Коло

рплгпе снашао се и брзо одговорио: „Не, драги иријатељу, ви неКете сами. И ја Ку са вама", а затим је оком дао зиак да; се завеса спусти. Претстава је „сиасеиа 44 . Наставл.ена је тек када је еуф* лер стигао. У једном другом. случају, суфлеркн је било позлило. Незанажена од глумаца она је нанустила своје место* Уретстава је текла. На реиертоару јв. била јед^а домаћа комедија са Апом Цветковићем у главиој улози. Када јв партнер популарног комичара приме* тно. да на отвору шкољке стоји цеду« л»а с крупним натписом „одмах се вра* ћам" изненађено је застао и гласно поновио: „одмах се" . а затим се тргао уплашено. Срећом, Цветковић је одмах уочио ситуацију и прибрано додао: — ,ДНта. бре, олмах . . . Нема гу ништа одмах . . . Има да причекаш. иначе ћу да ти разбијем њушку". IIу» блика се, као и обично, смејала. ив знајући за овај непредвиђенн „ивјтермено" У међувремену, суфлерка се о* пет нашла на своме мссту и комад јв настављен, као да ништа није ни било. * Ових „згода 44 , везаних за отсутност суфлера, има безброј. И све од реда јасно илуструју улогу шаптача у једном позоришту и п.егову неоцењиву вредност. Јер он будним оком и ухоад прати сваки гест и сваку реч на сцени. Он је душа претставе; један од оних бсз којих се позориште и оие|»а не могу замислитн, један од незапажених. невидл>ивих и неиознатих но* силаца, ие само главиих, већ свих улога једне позорнице. М. А. Т.

ШтрЏиШ^^ансШОп

МАЛА, АЛИ РАЗУМНА У дубокој старости Бетовен је примио од неке десетогодишње мале <»божаватељке из Реплица једно писмо, Девојчица је била нарочито одушсвл.еиа увсртиром Леоноре, и то своје одушсвл>ење онисала је иа врло дирљив начин. Нисмо је било тако иаивно и отворено, писано нз пуног срца, да јс Бетовен, нарочито дирнут. одговорио малој: „До1>и одмах, Не пежба ј уметносг, всН продри у њену унутрашњост. Оиа то заслужује, јер само уметност и нау« ка уздижу човека до божанства 46 . ПАГАНИНИ И КОЧИЈАШ Неки кочијаш загражио једном од Паганинија, за једну кратку вожњу. 20 лира. Када се уметник зачудио, кочијаш му рече: .„Господине г бар ви. можете да нлатите! Зато што сте једном приликом свирали само на једној жици, добили сте 4000 лира" Паганини му је оида дао 2 лирс и рекао^ ' „Осталих 18 лира добићеш када ме у својим колима будеш возио на једном једином точку 1 " . БЕКМАНОВ ОТКАЗ Комичар Бекман, који је од 1846 до 1866 био ангажован у Бсчком Бургетсатру, радио је пре тога код дирсктора Церфа, који јс био врло нева.спитан човек. Векман сс стално сваћао с њим. Најзад, кад га је сасвим издало стрнљење написао му јс отказно нисмо — са следеЗ "Јим заврпгетком: „Ни гге носилац нлемићског одликоваи.а трсћег }>ед. ди^ектор сте позоришта другог а магарап, ирвог реда." СРЕМЧЕВО ДОБРО СРЦЕ При завођењу онена ђацима на крају школске године неки учеиик јс из свих предмста добио слабе оцене изузев историје, где му је Стсван Сремац дао добро. Разредни старешииа сс зачудио Откуда тај скроз рђави ученик само историју добро да зпа? Том ученику као да је сам Бог узео иамет. Сремап је рђавог ђака узео у одбрапу: — Кад сами кажете да му је Бог узео памет, што да му и ја још од тога одузимам? Нска му остане тројка па д аму није жао на мене и нека се бар 'нечим теши!

ПРОБЛЕМ БР. 139 М. Лиснер

8 — ТСолико 1е имао годииа Јулије Дезао када зе иочео аЈииковати са егип асском к ра л >и цом Клеоиатро м ? 9 — Који је владар био бравар-аматер? 10 — Шта ее назива „велика схизма"? <У<}го&ар1> 1 — АпоквшИш с>': н-адвемаљска бића В(1ста првосвештеиика воста списа егзотично биље 2 — Цсмадан 1е: оружје ха .ЈБииа ивет нов^н 1 — Аио!лри({)и суони списи које црква није пиизиала као аутентичне. Због тога се такеа дела. којнх има досга. ие налазе у талхозиаипм канонским књигама'. 2 — Цемадан је мушка хаљина без рукава/од сукна. чо.је или ка.дифе, ,-гајтанима. .л;и|)ит()м или везом украшена. Пре-. клаиа се преко груди.

( Ллхо ^? ОЈ1Л,.»тг6

— стрпљиво чека док се иослсдњи гласови стишају да би тромо. преморено напустило, иза завесе, своју школ»ку у којој је. на напрегнутој дужиости. нровело више часова без замене и без одмора И увек невидл>иво за нублику —- увек непреступачно за њене изливе симпатија. Комад се понавл»а. Носиоци улога скоро механнчки изтоварају речи писца; изгледа чак да би они. кад би сте их из сна пробудили. одиграли своју Ј^олу. Међутим. нублика у иартеру или ложама не примећуЈе. да је миогима иа позориицн Једно уво у суфлериици и да је суфлер „мозак". свих наших љубимапа толико пута нрославл.ених на даскама Јер се често дешава да и најсигурниЈИ глумац тренутно забор^ави текст своје улоге. Премореи, расејан, он побрка реченице, или речи и — стане. А онда, он или она, невидевши и нублици ненознати. спасавају ситуацију. А ка^вих све „ситуација 4 ' није било! Тако се, једном, у Народиом нрзоришту. ко зна ио који пут, дигла завеса. Претстава ,јс почела, Су (|>лер јс, из непознатих разлога, закаснио, Тек» није га било на месту. Глумив. су би-

(Онимци: М. А".' Тодоровић) ли у „форми* 4 , добро расположени. ЈКблика задовољна На сиени су се у том тренутку налазили покојни Душан Раденковић и један ветеран нозоришта., Све Је ишло како треба док, у једном дијалогу, ветеран није само из иавике банио поглед на суфлерни-.. цу, А тала му је отсутност с.уфаера одједњрм одузела сигурност,. Он се збунио и ниј"с могао да настави . - „Из* вукло 44 га је ипак само његово дутогодишње искуство. . После мале паузе,, која се њему одужила као вечност. он се прибрао и убацио? ,,Е, драги пријатељу. жалим. али ја морам да по^ем 44 . . . Покојни Радеиковић. ооећајVћи да је настао критичан хренутак,

а & с с! е * § ћ Бели вуче и даје црноме мат у два иотеза.

Решење проблема број 138 (Александра Атанасијевића): 1) Ис2—с8. ИРИМЉЕНИ КРАЉИЧИН ГАМБИТ \ (Исранр на турниру за ирвенство ј, Беча 1943). <- Бели: Милер. — Црни: Келер. 1) (12—(14, (17—(15; 2) с2—с4, с15:с4; 3) б§1—-^З, а7—аб; 4) е2—еЗ, 1x8—д4; 5) И*1:с4, е7—еб; 6) Ос11—ђЗ, 1,§4:ГЗ; 7) §2:*3, 1з7—Јз5; 8) 1,с4—е2, с7—с5;9) (14:с5, ^8:с5; 10) а2— а4, ђ5~М; 11) 8ђ1—(12, 8—16; 12) а4—а5, 0—0; 13) БђЗ—с4, 5ђ8—с17; 14) 8(12—ћЗ, 6; 15) Бс4—ћ4, 8(17—е5; 18) 0—0, 8е5—§6; 17) Бћ4—ћЗ, еб—е5; 18) 1л1— (12, Б(18—ћ8; 19) ТП—с1, 8°6—е7; 20) 8ћЗ—с5 1.с16:с5; 21) Тс1: с5; ТГ8—(18; 22) М2—е1, 816—а5; 23) 1лз2—(13, &7—§6; 24) 1,(13—е2, Оћ8с16; 25) Тс5—с4; Та8—1з8; 26) Та1—с:1, Ос16—1'6; 27) БћЗ—ћ4, Ш6—еб; 28) Тс4—с5, Оеб—(16; 29) Бћ4—с4, Оћб1'6; Тс1—(11, Т68—66?; 31) Тс5:с15, 8е7:с15; 32) М1:с15, Т66:05; 33) Ос4: сА5, Тћ8—с8; 34) 1 ,е1 :ђ4, Тс8—с1+; 35) 1_,е2—(11, е5—е4; 36) Бс15—а8 К К§8—^7; 37) Оа8—1:8 та1.. Црни се није добро снашао у варијанти нримл.еног краљичиног гамбита, коју је Аљехин раније анализирао и с добрим успехом применио на турниру. А када је црни још дао два коња за тоиа, судбина иартиЈ *е била је заиечаћена. Овом нобедом мајсгор Милер осигурао је себи ирво место и шамиионат.

%Љ11,

1> Да ли !е. у Беогт>а п V бил < 1 шта мн а1>и1а нвс 1831 годиис ?

2) Да ди Је Краљевић Марко био 1единан? 3) Да ли јс Колумбо одмах. пвиликом «в вог сјниг нутован»а. нашао амевичко кон 110?

ИЗ 138 БРОЈА ОДГОВОР НА „ДА ЛИ ОТБ ДОБРИ ДЕТЕКТИНИ?" РоДолф 1е нападач а Ралф је жртва Можете ■ 'ли сада да. регш-гте како -смо до нI ли' до ' тог заклчучк-а V ' ЈГокушајте, неће вам бити еупише тегмко. РЈЧпев.е иа ивошлог бвоја: Водовавио: 1) 1'1 еон — Авај! 2) Магерокозам 3) Идолгп-рија 4) 4) Ра Лот — Онр — Он. 5) Рата Наонагео — Лона «> Ениграми. 7) Нипга Флек. В) Ски ~ Наопако: Оду. П. \ тио! 10\ Ас. Усправно: 1) Мнр 2) Надарен, 3) Еко — Лапис. 4) Ор — Лотиннса, 5) Но — Наонако: Гата — ,.Аила'\ 6) Ак' (ако) Наопако. оает — Фуие. 7) Во - Рииалдо (Риналлиии). Наопако: иза — ромео (; Ромео и Јулија"). 1)) Јајолик. 10) Ман (Томас).

Позориште. Завеса се диже. Премијера . . . Реприза , . . И још стотину успелих иретстава. Сва су места расиродана. Публика је одушевљена. Дворана бруји од аилауза* Глумице и глумци се клањају, захваљују раздраганим гледаоцима, примају букете цвеКа од својих обожавалаца и задовол»ни, напуштају!»и нозорницу, одлазе у гардеробу. За то време, у одређеном куту „испод рампе и једно лице — она или он

питања: * 1 __ Који ге владар наредио да му ее још за живота одслј/жи и .егово влаетито опело? 2 — До које висине може јодна птина да узлети? 3 — Ко1и 1е нар морао изиГш нред гтапу као нокајник одевен у одело од (У1 рги је? 4 — Ко су били староседеопи Јапана"? 5 — Када те нрви пут почео да се изр ађ \- \ е гвозден и л и м. 6 — Ко.тнко се- годшпње исиари воде на полутару, услед топлоте сунчевих зракова? 7 — ТГГга >е наавало V историји венчан.ем Евроде н Азије??

4) Има ли још и сада много кеднова на Гори Ливанској:

КОЛА ЈЕ ОВО ЖИВОТНН.А? Ова жнвотин.а живи око веПих река, али 1е у Европи доета ретка. док је има ррло много у Канади где живе у заједници од по -00 чо 300 чланова. Има длчку смеђе боје. На ч обалама река гради од

прућа и муља кућице на епратове. Имаизванредно иобре зубе. Храии се кором и лигпћем од дрвећа и пшОл.а. Ова жнвотиња- живела је некада и у нагпим крајевима али те нестала одавно. Како ее зове ов'а животии.а? (Нидс^) ч

Одговори: 1) Да. Г1рву штампарију у Београду основао је кнеа Радш.па Димитровнћ. Иако оснивач ове нггампарије није доснео да види и н»ен рад. 11>егово дело ирихватио је Дубровчанин Тројан Гуидулпћ Године 1552 она штампарија издала 1е и једно јеваиГјел.е око. чијег ее иттампан.а трудио монах Мардарије. Ускбро после тога .ова штампарија је обуетавнла ра.д. 2 1 Не Краљевић Марко је нмао тр'И брата и. две сестре. ' Враћа су м V била Андрија, геоји је умро поеле 1403 годние. Инаниш н. Дмнтар, жупаи арадских жупанија и кастел.ан Вилагоша. који се номи.гве јогп 1407 годн.не. Се» стре Кваљевпћа Марка биле еу Оливера а Милина, Обе су биле удате за/ Балшиће, Ћунђа и Отрацимира. 3) Не. Па своме првом иуту у Америк\ 1402 године Колумбо је нлтнао Вотлингово Острво Кубу и Хаити. На другом иутовању од 1403 до 1400 годнне пронашао 1е опет само острва Тек приликом свог трећег нутовања 1408 годште Колумбо је ступио иа америчко копно кот ушјпг пеке Ориноко. 4) Не. IIа Гори Ливаиској има сада јонт врло ма.ло кедоова и то иа врху Горе. Сви 'заостали кедрови ог'раГ>ени су високим.камеиим зидом а чува их иарочита стража.