Коло

Историја је проста. али врло поучна, Нарочито за неодлучне у животу. Зато морам да је исПричам, Волео сам једну аевојку, али 5го нисам никако смео аа јој откри* јем. А као што знате. време пролази... И једнога аана, по свим изтледима И по калеедару — та моја мутава л»убав ушла је била у треКу годину.

„ЈБубице" почињао сам често> решен да најзал кажем оно што већ три године решавам да јој кажем. У таквим гренутцима она би обично управила своје крупне плаве очи на мене .ја бих намах заборављао све што ми се дотле врзмало у свести. „Нешто си хтео да ми кажеш?", питала би >на, храбреКи ме (Била је тако добра!) „Ах, да... Хтео сам да те питам: хоћеш ли да идемо сутра у позориште?" Као што видите, не може да буде спора о томе да сам се веома вешто ослоба^ао гешких ситуапија у које сам сам себе доводио. Али. то је баш оно ш?о ме је нервирало. Комедија је морала да се оконча, Али, ко зна кад би се то збило да се у ствар није уадешала. како сам допнИје сазнао. наша заједничка другарица. Марија. Марија је знала моја осећања према ЈБубипи. и њена према мени Ц једнога дана... Ах. како је све то било чудно! Љубипа ми сва срећна, без икаквог увода рече да има за мене једно велико изненађење.., Можете замислити како се мојз свест изгужвала кад мн је на питањег .Какво је то изненађење?" одговорила да ју је неки младић, с којим се познавала још из бан»е, запрбсивОдједном. међутим, у мене је наврла храброст. Хтео сам све да јој кажем, али ми се опет у глави испречил» једна мисао. Неки унутарњи глас ми је говорио: немој ништа да јој говориш! Зар не вилиш да |е срећна што јој је учињена таква, понуда? Она тог младића воли! Покушавао сам да се буним и да ућуткам тај проклети глас у себи, али узалуд. Он настављаше: Ти си имао довољно времена и нико ти није браеио да говориш. А сада, ако ти се језик чак и одреши није пристојно да брбљаш. Пошто сам био великудушан и че* ститао изгубљеној љубави, пошао сам. забринут. кући. Ваш сам Глуп, мислно сам у деби. Три године хтео сам да }ој кажем да је волпм. А она мене није уопште волела> Јер, ако ме је ип^к волела. зашто се тако обрадовала веридби с магарцом из бање? Дакле. мислио сам ево |ош једне од оних девојака које, када их неко проси, једино гледају да ли је молба у* редуо гаксИрана, А ко је молилац, то За њих није важно! Решио сам да се повучем Неколико дана нисам ни помислио да поку!Јам на. нетеада тако драга. врата. У међувремену сам се уверио да код вол»ене девојке не отићи само три дана. значи вечност? То сам закључио по тоаде, што сам првот дана изгубио моћ оријентације и, у место у канцелари-

ју, отишао у кафану! Другог дана изгубио сам памћење; заборавио сам да се недељом не иде у канцеларију! Трећег дана изгубио сам вољу: остао сам у кревету све до вечерњ Да ме четвртог дана није позвала. веруЈем да бих заспао и да се више не бих ни пробудио. Зашто сам, уосталом. имао да се дижем! Њен позив сам наЈпре хтео да одбијем. али нисам могао. ]ер ми га је саопштила усмено- А шта је #1гела самном?! Позвала ме је на своју веридбу! ћроклињао сам себе што сам Прихватио позив; алии. био сам заиста немоћан Једино што је остало било је да гризеад усне и стојички посматрам шта се самном, збива.

Очекивао сам да ћу на веридби затећи хаос. али од свега не би ништа. Мислио сам да ћу веренике наћи у друштву безбројних тетки и стрина. али се преварих. Сем њега и ње никога другог нисам затекао у соби! Поздравио сам се с њим. али нисам могао да пакосно не -помислим у себи: гле. какав је клипан! Шта ћете. супарници се одувек узајамно потпењују. Мада сам раније био говорљив. бар кад се водио оби^ан разговор — сад сам ћутао Морам признати да, је мој супарник био прилично љубазан и предусретљив. Али то је сасвим разумљиво. Лако је било њему, у његовом положају да буде предусретљив. Волео бих да знам како би се опходио да је био на моме месту! На то сам не- * крлико пута гневно помисЛио. Зачућеним погледом кружио сам. с времена на време. по празној соби. али никота од родбине не видех. Већ сам почео да губим стрпљење. кад ми новопечена вереница даде знак да пређемо у другу собу. То ме је зачудило: али. шта сам могао! Када емо се нашли насамо, она ми ми саопшти да је веридба отказана за наредни дан. „Сјајно!". узвикнух нехотице, јер моја неодлучност ниЈе стигла да ме спречи. „Сјајно?"

„Извшш.. .'\ почех правдајући се. „Жур им у биоскоп. И да није овог случаја, морао бих да закасним" ... Она ме, међутим. гледаше са осмехом, из прилично дискретне близине: ^Хтела сам да ми даш један савет"... „Да чујем", рекох. „Да ли је боље да пођем Ј*а овог младића, Или да чекам бољу прилику?" Ја се у исто време згранух и збуних. али брзо одговорих: „Чекај бољу прилику!" Она поче да се смеје. То ме доведе у крајњу недоумицу. Ето. реци, ко би мене узео?" „Чекала бих, али немам прилику. „Ко? Ко би тебе узео?" оте ми се запрепашћени узвик. „Да, да. Реци ми: ко?" „Па - . почех ја. али ме моја неодлучност брутално прекиде. „Па?" „1$учеш ме за језик!", проговорих, најзад, док ми низ чело слетеше две крупне капи зноја. „Реци!" „Е, аобро". рекох одахнувши. С таквом особом имаш част да говориш!' Мислио сам да ће се згранути, као што сам се ја дотле зграљавао. Међутим. као да је једва чекала те речи она се насмејала, сада сасвим гласио, и полетела ми у загрл,ај. .. „Не смеј се тако гласно .. Чуче нае онај јадннк у суседној соби!", опоменух је. Једва сам чекао да ступим пред нссуђеног вереника и да му кажем како и ја сада могу да будем л,убазан! Али, кад уђосмо у собу, њега није било ... У том се на вратима појави мајка двоструке веренице: „Љубице", рече она „поздравио те Милан и умолио да му не замериш што се није опростио. Вечерас путује за Атину, па мора да спреми кофеи Р е Ја остах скањемен на средини соое. ,,Па_. -почех у нСдоумици „Ти си ми рекла да је сутра требало да сс вери с тобом, а он одлази на пут.'' „Да ,се , вери самном? . понови Лзубица, расејано, завал»ујући се у најближу фотељу." Онда се прибра и рече хладно: „То ми је брат од стрица. Како би он могао да мс вери.''" „Твој брат?" „Брат. Иначе, новинар, дописник из Атине. Овде је био недељу дана да би свршио неке личне послове". "Б. Симик

> О

ретстава у позоришту била је II већ готова и „Империјал-бар" * V је почео да се пуни отменом публиком. Џез је стварао несносну галаму и парови су се бесомучно вртели на паркету. У тај мах у салу уђе једна витка дама у тамној вечерњој тоалети са прекрасни^ плавим лисицама на лепим раменима у пратњи једног господина у беспрекорном смокингу. Келнер их сачека и дубоко се поклонивши, показа сто кој"и је за њих већ био резервисањ Они затражише вечеру, а после тога, уз шампањ. започеше тихи, али весели разговор. Било је очигледно да јој се он удвара. Неколико пута играли су као заљубљени. Дама је сваки пут кад је устајала са столипе скиДала своје лисице и онда би, изненада, на њеном врату засјала дивна бисерна огрлица. За време играња сви су је задивљено посматрали У једном тренутву столу заљубљених пришао је један млађи господип на.јсолидниЈег пзгледа. Он Се нагло за устави. заТледз се у господина у смокингу И, са узвиком радосног изненађења, ослови га. ОваЈ* се трже, затим нагло устаде и с највећом срдачношћу^пружи му руку, „Састанак после шест година" —~ објасни господин у смокингу дами, претстваља јући јој уједнб свога друга. Овај прими позив да. седне за њихов сто а потом наста врло жнв и срдачан разговор. „Драги

узе руку и пољуби. Она се иијс љутила, већ само јаче стеже његоау. Он је затим обгрли. Затим, као у бурном иалету страсти, поче да Ј *е љуби. У току тога загрљаја од кога се муги свест. он јој полако откопча огрлицу и стрпа је у џеп. У полумраку кола каваљер не при« мети иронично смешкање освојене же« не. После извесног времена кола ее зауставише пред хотелом у коме је дама становала. Он јој поможе да изиђе. пољуби јој руку и опрости се заказавши састанак за сутра. Она пристаде, а затим се брзо упути у хотел. Ушавши у своју собу телефонски затражи да јој се пошаље рачун а за* тим поче брзо да пакује своје сгвари. Кад је све завршила стаде за тренутак. отвори ташну и, окренувши се према светлости, погледа на диваи солитер који је до пре неколико минута стаЈ *ао на руци симпатичног пратиоца. — „Штета, помисли. симпатичан је . али један солитер од три карата вреди више од неколико пољу баца и једне лажне бисерне огрлице..." * Н>ен пратилац Ј *е, међутим, наредио шоферу да што брже вози до једне мале крчме на периферији, обећавнш

друг" је с времена на време, у току разговора, оштро фиксирао бисерну огрлицу али ,је то чинио сасвим неприметно. Дама је такође, са своје стране, дискретно посматрала велики солитер на његовом прсту. После извесног времена, нови познаник замолио је за игру и она пође с њим. За то време келнер јави господину у смокингу да га неко зове на телефон и он одмах оде у телефонску кабину. Дама и њен партнер показаше чуђе*ве кад га не нађоше за столом. Он се, међутим. ускоро врати извињавајући се да мора да оде по једиом хитном телефонском позиву. Истовремеио замоли свог друга да даму — ако се он за један сат случајно не враги -— отнрати до њеног хотела. На лицима младог #ентлмена и његове нове познанице читало се задовољство због оваког развоја ствари. Смокинг се опрости с њима и журио оде- Њих двоје наставише да наизменично пиј"у и итрају. За врло кратко време код' њих се испољила обострана симпатија на врло видаи пачин. После више од два часа они решише да иду пошго се господин у смокингу није никако врцћао- На улици узеше такси и „замолише" шофера за једну леиу шетњу" Кола су лагано клизила улицама. Њих дво!*е су у први мах седели потпуно мирно. У Једном тренутку, пак^ он јој нежно

му напоЈ *ницу. Шофер притиште папучицу за гас и за неколико минута брзе вож&е били су на месту. Он брЗО исплати шофера и журним кораком упути се у крчму. За једним столом седео је одавно господин у смокингу и нервозно испијао коњак за коњаком очекујући евога сарадника тј. „друга из детињства". Са победничким изра« зом лица уђс овај и седе за ств. „Ствар је у реду. Нисам ни сањао да ће тако лако да иде. Огрлица Ј *е ту"! „Зар је заиста тако лако ишло?" —^ упита тосподин у смокингу? „Као подмазано!" — „Друг" му Ј *е испричао све до краЈ *а и притом извуче огрлицу из' џепа. Он је узе у руке и дуго је испитиваше, а затим поцрвени и пригушеним гласом поче да псуЈ *е. „Бисери су лажни!" — промумла на краЈ *у. Његов друг је брзо узе у руке и са жалошћу понови исту констатацију. „Толики труд и трошак за лажне бисере — са уздахом промрмља он, „ИнтересуЈ*е ме сада само то" — одврати господин у смокингу — „зашто си скидао свој прстен са руке?" Као да га Ј *е муња ошинула, млади човек се нагло трже, побледе. а затим се тупо загледа у прст на коме је некад стаЈ *ао диван, прави прстен. „Нажалост", рече са тужним осмехом, „наша колегиница је била вештија од нас". —» „Келнер један дунлд коњак!" С А. Петровић

На насловној страни:

У прарнпчком'руху

(Фото: А. Симић)

Главни уредник: Љуба Јован.овић. Уред* ник: Р *ко Токин За фотографију: А. Снмић. У прпнкпттво Македонска 31. Тел. 23-010.^ Власник и .и-злавач Орпско издавачко прелузеће А Л. Јован Тановић Штампа ..Штампари1а Веогард". А. Д- , чанека улипа бп 31 Тромесечна претплата 70.— пинапа. Претплату слати на „ПреС ,а А. Д. м . Београд. Влајковићева, ЈЈ. —*