Коло

— ромам од р.араеиа —

5— Ако се не варам, — рече Гараган с нагласком — нас тројица смо свега један дан ранггје решили ла „Мемфис" крене за Батавију. Два часа пред одлазак Гараган је обавештен да ће да иде на пут, а капетан Милер тек онда када је већ требало да крене. Само нас петорица знали смо ,за транспорт. Питам вас сада, џентлмени, како је то могућно да неки страиац зна за одлазак брода и то у танчипе. Чини ми се да на Кидовим острвима имамо издајицу. Надаље, тај човек потпуно зна наше прилике, па је нашао начина да одмах јави гусареком броду одлазадс „Мемфиса" и то још у тренутку када је дизао котву. Молим, можете ли ми разјасниги везу између свега овога? — Откуда ћу ја да знам? — Фрктао је ван Мор. — Нисам полициски саветник. Никоме од нас није ишло у рачун да прича за одла.чак брода. Ћутали смо, односно бар ја сам ћугао. Ко зна да није неки од вас избрбл>ао негде да шаљемо бисере за Батавију? — Не, — рече Брент нервозно, таки идиоти нисмо. Гледали су један у другога, не знајући шта да мисле. — Заиста тајанствено! — мрмљао је Гараган и то први пут сасвим полако. — Слажем се с вама! — добаци Бреит. — Морамо се насамо посаветоваги! Мор се обратио Милеру и Герхорну. — То ниј^ никакво неповерење према вама, ако смем тако да кажем. Милер и Герхорн се дигоше, поклонише се и одоше. Кидови људи остали су сами. Сада је дошао тренутак да се Кидови људи позабаве с оним што им је било као трн у оку. И они су начинили грешку. Кад су добили концесију, мислили су само на бисер а не и на добијање копре. Тако се десило да се пре две године појавио човек који је једини добио право да скупља копру и то на сва три Кидова остова. У докуменат, који је имао у рукама господин Ханс Гинтер, није се могло сумњати. То је био млад и енергичан Немац, висок и снажан, чврста погледа, који је одмах био свестан да се ту налази окружен противницима. Кидове људе нарочито је љутило што се добијање копре ванредно исплаћивало. Како да се они раније ие сете на то? Сваки од њих могао је да узме десетак радника више и све би било у реду. Кидови л»уди одлазили су у Батавију да онемогуће Гинтеру рад и ца докажу како би они много више добивали копре. Не само што нису у томе успели, већ су упозорени да влада неће дозволити да се они понашају као неки самовласни острвски владари и да би било више реда да нису сви интереси у истим * рукама. А о одузимању концесије Гинтеру да нема ни говора. Кидови људи вратили се несвршена посла. Остало је још једино да Гинтера натерају да се сам повуче. — Шта мислиле о Гинтеру, ако Смем питати? — поче ван Мор. — Он није наш пријатељ иако му ништа нажао нисмо учинили. — Хм, Гинтер? — Кидови људи су размишљали. Да ли је он ту могао имати уплетене прсте! Тешко се дало то замислити јер он није знао њихове тајне. Ипак га је требало држати на оку. Опрезност је овде на свом месту. Али са лађама он није имао никаква посла. Сву копру му је откуплиивало неко непознато друштво још иа л#цу места и односило бродом. Сам Гиитер ни|е имао никакву лађу. Али ипак! Кидови људи дуго су разговарали, али нису дошли ии до каквог закључка. Дивно би било подметнути ногу Г |-нтеру, али пажалост «о није било лако.

(5) Коначно је ван Мор предложио: — Када смо већ заједно, треба да претресемо питање Гинтера. Како би било да прекииемо сукоб с њиме и

да му дамо прилике да нам се прикључи? Можда би, — ван Мор лукаво погледао своје пријатеље, — тада лакше нашли згоду да га дохватимо у наше шаке?

Ова млада дама са радовољством истиче своју торбицу која претставља њену рукотворину. Несумњиво, лепоту овог малог дела тоалете нарочито појачава љупка фигура која је с толико неусиљеног шика носа . (Фото: Велтбилд)

■,г л

Погледај ме благо п не сумњај више, Искреност прочитај у очима мојим, Не дај да ти слабост нежну душу сише, Ни јад да се ствара у грудима твојим. Још првога дана када сам те срео, Осетих у теби зрелост страсне жене, Ал ти до сад нисам ништа рећи смео» Све док нисам сарпа да мислиш на мене. И од тог тренутка у блаженству чедном Ја проводим дане у немој самоћи, Уживам у вери да ћеш ипак једиом У пуној лепоти и љупкости доћи. Да ме у пламену рарбукталих страсти 9 Навикнеш на твоје загрљаје мазне, Да испијем с тобом нежности и сластп И да заборавим на невоље разне. Ал несталност твоја од младости рапе, Која ти се и сад кроз Душу провлачи, Као густа магла у јесење дане, Често ме растужи, јер не знам шта $начи.

Час си добра. блага, пуна осећања, А час си туробна као тамне ноћи, Из љутине падаш у саи очајања И дрхтиш од беса срдите немоћи. А колко ти пута ја рекох у шали Да се и несталност у мане убраја И да су највећи пали идеали Од њеног бескрајно ружног утицаја. Тад ме ипак ниси разумети хтела, Увек си од мене прикри вала нешто, И ако сам зн&о за сва твоја дела, Која си чинила., не често — ал вешто. Ја сам прелазио преко свега тога, Од тебе не тражих сузе пока}ања Ма било на штету и поноса мога У мом сам ти срцу нашо оправдања. И ако се икад љубави предамо. Мора све да блиста. као звезде сјајпе И све што је лепо ца је иаше само Шта ће вам сведоци ове дивне тајне. Петар К. Симововик

Гараган није хтео за то ш* да чује, — Којешта, ја да седим с њиме за једним столом и да сарађујем? — Али чему нам онда служи клуб? — упита Лајденис. — Можемо нашу децу уиутити да удесе да се тамо о њиме као елучајно нађемо! — Да, то би ишло. Гинтер је још млад и живи сасвим усамљен усред својих Канака. * Полициска радио-станица била је у дејству. На све бродове се пажљиво посматрало било да су теретњаци или путнички. Читава америчка обала 1 *в алармирана од крајњег севера до југа. Све власти на Сундским острвима, Аустралији и Јапану учествовале су у тражењу гусара. Можда се брод и прикрио негде између малих острва Јужног мора? Не, сва су била настањена, жњела копру и имала полициске власти. Па дођавола, где се изгубио тај тајанствени брод? Нити га је ко видео нити се могло објаснити како да одједаред ишчезне. Бладин комесар Девил разговарао је са Јаном ван ден Рином, лепим и снажним младићем од 28 година. Рин је седео на столици која је имала 1 етири ноге али је употребљавао само две. Клатио се на столици и трудио да одржи равнотежу. ®Комесару то не би правог — Пашћете на леђа, Јане, и уз то ћете ми столицу упропастити! — Опростите! — Рин је узео нормални положај и погледао Девила. Случај је заиста ванредно тајанствен* Девил, мали и наоко безначајан човек, олобравао је главом. — Да, заиста тајансгвено. Зато сам Вас и позвао ван ден Рине. Ви етв већ доказали своју снособност. А ја бих хтео једним ударцем да убијем две муве. На Кидовим острвима и и» наче. не иде све како треба. Можда само уображавам, али ииак не можв шкодити да тако снособан човек као ви оде тамо и баци поглед иа све. Али Заиста на све, ван ден Рине! — Чујем да на Кидовим острвима има доста лепих девојака! — рече Рин и почеша се по брадици. — Вреди и то погледати. — Не шаљем вас да обиђете Кидов женски свет. Рине. — Девил је постајао еве енергичнији. — Ако имате само половипу толико разума. колико се о вама прича. ви ћете на Кидовим острвима објаснити све тајне. — За четвртину памети вал>да имам! — Лепо, биће и то довољно. Али, ван ден Рине, морате ствар тако удесити да ветар не ода мишљу унапред зашто сте дошли и шта хоћете. Дакле да буде сасвим иеупадљиво. А кад сте већ тамо, тре-ба свакоме да буде јасно да вам боравак на острвима прија и зато да се вратимо опет девојкама. Будите несрећно заљубљени и то тамо. где немате никаквих изгледа.- па вам неће бити опасно у том погледу. — Код сваке девојке имам ја изгледа! — рече ван ден Рин самодопадно« — Девил је уздахнуо. Мора човек да се диви како вам је успело ла откријете уцењивачко друшто у Палембангу. Показали сте способност и при оном замршеном случају у Сурабији. Кад вас видим како седите. обузму ме међутим сумње. Изгледате ми тада више као неки филмски стар него као ваљан детектив. Ван ден Рин се насмејао и показао своје лепе зубе. - — Добра идеја злаха вреди. а ја идеја имам. — Онда се да разумети! — репе Девил. — Остаје на томе да капетана „Астре" пооветим у наш план. Он Ке пристати на Кидова острва да би светским путнинима ооказао и овај комад земље. Удесвћете да останете коју нелел.т Важи! — У реду, господине комесаре! —• Ван ден Рин се дигао са столипе. Надам се да ћу изврпшти ваше налоге. (Наставиће се)

/