Коло

4

— РОМА14 ОЛ. Р. АРАСИА —

(2) Момчад се састојала од петнаест љу« ди. белапа. црнаца и канака, који нису били нарочито плаћени. Али зато нису кретали на пут када би барометар надао. а при добром времену није било уешко отићи до Батавије и натраг. Када је предао точак, Милер је сишао да нешто попиЈе, а при?ружио му се и Герхорн. Капетан је објаснио ©вом сапутнику како је пронашао неки коктељ, па су га заједнички пили. Затим су говорили о последњим трачевима Јужног мора, о скандалозиом понашању Кидове омладине, па су у пријатном ћаскању провели остатак воподнева. Милер је имао чекињасте беле бркове, које је гладио када би причао непристојне приче. нарочито оне из његових младих дана. Герхорн их је већ звао све-, али је ипак пажљиво слушао када би му капетан ко $на по који пут поново причао: — Када ам деведесетих година ирви пут ишао на Соломонска острва, женскадија је тамо ишла гола. Око трбуха покривач од биља. Дивне су то биле луткице, кад вам кажем. Герхорн је климао главом, слушао причу о поглавичиној кћери, дивној Меланежанки. која је управо чекала само на Милера, па је зу-рио преда се. Док је Милер причао о људождерима, © стрелама и буздованима који ст му прегили, Герхорн је дотле размишљао колико му још треба да ради на Кидовим острвима да би могао постати само •талним. Ипак није заборављао да похвали капетана: — До!>авола, али сте то фино извели! — или: — Рекосте, Меланежанка имала је кожу као свила! Ванредно, Заиста! Већ је настала ноћ када се капетан још једаред попео на мост. Од доброг вискија лице му је постало црвеније вего икад. „Мемфис" је лако ишао нанрел и све је обећавало мирну и брзу вожњу. Герхорн је искористио слободаи тренутак да мало одрема. Лађа се кретала путем. којим су ретко ишли други бродови. „Мемфис" се сусрео само с једним бродом, који је изгледао као да је у невољи, накривљен на једну страну и доста дубоко у води. Капетан Милер управо је причао о топлим зхоћима на Солононским острвима када му приђе крманош да га извести о броду који су сусрели: — Капетане, тај брод изгледа као да нолако тоне! Споља се чини као да је намењен да хвата ајкуле. Можда му ^рпаљке не функционишу? Милер је проклињао: — Баш сад, кад Герхорну причам иајзаиимљивије, мора да ми тај проклети чаман смета! — Затим је наредио крманошу: — Приближите се полако том сандуку, То можемо пошто је море мирно. Дакле« то сам ти хтео рећи Герхорне, девојчица ме загрлила и прошапутала штоивта на уво. Герхориа су, међутим : обузимале друге мисли. које са топлим ноћима нису имале ништа заједничког. — Зар нећемо на палубу, капетане? Како би било да погледамо шта је с тим сандуком поред нас? Милер је с ниподаштавањем отпљуциуо али се ипак дигао: Па кад већ мислите да треба, хајдемо! Први крманош смањио је рад мапшиа на половину снаге. „Мемфис" се обрнуо и полако пришао другом броду. Море је било мирно као огледало. па рато маневар није било тешко извести. Док су вршене последње припреме потоуно се замрачило. Стављен је у покрет велики рефлектор и о&асјан страни брод који је ишао без икакве светлости. Изгледало је као да су тамо уређаји за осветлење покварени. Видело се како на палуби стоји неколико људи и препире се. ЈБутит глас. који је изгледа припадао њиховом капетану, бесно |е викао: — Да се ниједан није макао са па-

тај сандук моћи даље властитом снагом. Добро, награда за спасавање је мастан залогај. Повући ћу тај брод до Батавију. Коштаће нешто угљена, али ће се исплатити! Герхорну ситуација није изгледала комична. Напротив, њега је захватило неко неповерење: — Па 1|е може да се види какав је то у ствари брод.'' — Тачно, — рекао је Милер. — На то сам сасвим заборавио. Оба брода била су сад тик један уз други. — Хеј! — командовао је Милер, баците ужета! — 3» тим Ј е викнуо. ка мосту: —г Са пола снаге натраг, то је довољно! — Иотом се обратио страном броду: — Дед, колега, престави се! Тамо је за тренутак престала нрепирка и неки глас је довикнуо: — Ово је „Мариета" из Бостона! Капетан Вилер! Милер је хтео још да пита чиме је „Маријета" натоварена и зашто се толико далеко нашла од уобичајеног иравца пута, али у том тренутку „Мемфис" се већ приљубио уз „Маријету'. — Ниједан човек да не напушта б])Од — дерљао се тамо капетан Вилер. — Покушали само неко, доћи ће нред поморски суд! ЗМилер је добро разумео шта ов.чј тиме хоКе, али није желео да испусти тако добру нрилику за добивање награде за спасавање: Хало, капетану Вилере! Овде говори капетан Ми.лер, стари спснијалиста Јужног мора! Мало ћемо се у миру позабавити да видимо да ли имате изгледа својом снагом да се ослободите из вевоље! Како вам је ушла вода у ла!)у? — Мала експлозија, капетану Мнлере! Протествујем ако и једног мог човека примите на своју палубу! ТТа то је убиство! — викнуо је неки од момчади „Маријете". Одједном се покренуше тамне прнлике на оштећеном броду. Хитро као мајму.ни прескочише преко ограде па палубу ..Мемфиса". — Само се ништа не узбуђујте! —' саветовао је капетан Милер задовол.но. — Погледаћу вам брод да видим шга се да учинити! Милер даље нпје стигао ништа да ка-же. На „Маријетн" се упалише Јва рефлектора и обасјаше палубу „Мемфиса". Милер. Гернхорн и мо[)на)|>г, који су око н.их стајали, морали с.у да затворе очи, толико беше јака свстлоет. А сада је дошла команда, коју је викнуло туце гласова: — Руке у вис! Засветлеше се револвери, прави »елики Колтови револвери. Капетан Милер је избацио крупну клетву и први дигао своје шаке пуне маља. И гва момчад „Мемфиса" повиновала се наређењу.- Нико није имао жељу ла умре. Само један је брзо дошао себи од изнена1"1еп.а и хтео да извуче оружје; то је био Герхорн. Није у то-ме усиео. Два снажна младиКа банила се на и.ега и чврто га зграбила. а трећи га је дршком револвера снажно ударио но лобањи. Герхорн је престао да се брани. срушио се и пао онесвсгпћсн. Разбојпици еу очевидно врло добро знали прилике иа „Мемфису". — Кључеве овамо! — дрекнуо је капетан Вилер на Милера. Док је Милер са својим момпима ста јао укочен као кип, претражени су џе110ви Герхориови. Истовремено се три човека успела иа мост и потерали у угао првог крманоша. који такође уз себе иије имао никаквог оружја. Другн је стао пред улаз у машинско оделење и пазпо да ни машинист ни ложач не би дошли на палубу. Није било више сумње да је „Мемфис" пао у руке разбојницима и то не у шеснаестом веку већ у трећој двценИји двадесетог века. — Јесте ли нашлч кључеве? — иитао је тајанствеии капеган Вилер свог момка који је претраживао Герхорнове џепове. (Наставиће се)

Природа ти даде све најленше чари, Срећни нзраз лина и лепоту тела, А веселе очи небо ти подари, Да испољиш њима вредност духа смела. Усне су ти меке, топле и румене, У којима &уби драж осмеху дају, А кад проговориш речи ко мед теку, Заљубљепим мелем на срце стАвљају. Префпњепи укус и лепи манирп, Успели су да те подигну впсоко, Постала си дама — племенита жепа, Која ради мудро п мисли дубоко. Увек те посматрам с пуно поштовања, Дивпм се лепоти у погледу сваком, А када те нема ја ратворпм очи И маштам о тебп у заносу лаком.

Тад осеЛшм снагу здравља и лепоте. Радује ме сунце, живот у слободи И све ми се чини као у сну лепом, У коме ме срце у љубави води. И радо бих с тобом проводио дапе, Опијен радогпћу и веселим смехом, Милово бих косе још не миловане И љубио уста нетакнута грехом. Знам и ти у себи кријеш љубав једиу, Дивнога почетка — снажне историје, За сад без заплета и још увек чедну. У којој се чежња у уздаху крије. А п моја душа тебе само сања, У молитви Еогу за тебе се моли. Визија ме твоја и у сну прогања, јер те српе моје неизмерно воли. ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ

Лепа Кирстен Хајберг у сјају своје вечерње тоалете.

лубе! Издржаћемо до сутра док се црпке не ноправе. Време је лепо. Кажем вам, пиједан да се није макао с брода! Чуо се затим мрмор многих гласова који су гунђали: — Ми смо ван правца којим иду лађе. Ово је срећан случај да иас је сусрео рибарски брод! Зар да морамо да чекамо тренутак да сва момчад мора да пређе у чамац, па да се без. помоћи обрћемо по овом далаком крају Јужнога мора? — 'Го је нобуна? — викао је први глас.

Каиеган Милер решио се да извиди ситуацију на суседном броду и викнуо је свом првом крманошу: — Полако уз њега! Два човеКа с јастуком одм$х на гвоздену ограду! Јастуком звао је он неко јастуче ндчињено од старог ужеТа да се брод не би оштетио при пристајању уз други. Капетаново наређење је изведено и он је уживао да посматра невољу друтога брода. Затим се обрати Герхорну — Чујте, онај мој тамо колега не жели да му помогнем! Мисли да ће му