било и за време игре. Тако је било и данас. Када је стари брачни пар, код којег је била намештена као домаћица, био у кревету и већ дубоко спавао, она је застала пред великим огледалом у претсобљу и покушала је да схвати шта мушкарце толико одбија од ње: Њена је коса била глатка, те јој прекривала половину чела. Н>ен'е обрве су биле широке и густе, али бн се и томе могло помоћи. Али шта да уради с оштрим очним костима које јој штрче из лица? А уста? Мала и дебела. Можда би могла да их маже? Што се тиче тела, оно је потпуно обично, има много жена и с много лошијим стасом. Само и младост је већ прошла, па је и тело почело да биВа помало округло. Мораће впак да покуша да нешто уради са собом ,,. Прошла је недеља дана. Петровиће-

гу поново видети идуће недеље. Она без речи климну главом и они се договоре да ће поћи заједно у шетњу. Дуго су шетали и причали, Пред вече седели су у једној малој перифериској кафаниии. испод багрема. Около није било никога. Одједном је Милан обгрли око струка, привуче себи и притисну врућ пољубап на њене усне. Она је била омамљена. Он је тако јак и снажан, с привлачним мирисом коже и бензина. У срцу ружне девојке настаде права побуна. која је лако могла уништити ово несретио биће. да се те боћи иије догодило још нешто много узбудљивије и неразумљивије. Један сат доцније пошто се вратила са свога првог љубавног састанка смрт је ушла у кућу старог брачног пара и притисла руке на очи старе жене. Требало је обавестити покојничина сина. „Млади господин" дошао је сутрадан. Вер? се заиудила када је пред собом видела мирног, проседог господина својих четрдесетих година. За руку је држао и водио малу девојчину од пет-шест година. Вера је повела дете к одру. — Тако је лежала и моја мама. — Твоја мама? — Да, она је отишла и сада станује иад облацима. Одједном је Веру спопало гануће и она притисну то мало биће на своје груди. У томе су се отворила врата и иа њима се појаве отац и син. Вера тихо изиђе из собе.

•и еу јој рекли да јој нова фризура и хаљина дивно стоје, да изгледа као да је сасвим друга жена, а ипак се нижо од мушкараца не обазире на њу. Она се с тешком муком уздржавала да не уаплаче. Прслук на који није била навикнута стезао је груди ... Одједном јој је један младић пришао, стао пред њу и замолио је за игру. Вера ввје могла томе веровати. Несигурно сс иодигла и тешка корака пошла за младићем, уверена, да неће моћи да вгра од узбуђења. — Знате, рече младић, пошто су се свотакли, ја сам тек недавно дошао из увутрашњости, па немојте ми замерити вхто нисам баш најбољи играч. Као ученик који није добро научио лекцију, погледао ју је дладић својим влавим очима испод којих су се жарили румени образи. Јесте ли се можда, упвтала га је •ва твхо, стално настанили овде? — Радим као шофер. Управљам ма« лим колима на три точка. Зарађујем толвко да могу да живим. Међу њима почео је да се развија све срдачнији разговор. Она је добила толвко одважности да га чвршће ухватв в да сама поведе младића. Ов се томе нвје противио. захвалан што га учи. Отишли су заједно од Петровићевих. Милан је био добро расположен. По његовом мишљењу сваки младић мора данас да зна да игра. јер је без тога немогућно да се појављује у друштву. На растанку је нешто дуже задржао њену ружу у својој ■ упитао јс, да ли ее мо-

Увече, кад су се вратили са сахране, Вера је донела кафу. Стари господин ју је благо погледао и рекао: — Сине, јеси ли се већ упознао с нашом Вером? То је верна душа. Ко је једном буде добио за жену... Дете је остало у кући. На одласку њен отап је пружио Вери руку и рекао јој: — Будите добри према мојој Олгици. Одонда је мала стално била уз Веру. По дану је трчкарала око ње, а увече морала ју је Вера успављивати. Тако се догодило да је идуће недеље, прекасно отишла од куће на уговорени састанак. Пожурила се на договорено место, али застаде као ошинута громом. Пред њоме је Милан разговарао с једном девојком у свиленој хаљини. Нешто су се смејали, после чега, Милан ухвати девојку испод руке и они заједно пођоше некуда. Њу нису ни приметили,, Журно је отишла кући, а када је Олгица већ била у кревету, одједном увиде сузе на Вериним очима. Неколико дана доцније на улици застали су пролазници пред једним необичним призором. Неки младић. који је сишао с троколица, разговарао је живахно с једном ружном девојком. — Зар је то тај твој пољубац, да се шеташ с другом девојком? Младић је ћутао. — Говори! — Ја се сада. рече он дрско, наларвм у служби в вемам времена за ври-

ватне разговоре, окрете се и потера мотор . Већ одавно је стара жена мртва. 1Безии је син обновно трговину. Стари би се господин радо повукао у мир. — Ако, изјављује он кроз смешак, мој син и његова кћерчица опет нађу мајку , . . — Вера. обрати се Предраг девојци, нећу да околишавам. Ја сам одавно удовац, а видим да сте добри према мојој малој Олгици. Ви можете да будете не само добра домаћица. већ и добра мајка. Моја је младост прошла. и сада не желим ништа друго. до да нађем некога ко ће волети Олгицу. Пристајете ли? Вера се повукла у своју собу и раз-

мишљала је до вечери. Тада је узела Олгицу за руку и рекла јој: — Ходи, идемо пред тату да му кажемо да сам постала твоја мајка. Четверо је људи живело добро и без облачка на небу. Али. ипак. понекад је Вера и против воље окретала главу на улици када би чула да пролази неки теретни ауто на три точ-ка. Негде у дубини срца остала је успомена на мирис коже и бензина и на оног Милана, чије је вруће усне још увек осећала. НГо у том тренутку, стисла би чвршће руку малог детета и пошла усправљена погледа даље -— путем праве љубави и испуњавања дужности. НЕВЕНКА БАБИЋ

РЕУМАТИЗАМ НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ 1 У ШВЕДСКОЈ ^ 0 ШведСкој реуматизам је толико раснрострањен да претставља правог народног непријатеља број 1. Од те болести цела земља трии врло велике штете. Врло велики број инвалида шведске индустриЈе у самој ствари су инвалиди због реуматизма. Рачуна се да у Шведс! ој сваке године због реуматизма пропадне око двадесет милиона надница. Штета проузрокована тиме цени се на сто милиона шведских круиа годишње. Статистички је утврђено да у Шведскрј један од ,сто становника, дакле око 65 хиљада људи и жена, свакога дана није покретно због реуматизма. Консгатовано је скоро четири хиљаде смртних случајева као последипа тешког реумар тизма. Сваке године око пет хил.ада људи прими привремену пензију због онеспособљења кохме је реуматизам узрок. Због тога је сасвим природно што је шведска држава повела одлучну и добро организовану борбу противу реуматизма. Откуда се код Швеђана јавл»а реуматизам у толик-ом броју? То до сада још није могло бити тачно утврђено. Има лек^ра који доказују, да је овим појавама реуматизма увек нретходила ангина. Затим шведски лекари мисле да је шведско поднебље нарочито погодно за ширење реумагизма, а да то поднебље опет врло много зависи од појава које се дешавају на сунцу. Уочено је затим да разни позиви изазивају реуматизам на разним деловима тела, што је, најрад, разумљиво рамо по себи. Занимљиво је да има и шведских лекара, који тврде да је једини успешан лек противу реуматизма, лечење отровом који се добија из пчелиних жаока. Само, да би се добио један грам отрова из пчелиних жаока. потребно је имати десет хиљада пчелиних жаока. Инјекцијама са овим отровом тврди се да су из* леченв и случајеви реуматизма за које се мислило да више никада неће бити излечени. А да би се дошло до тога тако ретког лека требало би имати милионе и милионе пчела... Само то није потребно. Данас се тачно зна састав овога отрова. То је мравља киселина која се може и вештачким путем производити. КОЛИКО СУ ЗВЕЗДЕ ДАЛЕКО ОД ЗЕМЉЕ Све звезде су бескрајно далеко од Земље. Сматра се да је звезда Центаура Алфа најближа Земљи, али и она је удаљена од Земље 41 билион километара, а то је остојање 175.000 пута веће од раздаљине између З^мље и Сунца. Светлост са најближе звезде доспсва до земљине површине за 4.3 године. При томе свеглост прелази у секунду 300.000 кнлометара. ПИНГВИНИ НЕ МОГУ ДА ПОДНЕСУ ЖИВОТ У ЕВРОПИ? Недавно је извршен један занимљнв опит. Норвежаиин др Хел пренео је из поларних крајева V Норвешку читаву једну колонију пингвина. Населио их је на једном острву надајући се да ће моћи пингвине да одомаћи и рашири и у овим крајевима Европе. Услови з» живот пингвина били еу као в у северним крајевима вз којих су донств. Прв свсм томс пингвини нв-

како нису могли да се навикпу на нови живот. Утврђено је да пингвини донеги у разне зоолошке вртове живе врло добро и весело, али се сада показало да им живот у Европи ако се налазе на слободи, ни најмање не прија. Због тога је др Хел морао да призна, да његов покушај није имао успеха. Даљи покушаји да се пингвини пренесу из кра.јева у којима су до сада живели обустављени су. КАКО СЕ НЕКАДА ПЛОВИЛО КРОЗ ЋЕРДАП Релативно не тако давно пловидба кроз Ђердап била је опасна и за саме чамце, а мањи бродови могли су да плове једино када је велика вода. То је у првом реду било због великог броја подводних стена, а затим због многобројних брзака. Све је то отклоњетто приликом регулапије Ђердапа, која је извршена од 1890 до 1896 године. ПРОТИВ СКОРБУТА У борби против скорбута, болести која се јавља после употребе једнолике хране. нарочито дејство показао је витамии Це. Раније је било потребно да се утроши хиљадама поморанџи да би се добила незнатна количина тога витамина. Сада се, међутим, та иста количина витамина може добити врло лако из паприке, а још лактие синтетички. ТОК РЕКА Какав ће бити ток једне реке зависи од многих фактора. Ако река има правац подневачки, онда на померање рсчног корита поред осталог делује и земљино окретање. СУВИ ЛЕД Шта је то суви лед? Суви лед је угљена киселина у чврстом стању, која се врло лагано и без остатка топи. У таквом стању угљена киселина ствара врло велику хладноћу. Овај лед може се еећи тестером или разбијати секиром, пошто је тврд отприлике колико креда. Температура једног оваквог калупа сувог леда износи минус 80 степени Целзиусових. Овај лед топи се врло споро и због тога се може паковати и у хартију и слати на врло велике даљине. Примсна овог леда је врло разнолика. Деведесет кила сувога леда одговара по капацитету количини леда која би се добила од 1250 кила воде и 270 кила соли. Десет кила сувога леда могло би у једној кући да послужи за чување животних шширница читавих десет дана. Овај лед је наравно скупљи него обичан лед, али су његова преимућства таква да се његова скупоћа исилаћује.

На насловлој уграни: У сенци старе водевицв (Снимак: А. Симић>

Рлавна ?т>еднчл Мића ДимитрвЈенић ★ Уредник: Вошко Токин * За фотоп>аФв1е: Ллександап Св«ић * Мотеж; Ђопђе 1обачев ф Уредииштво Македонска 31, ТелеФов 25-010 * Власвик в ззаавач Трпско аздавачко пвелузеће А Д. Јовав Гано« вић * Админиетвација Дечав^кл И. Веогвал Тел «4-001 — 10 ГПтампа ГТГимп*ри)а Веогпал- А П .1ечанскд бо. II. Тро« нд ггпртгпат« 7 ^» динара. Ј*укописи се не враћаЈу.