Коло

Србија је спасена за Срисшо! „Кад сам на данашњи'дан про три године образовао Впаду народног сласа, многи нису разумели њен значај. У тешној катастрофи која је срушила нашу државу и обезгпављени српски народ баципа у највеће опасности, многи су изгуЗили сваку оријентацију и нису бипи свесни шта треба чинити да се спасавају Срби. Србија и Српство. Међутим, пред нама су се јасно оцртааала три пута: један је био радити протиа онупатора, други — радити с окупатором а трећи — не рад;«ти џишта. Овај трећи пут морао се одбацити из простог разпога, што су комунисти већ почепи своју разорну акцију. Н« радити нишга значило је, дакле судбу српског народа дати у руне комуниста. Какве би поспедице ' наступиле из тога за Србе није тешко рззумети. Па ипак тај су пут по неки изабрали, па завученц, у мишје рупе, а заштићени Владом народног спаса, очекују неко њихово време остављајући у овим најтежим данима српски народ његоаој свирепој судбини. Радом против окупатора нити се могла побољшати судбина српског народа, нити иопе утицати на резултат овог вепиког сукоба између сила. Напротиа, тешка и опасна ситуација српског народа се само још више могла погоршати, и сам његоа биолошки опстанак довести у питање. Тиме би се једино ишло на руку комунистима и њиховом разорном депу, на највећу несрећу српску. Бипо је неких који су пошли овим путем, апи су се касније, поспе многих узапудно жртвоааних српских глава, морали са њега вРаћати. Ради спасавања српскога народа био је остао дакле само један једини пут: сарадња с окупатором. Тај пут изабрала је Влада народног спаса и њиме непокопебљиво иде већ пуне три године. Вршећи оау претешку дужност према земљи и народу, впада се није обазирала на критике неразумних ни на увреде и погрде недостојних. Време и догађаји давали су јој све више за право, а број њених нритичара све се више смањивао, Идући неустрашиво својим путем впзда је успела да српски народ изведе из беспућа и да га спасе од биолошког истребљивања које му је претило. За спас народа она није презала ни од какве впастите жртве и кад је требало иступипа је са највећом одпучношћу и енергијом. Србија је морала да живи не само ради себе, но ради цепог Српства, које је у смртним мунама, — у ропцу — окретало искрвављену главу Србији. Она је бипа њихова једина нада и котва спасења. И шта би? Наши напори крунисани су успехом. Србија живи и живеће. Свете жртве, папе за ове три године, нису папе узалуд. Србија је не само спасена, већ и дефинитивно постапа неодољиви центар окупљања за све Србе. Она се је успособипа да у будућности одигра ону улогу коју је историја Преоодредила. Запамтите добро! догод се српски стег с Авале вије, дотпе Српство погинупо није! Живео краљ Петар "• Живепа српска слога! Живео српски народ!" (Из г"овора који јо м«. рал Иелић. одржао ско ц народу 1 сектембда, ■ нокодом трогодлинпице владе народног сиаеа).

Нре три године, у најотсуднијим данима ,ча Србију и грпскн народ, армиски генерал Милаи В. Недић, нојнпк но/а је уживао огромну и џаслужеиу популарност у целој џешљи, примио се, на позчп дотадање коме.сарске учраве, дужноста чији је пуни џначај и рамашај тек историја мо!>и да оцени. Рснерал Недик обраропао је тада влоду ■ иародног снаса, којт }е себи ставнла у радатак да наџод нцведе иц бесаука, спасе та гладч и иесрећа, ира.чваних иемирима, да Србији обецбедв }ољу будукност. Тај нанор, достојан великих жртава које су поднете, уродио је пуним плодом. Србија је саасеча на будукност. Наш народ живи. Жиаи у миру и раду који је 3алота иашег опстанка. Заслута &а ово велико дело, које данас нахчалпо при џнаје цела нацијн, припада у првом реду тепералу Педику, а затим и свима његовим сараднииима. Генерал Недик је умео да предочн иароду, у најотсуднијим тренутцама, иутеав спасен,а. И народ та је, поцнајуки његово дубоко родољубље, послушао. У говору, који јс поводом трогодишп.ице владе народ иог спаса одржао, ових даиа, па радију, генерал Недик јв сажето иддожио рехултате свога преданог залатања. Они лпчче арекретницу на иашсч нуту у будукност, залоту љих дана који додаде. Цела цемља је тога свесна и џато одаје истинску хвалу спасиоцу оољене отаџбине.

(Јвах дана врагнла се у отаџбцну још једпа група наших да /тбљеннх ратника. који Су се одмах нрсле претледа у Чојној ООЈнинн, раџншли. својим домовама. Наша- слика дгрикаџује трупу афицира у раџгоаору са иџаслиннком аретседннка нладе, генеража Недика, министром иољонрнвреде инж. ЧеСелвионч кен. (Ониидв: М. ГоглвМ