Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тако се чини да игра на ватри хитлено коло, Као на мраза цичи Циганче бедно и голо. Слазивши Марка дрекну Јакомир, да га смрви. И скочи да га таки удйви у кључалој крви. 410 Несвикнут да му жртва икада жива умакне, Хтеде и Марка својом џиновском шаком да смакне. Али се смири, од стра дрхтећи, када виде, На сусрет да му Марко с врапцем у руци иде. Видевши Краљевић ч}'до, намисли да се и шали, И да у згоди овој сазна шта џину фали, Па стеже врапда и гледај ! колико стегне више, Толико маши бива цине и затушен дише. А како дадне птици даха и вкше слободе, Јакомир одмах порасте и у висйну му оде. 42о Тако с’ и бесна сила пред мудрошћу ропко увија: Разум и досетка увек снаге грубйну убија. Грозна провалија греха сада пред Марком се створи, Безбројна грешника војска у вечноме огшу где гори. Огромни котао то je, где ћелије грешника плове: Свака се од ших по греху, који обузима зове. Убиство ту je, насилье, хула на Бога и татство, Родапоганство што нё зна за сестринство нити за братство. Ту гори рука сину, коју он диже на мајку, И силник охоли, који на божјака дизаше хајку. 430 Јелена бездушна госпа Гавана златом богата Пред свима прва у страшних оргија коло се хвата. При том на плећима мора сзе благо своје негдаше, Злато и сребро, вући по валима паклене баше. Тежином грехова шених оно je на дно притёже, A шој се драге воље у огшсни понор не леже. Ту своју казну нађе сиротише напасник луди, Судија ту испашта који по миту суди; Онај што само лаж и превару има на уму, И грешни кум, што своју срамотом куму. 440 Ономе уста а овом горе у пламену бедра, A греншој жени разгољена огаш угшёнише недра. Ту су и они, што само живе од мржше и зюбе. Ту грозне отровнице, што утробе порода робе. 7*

99

Косово vi. Пакао и грешннци.