Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Л сам у мртви сан у истоме часу паде. Големе Марко јаде доживе текар саде. Jep макар како да снагу напреже велику своју: Једва одржати мога у рукама претешку соју. Л кад je поче окретат, она се захукта тако, Да се од силе њене затресе небо и пако. 640 У једном ока трену петнаест пута се врну За даном ноћ и светлост замени таму црну. Преплашен Марко запе страшну обуздати страву; Виде, ал доцне, да није на послу и путу праву. Мртви му зној са лица леденим млазом тече ; Крвава рана и жуљ му прсте и дланове пече, А снага, која труда никада зазнала није, Стење с тегобе сва и с терета грдна се вије, Викати за помоћ хтеде и неспретно закачи старца Тако мотовилом, да се прену од силна ударца. 650 Уплашен скочи нагло и када спази јунака, Како га ипак није издала десница јака: Весела срца он му благодари много рад смене. Доста му би, што мога један тренутак да трене, Да се окрепи сном за стотине векова дуге. И Марко весео би, што прође са толишно руге. Па када Будимнр, узев мотовило, запита благо, Чим да му плати за ово сад пријатбљство драго, Он га за савет само, шта he да ради, моли, И наук иште да даље опасности свакој одоли. 660 Депо му скромност ову Будимир прими стари, Ma да се чуди да тако мало за награду мари. Марко му на то рече, да му je награде доста, Што много јачи данас љеговом снагом поста. На то га Будимир мудро светова, шта he да ради, И како себи пута даље до мете да гради. Па му и метле две и уже предугачко даде: Усуда кћерима за дар, очију да му не ваде. Чудан je ово дар и Марко се не мало чуди, Овакве ствари што му старац на поласку нуди. 670 Али он тихо даже оваке нсплете речи : „Улазак Усуда двору опака стража ти пречи. ГЬегове до три кћери пролаза опасна бране,

105

Косово vi. Будимир и Марко.