Коло

4

— РОМАИ ОД Р. АРАЕМА

(10)

Корби се искезио и отигаао. Био је !Го само мали неваљалац, који иије ни слутио какву прошлост има Михл. Веровао је да у Михлу има истог таког довека као што је и сам. Мало кријум^чарење може да повећа приходе. Да је в најмање могао да наслути каквог калибра је нитков Михл, ухватио би га страх. Али то он ћије знао, ставио га је у исти ред као себе, погрешно га ;охЈенио и зато имао да испашта. * Брод је јурио највећом брзином. Изгледи су били да ће накиадити све што Је изгубио у времену, Остатак ноћи и мдући дан прошли су без нарочИтих догађаја. Идуће ноћи капетаи Михл морао је да се да на посао, јер су сутра у Батавији. Одлука је била изнуђена ако није хтео да падне као бедна жргва вечиог изнућивача. Јасно је да изнуђивач мора да падне као жргва. Михл се дуго размигаљао јер намеру није лако било спровести у дело. На срећу Корби је био само мали нитков, који није могао да предвиди какве ће последице изазвати његово дело. Ништа није посумњао када га је капетан позвао на састанак и то усред ноћи. — Требало би, — рекао је Михл, да прегледамо товар. Не могу да се ослободим мрачне сумње да је онај мангуп однео један сандук мање. То је можда уображење, Корби, али замислите шта се може да деси ако би био такав случај. Журило се при претовару у једрењак, па може бити и да је заостао један сандук. Да погледамо? Немам поверења ни у једног другог човека од посаде! Корби је пошао за капетаном у магацин. Једног тренутка обузела га сумња, али је одмах одбацио. Шта може капетан да му уради? Половина момчади због врућине спава на палуби и посматра како њих двојица силазе у магацин. Зато се решио да слободно пође доле. То је било тачно. Неки су сиавали « иеки пушили и сањарили како ће сутра с добивеним новцем дивно про* вести вече с девојкама у Батавији. — Имам једну и то заиста праву даму! — говорио је црвенокоси Пат својим слушаопима. Маникира се х и педикира као велика дама. — Пат је истегао руке. — Кад рдем у Батавију, кухкићу себи капетанску униформу. После ћу са том дамом ићи у хотел.. «Савоја". — Мораш само пре тога своје шапе добро да опереш, иначе ти нико неће веровати да си капетан! — рече Ирап 0'Кенли. И немој много да причаш 'јер ће те отерати оданде. Само да ти вруже јеловник. па на њему има таквих ствари о којима ти и не слутиш. [Шта ћеш онда? — Ах, којешта! — Пат ће презриво. Дами ћу пружити јеловник да изабере шта је добро, па шта когата да Когата. Келнери ће одмах видети кога вмају пред собом. — Но, видећемо! —■ кезио се Ирац. Неко време су ћутали. Сви су мислили на исто, то јест како ће по доласку у Батавију провести иоћ. Одједном је Ирцу пало негато друго наНамет. — Шта ради то доле капетан у магацину? Пат се церио. — Ако си путем негато спапчио и дођеш затим у варош где је полипија, добро ћеш па^зиги да не позна одакле си дошао. Погледаћеш « у џепове да ве би што незгодно за тебе пало властима шака. Како се оно каже. ин инди —- индиције треба уклоиити, зар ие? Свима би сад јасно, као што беше пре тога и Корбију. Али кад прође читав час, људи се узиемирише. — Шта раде они тамо тако дуго? Да нису толико претресали да им се тто стропоштало на главу? Дед Јакове, иогледај!

Јаков је сишао и брзо се вратио. Брзо у помоћ! Толико су рили тамо док се половина товара ције срушила. У магацину ее заиста десила иесрећа. Тежак сандук с пољопривредним справама се срушио и дохватио и капетана и крманаша. Михлу је била само нога у процепу, а огромни сандук је убио крманоша. Кад су издигли кандук и Михл ослободио ногу, болно је узвикнуо: — Ох моја нога! Брзо, помозите Корбију! Али Корбију није имало шта више да се помогне: био- је згњечен и још имао велику рупу на глави. Свако од тога двога било је довољно да умре.

«—■ Испоставило се да је нога каиетанова добила само мале огреботине и нешто уганута. Два човека су га чврсто држала, а трећи је истезао ногу. Михл је јаукао, али је убрзо већ могао дотле укоченом ногом да креће. Рамљући отишао је у кабину да несрећни случај унесе у књигу. Дотле су два човека смртне Корбијеве остатке завили у једро и припремили морнарски погреб. Један час касније Михл је стајао на огради, читао неколико изрека из библије и одржао Корбију посмртно слово. — Ми ћемо, драги Корби, заборавити ако си шта погрешио. Мислићемо само на то да смо друга изгубили. Срећан ти одлазак на онај свет!

Омиљена фплмска ?ве&да Лици Валдмилер

— До ђавола! — проклињао је капетан. — Дошао је мени и рекао како се момчад попела на палубу да краде. Рекао сам му да је то смела тврдња и, ако је лаж. да се за то може и одговараги. Остао је при свом и позвао ме да прегледамо товар. Ја нажалост нисам контролисао јер за време пута нисам ни силазио у. магацин. —- Лагао је, проклета стрвина! повикаше сви у глас док су сиротог капетана пажљиво носили на палубу. — Баш он беше тај који се туда вуцарао и спречавао да неко од нас сиђе. То нам је одмах било сумњиво, капетане! Сада је добио што је заслужио! , — Шта је с њим, је ли тегако страдао? — питао је забринуто Михл. — И сувигае! — рече Ирац- — Сандук тежи тону. И вагаа нога би страдала да се Корби није између ње и сандука укл»ештио. — Јадник! — жалио је Михл. Шта му би да сумњичи своје другаре?

Корбијево тело бачено је затим у* море, на шта Корби који час раније није ни помишљао. — Капетан је држао ванредан говор! — бе*не мишљење момчади. Сувише отмено за тог уходу. * У Багавији, у бироу друштва, спочетка је протекло све у реду. Никоме није пало у очи што је брод стигао с малим закашњењем- Али затим је стигло пигање пОлиције из Лиме. Тамошње власти су ухватиле неког продавца оружја, који јс револверима снабдевао подземни свет. У бележнику бегае записано када ће ова лађа да крене. То је изазвало сумњу. Полиција у Батавији такође се' с тиме сагласила и позвала Михла на таслугаање. Овај је имао да издржи ватруЈ Изговарао се какогод је боље могао. Момчад је погврдила његове речи. Већ је изгледало да ће све глатко проћи, Нродавап оружја је можда $ато иотирао нолазак брода што је

мислио њиме да бежи. Али тада се потегло питање смрти крманогаа- Корби није први откако лађе плове морима да је страдао у магацину. Ипак ниједан јога случај није тако тачно испитан као његов. Михл је морао стално да понавља како се несрећни случај десио. Није се могло објаснити откуда при мирном мору да се сруши сандук од читаве тоне. Капетан Михл је тврдио да је сандук стајао косо. Толики грдан сандук с пољонривредним апаратима па да стоји косо? Необјашњиво! Михл бегае окупан у зноју када је после трећег саслушања прошао кроз криз^иналну Полицију. Добро су га загрејали. Слутио је да га нису затворили само зато што жСле да га још носматрају. Знао је да ће полиција на свакога обратити пажњу ко с њиме дође у везу. Није било сумње да га два дегектива у стопу прате. Друштво је чекало. Али капетан буде тешко осумњичен, имаће времеиа да га отт пусте. Кад је Михл изашао на главну улицу и гледао да нађе такси, који ће га одвести до пристаништа, спазио је одједаред неко познато лице. Онрезно је прогаао поред кола, Правио се да хоће да пређе улицу, застао, поглс тао на другу страну и почео да говори: — Не приближава јте ми се јер еу ме тешко осумњичили! Јавићу кад б^дем могао рескирати састанак. А сада иашећа пажња! Док је Михл говорио није посматрао ауто већ је гледао дуж улице. Потражио је цигарету и говорио даље. .увек у друтом правцу, као да прича сам са собом — Свињарију је направио један од мојих л.уди који је хтео да ме уцени. Сад хоће да докажу да сам ја имао удела у његовој несрећи. Али сам се ја испрсио јер ... — Михл је одједном прекииуо говор. Три до четири мукле детонације спречиле су га да даље прича. Ауто је начинио бесни скок. е буком се пробио кроз гужву, завио низ угао и нестао. Капетан Михл стајао је као кип. лице му није показивало ни ужас ни страх већ бескрајно чуђење. Цигарета му испала из уздрхталих руку. а \ г паљач са звекетом пао на асвалт, Пребледео је, а тамна боја његовог липа прешла је у грозио жутило, Један оД" детектива. који га је посматрао, дотпао је полако преко тро* тоара. Је ли то било погрешио палење код аутомобила? Пролазници нису засталњ нико нитта* није приметио, испух се често пута чује када палење ните добро удешено. II други детекгив. који је педесет корачаји остао иза Михела. приигао је ближе. Шта се десило Михелу 9 Не, ништа, он је још стајао ту. раскорачених ногу, како је научио из командном мосту. ф Детектив. који је први пршиао. рескирао је да баии поглед на н.егово лиие и затим му одмах прискочио. — Шта вам је? Јели вам зло? И тек сада, када је већ читава минута прошла, открио је шта се Михлу догодило. У истом тренутку Михл се Занео. Да га нису полицајци благовремено придржали он би се сругаио. Први пролазници већ су застали, други су потрчали, гомила људи почела је да се окупл»а и тако отежала рад чиновнипима, који су показали тттта су. — Натраг идите, дођаволап Бао један тренутак дајте мира! Мир. јеслм ли рекао! Л>уди, ради се о убис^! Мир. самртника хоћу још да испитамг док је при свести. Михл. чујете ли мр?Михл, ко је то учинИо? Репите ми име, нме човека да вас осветимо! П vцали су на вас бојећи се да их не издате! Мир људи. ми смо из политтије! Михл, нисам вас разумео. шта кажете? Шеф? Који птеф? Натраг л>гти, хоћете да нас% угушите! Михл. који шеф, брзо док није касно! (Наставиће се) ^