Коло

)Т>

Приметно или иеосетно, из дана у дан, ми мен>амо начине живот|>| као и сав свет, уосталом. Промене које је рат донео не леже сама у тешкоћама. Крај многих незгода, свет никада неће бити лишен свис задовол»става. Битно је, међутим, да их данас не тражимо тамо где см« их налазили јуче. Живот је, затим, постао једноставнији но спољном облику, али унутрашње садржајнији. И баш зато што је скоичан с тешкоћама, он је и постојанији. Невол »е данас не трпе само појединци; сносимо их сви, гогово подједнако. У отклањању тешкоћа учествује цела заједница, али на разне начине. И то је још једно битно обележје нашега доба; уз какве се све услове, с колико умешности, воље, полета и ведрине, с колик« истрајности и самосвести људи сналазе у разноврсним тренуцима садаш* њице! Ти примери заслужују нажњу, јер често пружају драгоцене потстреке и поуке.

Лево — Погледајмо овај пар: они живе у Београду, њихово дете на селу. Човек и жена вредно ра• де целу седмицу да би у недељу, с јутра, доживели радост: угледаке своју јединицу. Дан прове• ду на пољу, у троје, срећпи, да би се сутра, рано, поново вратили на носао.

Десно — „Живети се мора!" Ои је остао бе$ крова, који је ра-тела бомба, али је нашао ипак какво-такво скровиште у коме и дал.е прави таба<ксре од дрвета. „Иде ли?" „Хвала Богу, може се!"

!■ *

■■

& '"Ш Ж' ■ аИ

Ш Ћ Ј1ево — Паши раднипи који одлазе у Немачку, снала^е се лепо и лако. Живе у заједницама и тако лакше нодносе повремену тугу за родним крајем. Ево једне групе, у излету, на Бренеру. „//ама је овде добро" — пашу они. „Као што видите, имамо времена" ла излете, за лепе проводе. Ноздравите наше".

Горе Веоград нема донол.по трамваја. али саобра^ај рбог 1ога не трии много: свег је пронашао ново преворно средство које се нокарало као врло добро. „Вориш се, и брзо и лепо"!

(Спимци: А* Симић — 2, М. Тидороиик 1. Приватна овојима — 3).

Лево — Ученицп гимназије у Новом Панару (*стали су овога лета бе& учиоиица. Али је тешкоћа брро отклоњена. Пастава је извођена на пол,у, у дивном окниру прмроде .