Коло

дрвета од кога су касније изливени клишеи. Марке су рађене у облику правоугаоника, размере 17%Х22 мм. У средини круга нала?ио се грб кнежевивине Србије окрун«ен венцем. Штампане су у „Правитељственој Књигопечатнији" у Београду, на врло примитиван начин, тако да је због техничких недостатака и недовољног броја стручног особља рад убрзо био обустављен и израда потребних клишеа, као и марака уопште поверена Царској државној штампарији у Бечу. Представнипи српске владе обратили су се надлежним аустриским властима за дозволу да се у њиховој државној штампарији обучи у овом послу и један српски графичар. Априла 1866 године наше власти добиле су пристанак којим се одобрава израда марака у „Дворској државној штампарИји". У вези са овим, српска влада је послала у Беч Стевана Рајчевића, фактора, да се колико толико упозна са ,,модерном" графичком техником. Том приликом израђеио је 20.000 марака од 40 пара, 200.000 од 20, и 12.000 од 10 пара са ликом кнеза Михаила Обреновића Ш. Марке су пуштене у промет тек 1 јула 1866 године. Тиме је стварно отпочела историја српске поштанске марке. Нроблем на тај начин још није био решен. Јавиле су се иове тешкоће. Марака ипак иије било у довољном броју. Нарочито у местима која су била удаљенија од главних саобраћајних пуатева. Онда се ирибегло једном оригиналном решењу: марке су половљене. Један комад од 40 нара дао је тако две марке од по 20 иара, а комад од 20 пара две марке од по 10 пара. После трагичне смрти кнеза Михаила, 28 маја 1868 године, ове марке, као и оне са грбом Србије, биле су у важности још годину дана. Деветнаестог јула 1869 године, одлуком Министарства унутрашњих дела пуштене су у саобраћај марке са ликом тада петнаестогодишњег кнеза Милана. Штампање ових марака, у свима вредносТима, вршено је неколико пуга (за осам година, колико су биле у оптигтају) у Београду. Године 1880, када су у Србији биле заведене динарске вредности пуштена је у промет нова емисија марака са ликом кнеза Милана у гнералској униформи. Оне су остале у важности и оида када је Србија проглашена краље* вином, 6 марта 1882 године. После абдикације Милана Обреновића, 21 фебруара 1889 године и стуиања на престо његовог сина, Александра, издатс су нове поштанске марке са ликом младог краља. Оне су пуштене у оптицај 3 марта 1890 године. 0*д његовог ступања на престо, до јуна 1903 године, израђено је било и пуштено у промет неколико серија разних вредности и боја са ликом краља Александра у генералској униформи. Најзад, исте године завршена је најновија, специјална емисија израђеиа у Паризу, која је требало да буде пуштена у промет на краљев рођендан, 20 августа. Међутим, ове марке нису ни угледале света у првобитном изгледу, јер је 29 маја краљ погинуо од руке завереника. Привремена влада, која је после његове погибије образована, наредила је да се ова париска емисија пусти у промет са државним жигом преко лика убијеног владара. После ступања на престо краља Петра I Карађорђевића, приликом свечаности крунисања 8 септембра 1904 издата је специјална серија јубиларних марака за успомену на стогодишњицу српског устанка под Вождом Кара-Ђорђем. Ова врста марака, у размери 22X40 мм., имала је у медаљону два

Српска поштанска марка је једна од ретко драгоцених докумената. Од тренутка када је први пут израђеиа и пуштена у промет, она илуструје све оне перипетије кроз које је српска држава прошла после Карађорђа и кнеза Милоша до данас. Малена и још нејака Србија добила је први свој Устав 1838 годиие. Њиме је, поред остадога, било предвиђено установљавање прве српске поште. Међутим, отварање првих српских поштаиских станица извршено је тек месеца маја 1840 годиие. Поштарина се у то време плаћала у готову, док се потврда означавала на самој пошиљци жигом: „Наплаћено". У Србији је тада било укупно 36 поштанских станица. Прве поштанске марке пугатене су у иромет после двадесет и шест година — 13 маја 1866 године. Оне су имале равну ивицу и штампане су у малим табацима од по 12 комада. „Печат" за израду прве марке наирављен је од