Коло

Ј| а ваздуху се оиет осећало про\М, леће. Додуше још не оно праио пролеће с-гранчнцама јсоје пвату, с птицама које цвркућу, и са свима оним што принада уз то; него завладало је оно чудно време, кад неки меки дашак човеку наједном помнлује лице као драга рука која му је-дуго иедостајала. Време, када у сваком срцу проклнјају плаховите наде у љубав, у нешто ново, величанствено, ироменл»иво. « Једне гакве вечери власннца „ЈБубице", салона за израду женских шешира. препустила је својој првој помоћници ЈРадимли да затвори радњу, у чему је требало да јој помогне Душко, син власнице салона. РадмИла је већ одавно била заљубљена у Душка. Данас се решнда да дозна да ли се крије нешто више иза п»егове уљудне л»убазпости која је увек била једнака. Учинила је нешто што се противи свим правилима: метЛ_ 1даЗ

нула Је на главу Један од наЈлепших и најскупљих шешира, који се налазио у радњи. Нов иовцати модел од сламе и неколико воштаних цветова, модел, који је на чаробан начин сваку ж-ену нреображавао у божицу пролећа. Тако је бар мислила Радмила. С тим шеширом на глави појавила се Радммла из радионице у радњу где је седео Душко. Унапред се радовала томе качо ће му се од дивљења засјати очДушко је није ни погледао, већ је нервозно погледао на сат, а Затим 1 ?>оз велика стакла излога. Најзад су му се ипак засјале очи. Кроз врата је улетела једиа млада девојка, која је узвикнула: — Добро да еи још овде, Душко. Већ сам «45 плашила да си затворио еву кутијуЈ — Чекио бих те до сутра, Лелице, одговори Душко, смешећи се, па до« да обр:- ■ ивши се Радмили: — Го пођице Радмила, сада можете да з ■ гворите радњу. Лела м» пиљила у шешир иа Радмилиној 1 2 !*ви: — К;п.ав диван модел, прошапута она. — Да ли би хтела да га имаш? запита Душко обрадоваи. Госпођица Радмила даће ти свакако тај шешир. Она себи може сутра направити други, ?ар не? — Да, одговори сирота Радмила, скине с тешким срцем шешир и пруп?и га деројци. која га је сва весела пробала. Затим је Радмила са својим старим зимским шеширом кренула кући. Као и увек чекао ју је на углу Дане, њен верни сеиз. иначе дневничар у пореској управи. Но док је иначе, сањарећи о студенту Душку, избегавала плахог. чедног младића. приступила му је данас као да су припадали једно другоме. — Какво вече, рече срећни Дане и покаже^ на нежно модро небо, како' је данас еве ведро! — Да. одговори Радмила, све веома разведрило.

њег шешира. Шеф одељења где је радила у -ренутку када су излазили из канцеларије погледао је тако чудновато. А тек колеге! „Такав шешир, чини човека леним и самосвееним" мислила је она. И наједном јој је било јасно да не воли студеита Душка, и да се неће удати за њега. Он је згодан младић, а мајка му има добру трговину шешира — али без љубави, то се овог пролећњег дана наједном чинило немогућним. Боље је да се пробија и чека, мо^да ће доћи оно право, велико. Отишла је куки, замотала Душкове поклоне и послала све натраг, чак и нови шешир, због којега „с.у се сви људи окретали за њом и који је толико повисио њено самопоуздање, толико га повисило да се иије задовол»авала оним шго је свакидашње. * Још млади шеф одељења напустио је канцеларију и упутио се кући. Целу је зиму нровео на послу и марљиво радио. Сада га је пролеће т&ко заокуиило, да га је потпуно савладало. Како је леп овај ведар дан! А тек жене! Та чино4 ница коју досада није унраво ни примећивао и која је паједном јуче прошла поред њега, насмејана Венера под цвегиом круном. Човек може да буде и ожењеи, па ипак понекад чезнути за нечим, нечим другим, новим. као ово пролеће. И ето — гле чуда! Шешир с цвећем, на који је управо мислио ишао је пред њим! Покривао је главу тако, да се није могло ни видети, да ли је нагакиут на кестењасту или плаву косу. Јуче му се та девојка учинила нешто виша. Какве има лепе чланке, како брзо ступају те витке ножице! Да ли она овде етаиује? Иде ли можда због њега овим путем? Кућа му је већ била врло близу. Убрзао је кораке и убрзо ју је стигао. У то је она окренула главу. Профил његове жене! — Олва, промуца он, мислећи ири томе на то, колико се говори о индивидуалитету модерне жене, а кад тамо, имају све једнаке шешире па глави.

Белики броЈ београђана који у последње време живе на селу полако ее привикавају тамошњим приликама, и враћају се народним обичајима. Наша слика ириказује један млади пар из Београда, који се ових дана венчао у скј)омној сеоској црквици. После обреда, када су сватови дошли пред кућу, млада је, ПЈ^ема наЈ^одиом обичају, морала да баци сито на кров, да бл видела да ли ће је кроз ишвот пратити ерећа. Сито је остало на крову .... нека је са срећом. (Снимак: приватаа својина)

— Како ти се свиђа мој нови гиешир? било јој је прво питање. — Дивно, рече он, имаш потпуио нов изглед. — То сам ја и хтела, одговори она. Знаш, то је веома скуп шешир, али ја сам га добила јевтиније. Нека га је муштерија послала натраг док сам Сшлз у салону „Л>убица", иа сам га узеЛ1 1и си целу зиму био тако заучет сзо'им послом, да сам хтела да приметиш да је нролеће и . .. да твоја жена још није стара баба. Он јој приђе и пољуби је иежно: — То сам већ приметио, рече покаЈнички. Е. М.

0~

ЗАШТО ЈЕ НА 1.000 МЕТАРА ВИСИНЕ ХЛАДНИЈЕ НЕГО НА ЗЕМЉИ?

ш.

данас се

Лела се шегала Калемегданском алејјрм . Што је живот леп! Осећала је иеку снагу у себи, иаједаред бн скакала. Л>уди су з-адивљено гледали у свеже. лепо липе испод новог пролећ-

рто се више приближавамо пећи, то јаче осећамо топлоту. А што се више приближавамо Сунцу, огњу који загрева Земљу, то је хладније. Како то може да буде? Треба ли, можда. из тога да закључимо да ми на Земл»и осећамо само топлоту Земље? Учили смо, наиме, да је Земл»а у своме средишту још усијана, и то нам доказују вулкани са својим ерунцијама и врели извори. Зиамо и то да уколико се више приближавамо Земљином средишту, утолико осећамо већу топлоту. На свака 33 метра која се спуштамо у унутрашњост Земље можемо да констатујемо да се тонлота повећала за 1 стеиен. Или обрнуго: уколико се више удаљавамо од средишта Земље, утолико нам је хладније. Дакле, ето нам одмах једног објашњења, Што значи да су научници у заблуди кад тврде-.. Или су они можда ииак у праву? Сунце непрекидно шаље топлотне таласе.у васиону. До Земље догшре само један бескрајно мали Део тих топлотних зракова. само 0.000 000 000 043 478 део. Али сада долазимо до главне тачке у нашем размишљању: Сунчеви зраци производе тоилоту само тамо где се одбијају о нешто. Према томе, они не загревају безваздуигни нј)осто }>. А што се тиче ваздушних слојева на Земљд, и они скоро без сметње пронуштају тогглотне зраке и зато остају хладни, тако да ти зраци „неок|>њени 44 стижу ао Земл»ине новршине.

Слојеве ваздуха најближе Земљи заГЈзева загЈ ^ејана Земљина површина. Она, дакле, иредаје топлоту ПЈЗимљену од Сунца најближим ваздушним слојевнма. Тако је објашњиво Да су ваздуотни слојеви близу Земљине површине најтонлији и да је- према томе, топлота све мања уколико се више удаљавамо од загрејане Земл»ине површине. Утврђено је да на сваких сто метара внсине температура ваздуха опада за пола степена по Целзијусу. Аероплан који лети иа 3000 метаЈза надморске висине креће се, дакле, у температури за 15 степени хладнијој него што сс крећу људи испод њега по земљи чија би висина одговаЈзала мојзском нивоу.

И ТОПОВИ ИМАЈУ СВОЈУ ИСТОРИЈУ

и га бившем аЈ >тиљериском арсеиалу у Бечу налазила су се четири дугачка реда старинских, врло интеЈ >есаитних топова, заплењених пре неколико векова. Један од тих топова, који иостоји још и данас, један мали венецијански топ из бЈ )онзе, има нарочиту историјску вредност. Материјал овог топа састоји се из остатака једног другог топа из Максимилијановог вЈ >емена, који је у евоје време, због величине и уметничке израде био предмет нарочите пажње. За време пожара, који је избио у Венецији у арсеналу ноћу између 14 и 15 септембра 1569, страдао је и овај огроман топ. Иетопљене металне масе пропале су у мору ... Чувени топничар Атбергети предузео је еве радове да се истопљени и ноново стегиут метал иоднгне из моЈ >а. Из овог метала поново

извађено из мора направљено је десет бродеких топова за нову ратну галију „Ил Монђибело ди Венеција' 4 . Приликом ливења топова упала је у раетопљеУ ну масу једна особа која је стојала врло близу куће Контарини — изгледа да се радило о ирезреној и напуштеној љубавници АлбеЈ>гетија — која Ј *е у ВЈ >елој смеси нашла жалосну смрт. Један од тих десет топова дао је у поморској битци код Лепанта, 8 октобра 1571 године са „Монђибело ди Венеција 44 тако сретан потодак, да Ј *е турски адмиралски 6 ј>од убрзо потонуо. У ову празнину, изазвану губитком турског брода, увукле су ое спЈ >етно и без обзира на жртве венецијанске галиЈ*е и одлучиле бо|)бу у корист хришћана. Дон Жуан Д'Аустриа, који је комаидовао уједињеним флотама Шпаније, Венеције, Пане и Малтежана, извојевао је сј^јну победу. Свега 30 турских бродова успело је побећи, преко сто турских бј)одова заробл.ено је, побијено око 80.000 Турака и ослобођено 50.000 заробл»еника робова на галијама .. . Пошто је погодак из топа мајстора Албергетија допЈзинео сретном исходу ове од највећих поморских битака свих времена, то је он био богато нагРађен и почашћен високим одличјима. Сам тол био је од тог вЈ >емена изложен у почасној дворани поново подигнутог арсенала. Једна метална табла на којој је била исписана историја овог топа, сведо'чила је носетионима о великој спремности мајстора Албергетија. Када је Венеција припала Аустриј*и, тоиови овог арсенала превсзеии су у Беч, а е њиме и чувени топ из битке код Лепанта. У Бечу он ее налазио у чувеном војном музеју. Према једном наређењу паЈ >а ФЈ >ање овај топ није смео више никада бнти топљен. Нарочита карактеристика овог топа су мала кружна удубл.ења, која су служила за такозвану топовеку маст, мешавина барута и разних других чаролија употребљаваних у то време. Није потребпо наЈ >очнто наглаеити да су топничари тог времена, када су још вештице шетале по свету, били вј>ло сујеверни људи, те су мислнли да се помоћу чаробне масти може повећати дужина лета тоновеког зрна као и постићи већа сигурност погодка. Извесно је једно, да је онда као и данае стручна спремност и вештина мајстора била она страна која је одлучивала о добром оружју. КОКОСОВО ДРВО Кокоеово дрво највише се искоришћује од евих дрвета. Од њега се добија дрво, кокосово млеко, уље, могу да се исплету конопци, затим се добијају неки лековп и неки отрови, шећер, једпа врсга сиЈ >уиа, брашно, ликер, сапун.