Коло

/<—\

ПРЕСТШК ШПРНРОДШ ИКТЕРВЕНЦИЈА

раган је био споргист од главе до пете. Највећа страст био * му је ипак бицикл. Тога дана пошао је био у вечерњу шетњу не зиајући шта, му је судбина спремила. ВоЗИО је час лагано час брзо. Кад је у једном тренутку хтео да у брзом спринту пресече једну кривину било је доцкан. Иије имао времена да скрене, У

Једнога дана, била је већ јесен и киша је досадно падала, Лула је од кројачине журила кући. , Возила је врло брзо. У поиречној улици један бициклист је, иосле добитка на покеру, весло и брзо окретао педале, мислећи како ће сутра он и његова Ј1ула да се лепо проведу. Ићи ће ирво у биоскоп, а затим на калемегданку тсрасу — ми-

, %Ј

сусрет је такође великом брзином јурио један бицикл. Ломљава и два пада... Драган је одмач скочло до би иомогао жени, која с нал.ала по асфалту. Номогао јој је да устаие а узгред стручним оком, посматрајући витко и лепо грађепо тело, закључио је да је врло згодна. -— Јесте ли повређени -— питао је забринуто? — Не знам, можда! Нажалост моје нове кајзер чараие су иоцепане —- додала је тужно. — Главно је да сте ви читави, а за Чарапе ћемо лако! нроговорио је стари џентлмен. Она је иокушала да коракне али је притом јаукнула. Он је одмах придржао јер је било очигледо да јој је нога повређена, — Мораћу да вас огпратим до куће јер јсдва идете — закључио је дижући бицикле чији су предњи точкови личили на осмице. Она није имала иишта против — јер је такође брзо коистатовала да Је. младић згодаи. Чак јој више иије било криво што је поцепала чарапе. Ношго је „једва 44 могла да иде, он јој је понудио руку коју, наравно, иије одбила. Успут су весело разговарали јер је Драган био врло духовит, ј « у џепу је имао снисак безбројних досетакц За сваку прилику. ИсПало је да су обадвоје одушевљени бициклисти и да је судар добра игра судбине. Пред кућом су се растали после договора да се сутра нађу и оду код једног доброг мајсгора да им оправи точкове. Сутрадан су се нашли; прекосутра и наредних дана такође. Укратко, били су стално заједно. Правили су свакодневне излете у околину. Природа, романтика ... и развила се љубав. Али чудни су путеви судбине! ВРУЋП> КУВЛНИ...

слио је Драган кад чу шкрину кочница и лаки крик. Дођавола, разбић.у му њушку — муњевиго је одлучио летећи кроз ваздух. Скочио је брзо, спреман за тучу али засгаде јер је на тротоару опет лежала нека жена. Његов се бес изли у неколико кроз зубе изречених реченица. Она је била устала и вајкала се због својих нових чарапа. — Лула, зар опет ти? — згрануо се ои. — Ах моје чарапе! — Кунићу ти иове, не секирај се рекао је тихо. Она га је само иогледала Тај иоглед неће целог живота заборавити. Рекла је само једну реч и она је била иедвосмислена: — Идиоте! Л>утито је дигла свој бицикл и отишла, Драган је хгео исшто да каже али му се грло тако сасушило да је само слегиуо раменима, решен да још сутра прода проклету справу која му је сурово отела љубав. С. А. ПЕТРОВИЋ

4А атприродне интервенције би/| ле С У многобројније у прошлим временима него данас. Оне су, уосталом, биле многобројније но што се зна, јер је црква кажњавала страховигим казнама оне који су били ма у каквој вези с „оном страном". Велики број натприродних појава прећутан је. Гласови које је чула Јованка Орлеанка дошли су до иас само за то што је њихова патриотска привлачност била тако велика. Рекло би се да је физички свет до скора имао извесна врата отворена, и да су се ова сада затворила. Где је разлог овој промени? Како да се., преображај крајње спор тако осетл>иво примети? У области материјалној осете се последице и врло сиорих иромена. Особина земље помера се врло сиоро по нашем схватању времена. Па ииак Ломерања мора, промена ритмова годишњих доба, ма како спори били, дају се осетити. Исто тачо и у области психичкој: невидљиви развој каткад се номоли са неочекиваном изненадношћу. Штајнер је дао ако не објашњење а оно свој исказ о тој појави. Он вели да се етерски двојник човека везао дедефинитивно за физичко тело тек у 15-ом веку. Божански неимари тек тада довршили с^ комплексно дело које се зове човечански створ. Ово изгледа невероватно само у први мах. Ако једна констддокција бива коначна тек у току трајања. оида постоји и тренутак када се поставл»а завршна тачка. Она је могла доћи у 15-ом веку. Док физички човек није био потпуно везан за свога двојника, могао је да има бекства ка оној другоЈ сграни. После је ностало много теже. Човек који посматра само свој*им очима престаје веровати у свет са којим није у вези. Оно што је било и раније изузетно, постаЈ *е још ређе. Већ од 16-ог века настаЈ *е велики покрет одрицања који је имао за изговор љубав према истини, али непотпуној, јер се под истином замишлт.ало оно што ј *е утврћно сведочансгвом чула али није се водило рачуиа о истини божанској. Било је времена каДа је веза са другим св»*том била много силнија но данас. У та давна времена било је већ људи стичних овида из данашњих дана го ј *ест чије је

На јужм©м мвру иема шкаквог раја

■2

Зесењи штимунг на београдским улицама: некада се, у ове дане, пекао «естен; сад се кува кукурур*

Поводом путописа објавл>еног у нро1Ј1лом броју нод насловом „Таити — рајски кут света" до. били смо од једног Београђанина, иначе одличног познаваоца острвља у Пацифику, кроз која је сам проша.о, сле-деће редове: ужно море било је тежак ,ударац за моја очекивања. Тачно је да су на неким острвима (на Самоа, Хаваји и Таити) становници а нарочито жене, изванредно лепи. А то у овим нределима нешто зиачи. То Ј*е срећна допуна њихова, или прИЈ*атиа оптичка одмена. Јер негде другде, у затуреним кутевима свега, ни човек није нривлачан. У Меланезији, на нример, људи и жене својом ружноћом испуњавају иас грозотом и језом. С њима се могу упоредити Црнци и Дрнкиње средишне Африке и жене Ескима. Ове су мале као патул>ци, здепасте и неописиво нрљаве. ИмаЈ*у обријане главе, пљоснате носеве и искривљене физиономије. Еским је, у физичком погледу, ипак складније грађен. У Новој Британији сваки отац мора, чим му се син роди, да, подижући га у вис, изговори ов речи: „Да постанеш Ј*ак, да би могао носити праћну и лук". А кад се роди девојчица: „Да, будеш тако јака, да би могла орати ноља". Од девете, или десете године живота, свако женско чељаде у Меланезији ночиње радити и ради све до издисаја, Жена нема право ни на какав одмор, јер се мужеви баве еамо тиме што праве лукове и буздовапе, иду у лов и припремаЈ*у се за свечаности. Жена се, сем тога, стара да мужу сиреми ј *ело. А ако, поред свих послова, не може да зшггити дсцу од крокодила, утолико горе за децу. Жеие обрађују земл>у, негују пог^Јће, баве се свињарством, скупљају кокосове орахе и спремају омил»ену „каугуми". Жена је овде један еконолски фактор: она се не узима из неких неж-

них осећања, већ због радне вредности. Већина племена пе води рачуна о томе како се ионашају младе девојке; али тешко удатој жени ако сама, с младим ратником шеп по џунгли. Таква преступница мора да буде убиЈ *ена иарочитом троугластом стрелом. Све богатство људождера на Повој* Гвинеји, како поЈ*единапа тако и целих племена сасгоЈ *и се у женама, копљима и стоци. Кад су моје резерве хране по* челе да се исцрпљуЈ*у, изразио сам жељу да купим нешто старе; тражили су у замену жену, или — свињу. Како ја, наравно. нисам могао да задовољим ове жеље, били су љути. Гунђајући, пристајали су да извршимо обрачуч по њиховој* најнеугледниЈ *оЈ' валути. Тражили су ми „Куми-куми" — школ>ке, или „гири-гири" —- пужеве, или ,.икочоча" — Ј *агоде и, наЈ *после, брадву. Једна жена вреди колико и једна секира, или три низа шкољки, или пет низова нужева. На обалама Нове ГвинеЈ*е купи се Ј *едаи низ шкољки за један аустралијски шилинг. Свакога кој*и има имање у вредногти девет шилинга, дакле три жене; сматраЈ *у богаташем. НродаЈ*а и куповина жена узрок је већине племенски« ратова. Често, жена нема леце. Онда је враћају родитељској кући и траже свој нован натраг. Кад није могуће утврдити ко Је крив за ово разилажење, муж или жена. оида долази цо рата. Ако ниједна од зараћених страиа не мол«е да добије одлучну бичку, оида се после неколико недеља узајамних туча и борби закључуЈ *е мир по коме се жена враћа своме мужу* Ноз«аЈ*ем илемена у којима жене учествуЈ *у у са ^говањима о евима животиим питањима заједнице. Оне имају право да кажу своје мишљење. Код већине племена, то није случај. Сваки покушаЈ* жена да се мешаЈ *у у јавне послсве кажњава се строго.

етерно тело ч^врсто спојено са физич« ким. За њих није постојало тајно роморење, ни саопштење. Еникур ј *е v својој * башти видео само дрвета. Римски материЈ *алисти нису имали „дајмоне" да их ови саветују. Штајнерова тврдња може бити тачна за нове расе које су се образовале на Западу инвазиЈ*ом варвара. У Средњем веку оно што се сад приписуЈе предрасуди и грубој заслеиље^ости морало Ј *е да има друге разлоге. Све што је превазилазило природне закоие тада се приписивало ђаволу. Ми смо престалИ да верујемо у ђавола, у кол^ико би он био активна чињеница, и ми одричемо све оно зашта је он некада узимао одговорност. Али велики део појава које су му биле приписане дошао је можда отуда што су тадашњи људи имачи у свОјој * физичкој и етерској струкгуЈ >и једна врата отвореиа према „ оној * страни". Имамо за то доказа, .,Ми не можемо да себи прелставимо претераност и чувственост Средњег века", вели г. Хуизинга („Крај Средњега века") који описује крај средњега века као владавину страсти. Претераности бола и радости, одсуство мере и равнотеже јесу особиее људи недовол>ио довршених. Садизам је претерап, Варот Моне купује разбојника ио невероватној цени ради задовољства да га види рашчеречена , г што већма радује народ него да је васкрсло једно ово свето тело". Многи ггисии мешају скарадности са побожним песмама, свакако за то што ииЈ *е нађен однос и развој између прљавштине и обожавања. Има појава осетљивости за нас неразумљиве, Када Ј *е Жил де Ре вођен на ломачу — Ј *ер Ј *е поубијао свирено малу дечицу — гомила иде за њим плачући и молећи Бога за његов спас а затим „родитељи шибају бичевима синове до крви да им осгане незабора- ван утисак погубљења". Калућери-проповедници. као В. Ферје, доминиканан, исповедник Бенедикта ХШ, или брат Тома, речити опсенар из Фландрије, постижу невероватие успехе. Маса јена, они морају да прекину проповед да би јецали са њом Злочинни падају на колена да исповеде грехове. Богат„аши оставл>ају домове, иду за њима, и постају ходочаснини. На кра|У Средњег века извесни верски писци виде појачање култа анђелачувара. Да ли је по среди несвесна замена ових сила заштите из католииизма са овим невидовним творцима о којима Штајнер мисли да су напустили људе? Је ли по среди осећај нове усамљености, или је он био узрок тога култа — јер се оно што се баш губи, воли више а осим тога и за то што служ иако утеха? Тешко ј *е дати чврст одговор. Предиоставка по којој " је људски облик био дограђен тек у 15-ом веку објашњава порекло материјализма који је следовао и расцветао се у наоте доба. Човек, оставл»ен самом себи, уобрлдно је да ј *е господар зсмље. Сматрао је да је земља створена њега ради, и дао је маха својој охолости. Духовни свет који је осећао око^себе — ишчезао је. Нова равиогежз учииила је да осгаНе са неодређенчм утисиима који су га подржавали до тада у вери у чудесно« И човек није више оличавао силе ггрироде, као до тада. Није морао дл предегавл>а идеје као симолична бића. Веровао је да је одсада сам у материјалном свету и да је госиодар те усамљености. Ускоро је постао свестан неодол.ивих граиица које су га делиле од истине. * Како често видимо успели покушај, било у вајарству било у сликарству, али видимо исто тако да^ је изгубио све своје врлине кад уметнкк хоће да га ириведе савршенству. Можда је тако и са човеком. Божански неимари показали гу се сувише марљиви. Рекли бисмо да је човек већма затВорен у тамнини но V оно време када се Платон жалио иа то еужањство. Човек више не може да општи са световима који га окружују Он је од њих тако удал>ен иа чак у њих не верује више. Човеку је потрсбно да се опет огворе врата која ће му дозволити да сагледа сложену безмерност васоне.