Коло

—ромли ол. р. араема—

т Прво је ван ден Рин био претстављен свима дамама, а ратим је дошао ва ред Гинтер. После су се сви мушкарци између себе упознали. Гинтеру су дошапнули да има пред собом једну праву правцату „висост". Ханс Гин*ер се заинтересовао и дуго посматрао Рина. Коначно је дошао до уверења да Рин не мон«е бити никакав принц, већ пре неки хохштаплер. Није могао феби да каже шта га је довело на ту мисао, али је она у њему постајала све јача и јача. Поред свега тога он је премда том младом елегантном човеку осетио симпатију и одлучио да га помогне у бекству кад овај добро очерупа Кидове људе. Рин је играо редом са свим дамама. Када је завршио с том обавезом учтивости играо је још само са Патрицијом ван Мор. Старом ван Мору и аеговој госпођи беше то драго, јер су веровали да је он висост. Госпођа Мор је већ у себи замишљала: Његова Ви» сост Принп тај и тај и госпођица Патриција ван Мор. Дивно кад се помисли! Патриција је имала на себи дивну вечерњу хаљину И особито је изгледала. Рину се све више свиђала, стално је са њоме играо и нежно привлачио себи. Патрицију је обузимао неки нелагодан осећај. У њој се све бунило " против тога човека који ју је такорећи заробио, па јој је скоро долазила мисао да га ошамари. Ханс Гинтер је, међутим, све друге занемарио и искључиво се забављао са Маргаритом ФредерИк, којој је рекао много комплимената. МаргДрита, лепушкаста девојка, већ пет година у служби, први пут је сада видела Гинтера. Дошла је до убеђења да све оне рђаве речи, које је ваи Мор говорио о томе човеку, нису на своме месту. Гинтер јој се чинио као неки грубијан али од оне врсте, коју се да лако подносити. Брзо је створила своје мишљење о њему. Била је убеђена да је он једини прави мушкарац на Кидовим острвима. Гинтер, који је дошао овамо да с не* ком девојком нроћаска, свеједно сви. ђала му се или не, све више се загревао. Хтео је да придобије ово срце за себе. Трудио се да потисне све што је било сурово мушко у њему и добро пазио да ничим не увреди ово нежно женско срце. Све у свему, Гинтер и Маргарита Фредерик једно другом су се много свидели. Имали су среће што нико на њих није обраћао пажњу, што им се нико није налазио на путу да им одузме хармонију ове вечери. Његова висоет Рин није био те среће. Макс Гараган појавио се изненада као опасан конкурент. Макс, који се све дотле забављао са Еленом Дер, припадао је тим људима који обрате пажњу баш на оно, што се другоме допадне. Тек сада је Максу пало у очи колико је стварно Патриција лепа. Досад није запажао јер ју је свакога даиа виђђао. Није дотле имала ниједну љубав, па му зато није изгледала интересантна, пошто је он волио да отима од другога. Макс је већ бно научен да другим^ отима девојке. Када је опазио колик« се странац за њу ик-*ересује, одмах је иступио као конкурент. Мора се додати да је Макс досад увек важио као иеодољив. Висок и снажан, имао је лице које се женама свиђа, док с уљуди били по^дељеног мигаљења, а то се дало објаснити тиме што је био опасан конкурент. Рин ее није плашио Макса као конкурент. Знао је улогу коју игра, а баш то му јв давало преимућство што не гледа на завист свог конкурента. Вече је тако 'протекло у пуној хармонији. Три стара Кидова човека седели су у углу, пили и чекали да Гинтер дође и седне уз њих, да би се 6«> ље упознали. Било им је свима тројици јасно да морају код њега да пронађу неку слабу тачку. А то се самз да постићи кад с« боље упознају н кад им се повери.

соет није могао бити јер иначе не би знао толике ствари. » У центру Лиме налази се фирма „Иберија 44 , која фабрикује униформе. / Не само за војску и полицију, већ и за 1 приватне сврхе. Избије ли у некој јужноамеричкој држави револуција, од- . мах ова фирма добије налог за нове униформе. Падне ли управи неког хо- : тела напамет да свог вратара обуче као адмирала, заступник ове фирме добија позив да одмах дође. Тај одмах износи књигу са таквим моделима, да ће , и онај ,са највећом фантазијом остати ' Збуњен. %,Иберија" је имала уметнике ! који ништа друго нису радили него сликали човечуљке у најнемогућнијим униформама. Једнога јутра ступио је у радњу млад човек доста егзотичног изгледа. Прет- ј ставио се шефу под именом „Јеса" и затражио да види носледње новитеге. ; Требају му униформе за неку нову 6 рјоскопску конзорцију у појединим кинеским градовима. Засад да се снабде особље двадесет биоскопа, али да се дрл«и у тајности. Шеф је притисну звонце и одмах :е дошао помоћник коме је издато наређење, — Упознати госполина с носледњим моделима. Јеса је пушио цигарету и прелиставао фирмин албум. Затим су дошли лепи млади људи, као неки филмски статисти обучеии у униформе најновијих креација. Јеса их је критички посматрао, — Сувише златних украса. Толико шарено. Хоћу нешто једноставније. Није довољно отмено! Претерано отмено! Ово би већ ишло, али мора отпасти украс на прсима, док на рамена треба нешго да се стави . , — Па то би онда пре личило на ^еку војничку униформу! —- приметио је продавац — Не смет^а! — одговори Јеса. Публика баш то воли. Изврпшћемо пробну поруџбину. За десеторицу разводника и надзорника За два биоско« па укупно двадесет униформи за разводнике и две за надзорнике. Надзор* иипи добивају златие шириге Забележите! Продавац је узео оловку за копирање и писао у поруџбену књиту. Бележио је сав радостан што са овом муШтеријом нема много посла. — Коју величину, господине? — Узмите скроз 50! — За Кинезе је то сувише велико, ако дозволите да приметим. Имаћете муке да нађете такав персонал/ Много би лакше ишло са бројем 481 — Шта, ви мислите да познајете Кину? — потсмехнуо му се Јеса. Продавац је промрмљао неколико речи у знак извињења и продужио да гжше. — Требају ми сада и качкеги! рече Јеса — Покажите ми негато чгодно. Продаван се више ничему није чудио« па ни шта ће разводницима у биоскопу качкети. Ти Азијати с\ увек имали свој нарочити укус* Брез^) је решено и питањс качкета. Разводници су добили обичне. а надзорници са златном пругом, Продавац беше задовољан. Требало је пребродити још питање цене. али купан се за то уопште није распитива&!"*-ч — Куда да вам испоручимо унифор« ме? — У хотел ,Метропол". Кад ћете нам послати? Ствар је хитиа! — Морам да говорим са радионипом. — Продавац је отишао и већ после пет минута дошао натраг. — За осам дана биће готово. Требало би само да нам даге ... — Разумем, хоћете капару! — рекао је Јеса и извукао читаву гомилу банкнота. Продавап беше ванредно задовољан. Када је Јеса изашио на улипу ма-(о се размишљао, затим кренуо у телефонску кабину, нашао број и почео да говори: (Наставиће се)

Завидите јо] г . Она овако иргледа и кад превали 15 километара пшеиице, с товаром на леђима, јер је оличење младости, снаге и рдравља. (Фото: М. Роглић) бом кћери као и своје секретарице. Зк синове се нису бринули јер су знати

да ће оии, кад су им даме одузете, убрзо и сами отићи. Овима је остала једина могућност да се напију, али рђавих последица није могло да буде пошто је пиће било првокласно. Ханс Гинтер је заказао састанак са Маргаритом, па је због тога био особиго одушевљен овом вечери. Када је женски свет* отишао мушКарци су се окупили у соби за пушење и износили евоја опажања. Макс Гараган, коме први напад на Патрицију није успео, непријател»ски је посматрао његову висост Рина и разби-

су му се напила и нудила опкладе Вилију Лајденису и Жилберту ван Мору. Буд ван Мор није учествовао у разговору, буљио као зачаран у чашу и мислио на Елеиу Дер, која је према њему вечерас била толико добро расположена. Гиитер и Рин једини су показали да добро подносе ниће. Доста пријатно су ^чаврљали. Др Грид је пао са столице и остао на ћилиму, где је и заспао. Његова „сонда 4 " узалуд је покушавала да га одвуче кући Гинтер се опет колебао у оцени ван ден Рина. Морао је признати да тај свашта зна. Био је упућен и у добивање копре и то исш>пно. Али нека ви-

Међутим Гинтер досад је паказао само једну слабост и то према госпођици Маргарити. Елена Дер нашла се ужасно уверђена тиме што је Макс Гараган напустио и зато се Патрицијином брату Буду ван Мору она управо обесила о врат. Њему, старом свега осамнаест година, чинило је огромно задовол»ство да му се обраћа толика пажња. Тај изненадни успех толико га занео, да није видео позадину ствари. Како се већ раније забављао са Грацијом Торотен, чинило му се да је он већ прави човек, а то је хтео што пре да буде. Касно после поноћи, пред зору, стари Килови људи, растурили су свеча-

ност. 1о јест пошли су и повели сојао главу да ли тај има толико новаца колико он. За Макса новац беше^ч*#рило вредности иекога човека. Он није ценио никога који беше без новца нли га није имао у довољној количини. Да ли је Рин имао толико новца да би могао задобити Патрицију? Сви су овде били новчане аристократе, а како стоји ствар с Рином? Или је он имао само титулу и достојанства, па одатле покушавао да извуче капитал? Макс ће се већ побринути да му ово не пође за руком. Парола ће бити да ниједна Кидова девојка не пође за овог шашавог принца. Макс Гараган је све више тонуо у то непријатељско расположење. Браћа

Ч ј