Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Капљице две три само једва за жуђено пиће: Толико силно јури у несито страхотно биће. 560 Чуду се диви јунак и пожури отален даље, И поглед ока брижног у даљину пред собом шаље. Докле на равнице крају високо угледа брдо. Три стазе ту су и витез, без узрока да не би врдо, Окрете средњом а леву остави делу у цвећу, И десну лепоте равне, које ту у страну скрећу. Добро расудио беше, јер прва се спушта ка лажи, Друга ка срећи a средњом истина горка се тражи. Трњем обрасла je ова, ал Марко не осећа гриже С поступка свога, док врху стрмога брега стиже. 570 Туна изнбнађен виде на камену сињему станцу Некога старога дина с обема ногам у ланцу. Хшьаде товара тежак 3à земљу тај га притёже : Џиновску снагу за брег му за вечита времена веже. Будимир то je, што вечно дане и ноћи мота. Сит je одавно службе и горкога својег живота. Декада осион беше, па хтеде и сунца да с’ маши : Зором сад буди бабе а тавнином дечицу плаши. Страшно мотовило држи, које му крши руке, Немајућ одмора никад паклене подноси муке. 580 Jep од кад паде у ропство, а то je од света и века: Неволзи својој више не мога наћи лека. Санка ни починка сласти незна са вечита бдења, Нити са одмором икад самртни умор мёша. Ломан до сржи у кости силније жеље нема, Него ли макар један часак и трен да продрёма. Да за тренутак од посла напорна слатко одане. Смотривши Марка, он му викну, да поближе стане. Да му мотовило прими, колико оком да трене. Даће му све што жели, кад се од починка прене; 590 Здравља и блага и вечна, жели ли само, живота. Само за један трен мотовилом нека помота. При том од чежње за слатким одмором сузе проли.. Толико много старац за услугу витеза моли. Марко се савета виле сети, па старцу одвраћа : „Xohy, ал моја рука на веру се посла не лаћа.

103

Косово vi. Будимир.