Коло

4

— РОМАМ ол р. ардема

није имао могућности да се забавл.п. — Девојке, — мислио је, —^ па Кидовим острвима све су напете и уображене, али су ипак женско. За усамљеног човека всћ то је пријатно да »х посматра и чује н>ихово чаврл.а1ће. Боље него ништа! То су биле миоли о којпма се Хаио Гиптер бавио док је узцмао из ормаиа ново бело одело и облачио га., Гиитер се пије иредавао лажшш ирет-' ставама; није био ии јагње ии духовник, већ доста груб човек, научец свакога да зове ио имену. Ст^нова је' на најјужнијем Кндовом острву, гдо јс било насеље Хинрика ван Мора., Кућу је намерно тако ггодигао да би > са вак Мором имао што ман>е дотипаја. Зграда је начнљена од палмнног дрвета, Опартански једпоставна, сме-: штена изиад складишта са копром. Када јћ Гинтер кренуо обали где му је стајао моторски чамац, кисело се осмехну«. — Потражићу, — камбиттирао је, — пајлентпу девојку и са; њоме се забављати. Али се варају ако мисле да ћу се дати унецатн! Не, Гитттер заиста није био никакво јагње. Клупска зграда била је украшепа. Све беле девојке Кидових оотрва удесиле се што су бол>е могле. Килове девојке обукле су вечерње тоалете, најновијпх париских модела. Хтели су висости да покажу ко су, дакако! Тај је требао да увиди да се не налази код људождера Јужнога мора, већ нанротив да је у пајотмбнијем друштву. Поред Кидових девојака биле су ту и њпхове мај-ке, старе достојанствене даме, доста безначајпе. Затим секретариде, од којих је сваки Кидов човек имао по једиу. ккао је већ обичај. Ко дрзки до себе и желп иа овом свету да буде озбиљпо схваћен, мора да мисли и на овајКву ;н'Корацију. Три секретарице имале су важну улогу па Кидовим острвима. 'Ј^еФови су их ценили јер се нреко и.их свашта могло дознати Знале су ^а спаку најновнју сплетку и за све што се догађа на острвима. Како су ималп наслона на породице Ки.ивнх људи, био им је и приетуп V клуб слободан. То тим пре што су св« три биле лепе девојке, радо виђеде СД младих људи. Пре свега Кл»ча Дер, која је била у најпрпјатељскијим везама са најстаријим сином свога шефа, Максом Гараганом. Грапија Торстсд је, напротив. често меп.ала симпатчје. Жилбер ван Мор, Буд ван Мор. Вили Лајденис, никако се није знало во.ш јој је гграва симпатија. Госпођа доктора Грида тврдила је ла су већ свн млали љули на Кидовим острвима имали понешто с њоме. ток су други то сматрали клеветом и доказивали ла их има двојипа или тројипа. са којима то није случај. Грапија Торстен била је секретарииа Паула Лајдениса. Трсба још споменути и Маргариту Фредерик. која је припадала штабу ван Мора. Њену повученост објагањаиалт! с"У неки тиме да она одржава везу са својим шефом Хенрик ван Мору могло би се то и веровати без лаљегц али Маргарити никако не. Вар 1вуди, који су је боље познавали. вису у то веровали. Изгледа да је госпоћа доктора Грида начинила ту сплетку. Госпоћа Грид, за коју се већ [вадесет годииа није више говорило да је млала- проводила је времс с дпа посла: тужила се на врућину и истииала како је н.ен муж -ребао да буде шеф лекара у главној болнипи у Батавији само да се умео улагивати као чруги. Кала би те две теме испрпела. прешла би џр оговаран.а. Није оговарала само Лч е Л ин це већ једном речи све. Имала је надимак „сонда" јер би копкала свако туће рап.аво место и тражила шта да наће. (Наставиће се)

(7) — Мислио сам да ћу ту бити у пувој сдободи, а од тога опет ништа. Увек та реч о некој одговорности за мене. Сам сам себи одговоран, моје даме н господо! Ено чамца, дакле напред! — Рин је допливао до чампа и успео се на њега. Друштво је оклевајући пошло за њиме. Када би Макс рнао да Рин нпје никаква висост из далеке земље већ да од детињства живи на Јужном мору, сигурно не би ни помислио да се клади. Моторни чамаз прешао је лагуну. Отворише се гвоздена врата и чамац уђе у отворено море. — Ово је заиста прави принц! примети Макс после пет минута. Чамап је застао. — Дајте ми за сваки случај добар нож! — умоли мирно лажни принц. Макс му је додао. Рин је испитао оштрицу и ванредним скоком на главу уронио у воду равну као огледало. Нестао је. Макс Гараган је отворио ладицу на чамцу и извукао пушку. За сваки случај! — рече и испита да ли је напуњеиа. Али лећна пераја ајкула нису се ниоткуд појављивала. После кратког времена Рин је изронио са остригом у рукама. — Јесам ли добио опкладу, госпо-. дине Гарагане, или треба да чекам на долазак неке јакуле? — Добили сте опкладу! — рече преко ерца Макс, који се пред наљућеиим погледима ван Морових и Лајденисових девојака није најугодније осећао. Помогао је Рииу да уће у чамац. Свака част, господине! Нисам веровао да ћете се усудити да запливате у отворено море. То смеју само моји л>уди који еу овде одрасли и који тако добро пливају, да могу да се бране од прождрљивих животиња. — Па и ја пливам добро! — рече Рин поносно. Узео је монокл и ставио га на око. — Савршен сам пливач. Гараганови синови се кезили. ' — Мора да се призна да је храбар! — рсче Сол тихо Циду. Рин се приближио девојкама и то сасвим уз Патрицију. Она се мало одмакла, можда због његовог мокрог и хладног рамена или вз неког другог узрока. Откако се Рин појавио у друштву Патриција је изгубила много од свог иначе врло поузданог држања. Изненада ее сетила да је њен купаћи костим исувише узак, на што пре никада није помислила. Чудновато, чинило јој се да је са Рином први човек ушао у њено другатво иако су толико пута за госте имали лепе младе људе из Батавије в Сурабаје. Када би иеки од тих младића Патрицију с дивл.ењем загледао. она се не би осећала сујетном ни поласканом већ би се подругЈвиво смејала и остајала потпуно равнодушна. А кад би је сад Рин с пажњом посматрао, Патриција се осећала збуњена, Никако то себи није могла да објасни, бар засад не. Рин, коме то није промакло, с потцењиваљем је помипзљао да ј"е томе узрок она реч „Н>егова висост". Ипак то бепзе занимљива игра. а уз то је тачно пасовала уз његову улогу. Јан ван ден Рин добио је гостинску собу у клупској згради. Са прозора имао је диван поглед на лагуну.. Предвече донео му је Канак пртљаг и јавио да је „Астра" отпловила. Рин беше врло задовољан. Све дотле се плашио да му каква слупајност не осујети план. Кад је остао са^м легао је на елегантии кауч ч запалио ци* гарету и стао да размишља шга даље да ради. Прво је имао да упозна све беле људе на Кидовим острвима. Ослањао се па своје искуство у таквим пословима. Морао је пре свега да ,одели кукољ од жита и утврди ко је имао удела у мрачним пословима а ко ие. Кад би упознао неку сумњиву особу ставио би себи у задатак да је мотри и утврди с киме је у вези. У првом реду Јан Ван ден Рин помушљао је на какву жепску особу. Можда каква чиновнипа код три Кидова чове-

ка, која је имала већег увида у послове иего што је њен шеф слутио. Напад на „Мемфис" толико је вешго био^ смишљен, да је прави виновник несумњиво морао припадати првом кругу Кидових људи, јер иначе не би знао када ће бисери бити експедовани. Рин је уздахнуо и налио чашу ракије. Сточић за пушење са флашом и чашама стајао је непосредно уз кауч. — Није лак задатак, — размишљао је Рин док је испијао ракију — који су ми дали да свршим, али острва су дивна као и девојке, па ћу се и провести.

Читавих иола часа Гинтер је напорно размишљао док није по гласнику послао одговор. ,— Када та три стара стрвинара, — мислио је у себи, — позивају мене на вечеру, има нека задња мисаОс Коначио се одлучио и рекао Канаку, који је чекао пред вратима, да поздрави господара и да каже да ће доћи. Гинтер је имао око тридесет пет година. Иселио се из домовине иосле прошлог светског рата и покушао раЗна занимања. Мало помало успео је да уштеди капитал, који му је омогу-

Увек насмејапа Јени Југо —- С тим утешним мислима је и задремао. Сањао је о Патрицији ван Мор, најлепшој од Кидових девојака. Њене сиве очи благо су га посматрале, а плава коса јој обвила лице као светитељски ореол. — Пази — рекла му је, — ми одавно зкамо да ти ниси никаква висост већ познати детектив. — Откуда она то да зна? — упитао се Рии будећи се. Требало је извесно време док је потпуно дошао себи и да се присети да је само снивао што га је радовало. Обукао је друго одело пошто је Кидова омладина у његову част то вече хтела да приреди свечану закуеку. Требао је да дође и Немап, Гинтер, крнцесиоиар копре. * Ханс Гинтер се много /чзненадио ка* да му је Канак донео пиомо с иозивом. Паул Лајдение био је ^отписап ... Како су сви они пословно заинтересовани на Кидовим острвима, — писао је Лајденис, — потребно је и лично да држе коитакт. А вечерас је баш зг©дна прилика да у клупској згради заједно вечерају и поразговарају. Нада се да ће Гинтер указати ту част њему, Гарагану и ван Мору.

ћио да добије концесију. Код власти у Батавији уигивао је леп глас па зато није тешко ишло да му се одобри конп,есија за копру на Кидовим острвима. У овом га је нарочито помагао ње^ов пријатељ комесар Девил. Гинтер је претстављао снажног и енергичног човека. То је заиста било потребно јер, чим ступио на Кидова острва. дошао је у непријатељску земљу. што му је од почетка већ било јасно Знао је да је окружен шпијунима Кидових људи који су овима дојављивали све што би рекао или учинио. Тражили су нешто чиме би га онемогућила, да би накнадили што су пропустили и сами преузели искоришћавање копре Ако су, хгели с њиме да се друже. го је имало за циљ само да га преваре. Гинтер није био дипломата. па ни према самом себи, -— Није добро када је човек сам, — јјдзмишљзо је, — а њих је тамо читава група и могу између себе лепо да се забављају. За Робинзона иисам, а према Каиацима морам да претстављам великог господина. А тамо има и девојака! — Гиитер је помишљао на Кидову омладину., на три секретарице Кидових људи и на жене уопште. Морао је да уздахне. Био је у најбољим годинама а још