Коло

3

Псле врелих летњих дана и хладие кише с ледом .оеваиуло је магловито авгуетовско јутро. Тешка сива копреиа лежи на замрлој иовршини реке крај града. Коитуре дереглије, шлеиова ; и бродова саблас то се иомал»ају из нраменова који ее лењо вуку' над самом иовршином. Дрваред крај реке као мртав: лишће се не креКе. вршике топОла губе се негде у ви« сини у магли. По улицама људи, уеред лета навлаче мантиле и грабе кроз сиву влажну паучину на иосао... Сунце је негде горе али још че мо?ке да се пробије. ОсеКа ее да је олнзу 'јер штогод' сказаљке на часовтптчу одмичу, сива боја магле постаје све пријатиија, све светлија. И најзад нрви зраци нробијају кроз м.аглени насти-_ рач и сипају све^гло дугачке н,»у е ио орошеној трави градских иарк >«а, но

дрвеКу и мокром асфалту. Магла као да нревире и узаврела лагано ишчезава негде у ваздус т /. Ии не примећује се како, али одједном јс нема: улице се виде с краја на ппај. На реци, укотвљени чамци једва да се љушкају на уљасто мирној попршиии воде, шарајући по, њој чудне г.рче-' же и шаре. Један чаман. усамљвн, на сред велике реке, граби иапред под снажним рукама весдача - .

(Онимци: Ипж. Ратимир

Стефановић)