Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Градови цели сё зЗтру туд кужнога њенога даха. И друге све' су ту бољетице људскога рода, Недузи, патње и стуж и немила свака згода. Проклета Калелејска туна их крије гора, Где живе душе нема ни божја од човека створа. Ту их проклётство шаље и отле их сатана дели Људима, те им срца отровом адским цвели. С мукой и невољом Марко мину проз пустињу ову, Докле му стопе сад на страву наступите нову. 340 Гора се показа пред њим вита и страшнија јако: Ледена пустиња коју згрејати не мож’ ни пако. И док и дотле запах кужни и врели га давља: Сад се још јачи студ и мразовита кошава јавља. Ледени ветар отуд пири и студом га шиба, Он се ко трека сад на мразној олујини зиба. Одиста ту га прође са предузёНа му жеља, Задрхта осим од зиме још и од ужаса веља : Jep овај мраз и ову страховиту пустот од леда Марко од самих људских ердаца створену гледа, 350 Толико ове јадне и жалосне толико грађе Могаде да се лако у грудима људскима нађе, Да се од зависти, злобе, и немилосрђа њина Могаде цела Непё/ьска подићи клета планйна. Велика седам дана хода на четири стране: И опет једва могу сва да се туна настане! Ту их проклетство вечно сайту по сайту слаже. И зло за зло се лепи и сродници гнусни се траже. Никаква сила на свету отле их више не креће: Паклени огањ сами откравит’ их ледене неће. 360 Планине ове улаз у Усуда царство бране. Покојник сваки мора њихове проћи стране, Туна да грешно тело остави пламу ил леду. Одатле само душе голе пред Усуда греду. Минувши срећно опасност, чудна му с’ указа јава. Беше Трусовииа то му, вода од заборава. Шумна и хучна опкаља она са свију страна Усуда пространо царство у бездан заталасана. Читаве легије душа Марко ту виде на броду, Косово 7

tKqcèsm vi/Bpilwwi 01АНИНА.