Коло

ЈУГОСПАИША : • • \%ил

рељсфна лика Кара-Ћорђа и краља Петра I. Од 1 јануара 1905, до 1914 године краљевина Србија имала је у промету још' две емисије марака са ликом краља Петра I. У гигантским борбама српске војске, вођеним октобра 1914 године, операцијама је често руководио сам остарели краљ Петар. За успомену на те историске дане српске славе, влада је одлучила да стави у оптицај једну серију са сликом краља-јунака на бојном пол.у. Ове јубиларне марке Пуштене су у промет између 7 и 15 откобра 1915 године у Нпшу и Крушевцу. Слику је радио ратни фотограф Чернова и она прегставља седога Краља како на војишту код Горевице (срез колубарски) Восматра борбу седећи на камент са својом пратњом. Од повлачења српске војстее преко Албаннје, 1915, све до 1918 године српских марака није било у промету. С>не су поново биле пуштен« у оптипај тек 1 октобра 1918, после читавог низа победа. По ослобођењу у оптиЦ а ЈУ Ј е једно време било ,,крфско" издање марака, рађних у Паризу, са ликом краља Петра и Регента Александра I, наследника престола. Марке овог издања валшле су до априла 1921 године и употребљаване су само на територији краљевине Србије и Црне горе. У то време пуштене су у промет нове марке краљевиие Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме су завршене емиеије српских поштанских марака првог периода. Други период отпочео је догађајима од 1941 године, који су у многоме изменили физиономију наше земље. Разни непредвиђени поремећаји донели су нове реформе, а поред осталог н реформу поштанско-телеграфско-телефонске службе. Самим тим и емисије нових марака. У почетку, од 2 маја до 1 октобра 1941 године биле су још у промегу? марке бивше крал>евине Југославије са ликом Његовог Величанства краља Петра П, као и „авионске" марке са претиском: „8егМеп". После катастро«Ј)е у Смедереву, 22 октобра 1941 године, пуштена је у промет добротворна серија марака за избеглице и обнову Ћурђевог града са доплатним вишком од 1, 2, 3, 4 48 и 49 динара. Услед капитулације бивше југословенске војске, велики број Срба заробљених војника и официра, оставио је био за собом незбринуте породице. Да би им се колико-толико помогло, пуштене су у саобраћај такозване заробљеничке марке са ликом Мајке Божије над мртвим Христом. Вишак вредности ових марака од 1.50, 3, 6 и 12 динара ћредат је Црвеном крсту, као помоћ заробљеницима и њиховим породицама. Десетог јануара 1942 године предате су оптицају марке са сликом наших манастира: Лазарице, Раванице, Каленића, Раванице, Горњака, Жиче, Сого* ћана, ЈБубостиње и Манасије. Пред зиму, 13 октобра 1943 тодине, стављено је у промет 200.000 комада добротворих марака са вишковима вредности од 6, 8, 13 и 40 динара.

--ШШЖтЗШ ЈШ

Тако је за времс окупације у Бсограду, у прошлом рату, неки војник у кући Мине Вукајловић — кћери Вука Караџнћа, иашао је јсдаи број новина ,.Босански вјесник" од 13 августа 1866 године са поништеном новинарском марком од две паре. Жиг је била утиснула пошта „Каранлии Рача", који се некада налазио на босанекој граници код Шапца. На аукцији „Ц|11(1ег Ес1е1шапп" у Цириху, 1928 године, овај примерак новина са марком продат је једном швајцарском трговцу за 100.000 и словима сто хиљада динара. Колина је вредност ове суме била ранијих година, није потребно износити, али је важно да се и овај најстарији и најр^ђи прнмерак, као у оеталом и миоге друге музејске вредности, налази у рука'ма странаца. М. А. Т.

И поред тога што српска иоштанска марка има за собом близу два века, филателија код нас није доскоро била довољно развијена. Дешавало се тако да је Министарство пошта, последњих година, било принуђено да по неколипо пута расписује лицитације за продају преосталих марака из прошлог века са врло приступачним почетним ценама. Код нас није било купаца. Наше најбоље и најстарије примерке марака куповали су странци.

(Оиимци — репрод} кција: М. А. Тодоровић)