Коло

3

ч

Видед сам да се нешто ново рађа, Да се пешто мења у души и телу! Изгледаш ми сада привлачнија, млађа; Несхћатљива страст те обухвата целт

Од нашег повнанства у почетку самом, Верово сам да те већ добро познајем, Нисам рнао да ти тело гори пламом, А очи сијају тако чудним сјајем.

На грудима твојим, свежим као рора, Која често диван претскарује дан, уморан будем тражићу одмора Да ми све крај тебе буде као сан.

познао сам те у рапо пролеће, Кад је висибаба испратила снег, влажне земл>е кад је нпкло цвеће И кад озелени долипа и брег.

Тад си била мирна, повучена, блага, Ал 9 кад поче супце да греје све јаче, Кад више од зиме није било трага, Постала си мазпа, ко песташно маче.

И данас те гледам како вишње берет, Вптко ти се тело на трани превија, Видим како лако умеш да се вервш, Иасмејаног лица, које срећом сија.

Нежност твоје душе израз лицу даје џ Нигде нема бора преко твога чела, А кад проговориш бели зуби сјаје, Из румених уст&, сочпих ко марела.

И тек сада видим колико си лепа Природа ти даде све најлепше дражв, IIи сањао нисам да ће ова љубав, Мој дух да подигне и да га оспажи.

ПЕТАР К. СИМОНОВИ Гж