Коло

9

За опанак се рна скоро исто од када и за ^рпско име..« У Београду су улице Сарајевска, Босанска, Александрова и Карабурма биле некада пуне опанчарских радњи. У њима је било запосдено преко неколико стотина радника и скоро стотину шегрта. Посао се развијао. Опанчарске радње су ницале преко ноћи као печурке. Сељак је тражио боље и финнје опанке, а опанчари су се утркивали ко ће извести бол»у мајсторију и леишу шару на опанку. Са што више разних преплета и шара, ситних као глава чиоде, опанак је изгледао лепши и луксузнији. Најбољи предратни опанак, радник је могао да изради за дан-два. Сељак је за такав онанак плаћао 25(Ј—300 дин. Онда јје готово у свакој сеоској домаћинској кући свако имао бар ио један иар опанака. Данас се неколико чељади служи са једним или два пара опанака. Опанчари кажу: „Две трећине села трошило је наш ксих гума, који су онда носили економски најслабији стојећи сел»аци. Те опанке правили су и сами сељаци после свог редовног посла. Ма да се у овом опанку ноге зими смрзавале и у њих завлачила реума, а у лето презнојавале и изгледале као куване, ипак је њихова потрОшња била велика и изгледало је да ће потпуно освојити село.

(Спимци: М. Л. Тодоровић) У последње време иојавио се опанак од аутомобилопанак 46 . Најбољи конзумент досада а и сада је Шумадија, која се не може одрећи онанка. За њих је опанак оличење Српства. Дацас је оианчарских радњи сваког дана све мање и мање, тако да их у целом Београду једВа, ако има, две-три. Оианчароки номоћниии су врло ретки, а шегрта уоишге нема, са њима замрла је и песма у опанчарским радњама — не чују се више ни шале ни носкочице. Сада када су бс-ограђани „одушевл>ени летовањем на селу" и када се са „регким задовољством' 4 враћају прошлости а мондени нануштају лаковане цинеле и монденке разнобојне ципеле од крокодилске, змијске и гуштерске коже са високим нггиклама или ортопедске, многи би желели да навуку оианак — али га нема... Опаиак је данас реткост. Село и сељака освојила је, на жалост, цокула, гојзерина и нипела . .. / М. А. Т.