Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

То, што ми нудит, за ме никакие вредности нима ; Будала обећања а мударац готово прима. За то ми одмах даруј, што си ми спремио дати, Када ми руке }унёчке мотовило то осакати.“ 600 Зачуђен Будимир Марку набраних веђа отпове: „Заиста неко те учи захтеве стављати ове. Али нек буде ! Ну мораш положи™ заклетву менн, Да се за дело могу надати жуђеној смени. „Никада нё газих реч, па нећу je газит' ни јако. Зато ни заклетве нисам Hà душу никад join мако. Али за љубав твоје старости кунем се теби: Од моје верније службе никад на свету да не би.“ Тако му одврати витез и ступи му седишту ближе. Будимир десницу своју небу у внсину диже, 610 Па je јунаку спусти на плећа ненадно ома. Беше то ударац тежи и грђи од самога грома. Марку се затресе срж у коштици свакој од бола. Три пут се промете јадан низ брег до блажена дола. Стара убојица таке срамоте не зазна јоште. Гњеван на тако чудне и незграпне старца милоште: Шарцу на рамена скаче и копље Коштуницу трза ; Да се са џином бије љутина га нагони брза. Насмеја с’ Будимир, па му беседу новицу баца: „Тако ли ради онај, што задату веру не гаца?! 620 Боли те ударац мој ! ал’ знади о добри јуначе, Да би без спаса мор’о од њега гинут’ иначе, Да без премишљања само узе мотовило моје, Koje би одмах руке обе изломило твоје. Jep за несвршени пос’о смрт би заслужио себн; Песница моја би у прах сатрла кости теби. Овако боле и јаде претрпео јеси за цело, Али и снага моја сиђе тц тиме у тело. Стэтину пута јачи сада си него до јако. Свршитн смерано дело моћи ћеш једино тако." Пламен од стида јунаку удари на то у лице, Шћаше да моли старца доброг за опроштај иице, И да се нуди, да га служи и дворн у свему. У том и Будимир своје мотовило предаде њему,

104

Косово vi.; Будим ир моли Марка за одмену.