Коло

М . А. Г. Снимпи: М. А. Тодоровић

мсс

котина и поновио на свој начин команду, започиње убаверна југарња гимнастика. Ту се истина не изводи незнам шта, али тек Аца гарантује да ће љегови пулени Госпођа Паранос, до краја сезоне (које сезоне?) имати десетак килограма мање и да ће биги феш као цурица од..е, то је професионална тајна; Гаша, да Ке бити такав лакоаглетичар да га, на знак сирене, неће стићи никакав маратонац; Блаженка —* редак примерак за сваку ревију; и најзад Огњановићу прориче, норед дасака, сјајну боксерску и рвачку каријеру. Гимнастика се завршава каД „рајска птичица" нроговори. „Јавила она црно или бело, ми смо ту, а као што видите и бункер иије далеко" . . . После овога настаје породично консултовање и припремање дневног оброка. Истина је да се Аца одметнуо од осталих и постао вегетеријанац, Али зато он свакодневно фабрикује ио неки „нови вигамин 44 . Његови специјалитеги су за сада „витамини": „А", „Б 44 , „В"; „Г", „Д" и „Ђ". Упркос ових проналазака, последњих дана је био нешто забринут. А кад му је ГашиК то приметио одговорио је тужно: „Море мани ме, бре, Гато . . . отићиће сва слова наше азбуке на моје витамине 44 ... За овим настаје дотеривање јутарње тоалете, резиденције, но вољи сунчање или туширање, одржавање дворишга и кошење траве за домазлук итд. итд. — А кад имате пробе? — А то. .. реда ради и одржавања кондиције кад стигнемо ...

-— ТТа како онда научите улоге?! — Е, то је наш иатент! И док смо одлазили одјекнула је калемегданским зидинама Ацина заповеет: „Пажња. .. нажња ... Сви на биНу !..

ста Господњег 1944 завладала је некд чудна епидемија у Београду. Вал>да по угледу на оне „плаве крви", многи еу београђани проЈМенили евоје резиденције, удаљили ее од велеградске вреве, лупе трамваја, жуке аутомобилских мотора и њихових сирена, које просто парају уши... И еамо нз ових безначајних ситница, као и због несносне врућине, која је ове године јача и чешћа него икада до сада капустили су своје етанове у више* спратницама еа свим могућим и немогућим конфором и повукли се у тих и миран живот негде на периферију у иартерне „виле", или, промене ради и чпистог ваздуха, на села у кухиње, амбаре, шупе, таване, колибе. Ова епидемија није мимошпла ни таИијине мудраце „Централе за хумор" Ацу Цветковића, Блаженку Каталинпћ.

Ииколу Гашића, Ану Иаранос, младог Огњаиовића и многе друге. — Разлика између једних и других је, што су се „мудраци Талијиног храма 44 желећи да искористе ваздух из прве руке и да извуку предратне и послератне реуматичне флеке, квасећи чешће ноге у Саву или Дунав, сместили на Калемегдан одмах иза кулиса иознате летње позорнице. И док други живе без неке нарочите промене, дотле ова мала симпатична група има свој засебан живот и свој специјалан „Ацин распоред 44 , по коме се управл»а. Знак за устајање је ку-ку -ре -ку „увертира ленгхорна из заједничког кокошарника 44 . А само минут касније иојављује се разбурушене косе, без наоча])а на носу, у кратким сахарским панталонама, без кошуље осиивач, до.маћии, помандант, редитељ, глумац и још читаво туце титула, Аца Цветковић. IIошто је једним намргођеним погледом обухватио цео логор или „бункер 44 и како се то каже, напунио плућа свежим јутарњим ваздухом, пљуцнуо остаТке ни-