Коло

..,7

џах

шнице, стоје поред друмова и пугеживота. Једино, кад би завирили у Ја, заспало дете у колевци, или крај игру. А остали укућани? Они су још Јелог дана, од мрака до мрака. Жегкоси, грабуља, вежу снопови, праве ( куће ^и комшилука, можда које заразгонити веселом песмом и доскоТек у сумрак дружине напуштају ЈУ се у село уз песму и гласан рааи путсва.

А када отпочне возидба цело , село одзвања од шкрцпе точкова по сувом пошегњу. Високи возови снопова крећу са њива на гувна, где ће ускоро почети вршидба уз хуку вршалице. Никада село није живље него за време вршидбе. Сви, и млади и стари, и мушко и же нско, искупе се око гувна и вршалице. Уз хуку и бректање машиие, једии додају снонове на вршалицу, други их прихватају, развезују и стављају у отвор. И док на једној страни девојке прихватају иразну сламу и преносе је до места где се сабија пласт, иа другој страни вршалице стављају се празне и скидају вреће пуне набубрелог пшеничног зрња. Ето, ту је плод. То је резултат мучног годишњег рада. То.је осварена нада, очекивана са страхом. Ето, зато су се крварили прсти, зато су добивани тврди жуљеви, зато су грбљена леђа, знојило се тело и лице, шибаио ветром и залевано кишом. Зато је за време вршидбе тако весело, зато се пије ракија и благосиља земља и плод њен, а заборавља мука и наиор, јер су били корисни и багословени ...