Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Да се од смртних нико 3? оне не усуди стране. Jep осуђoнице оне, на супрот сестрама другим, Оцу робијају своме работањем тешким и дугим. И докле бајна Милана и срећна Добрана суде. Па чак и страшна Мрзана одрoђује судбу за .ъуде: Раба и Лада и Суза воду за дворе му носе, Црпећи њу из бунара на уже од рођене косе. 680 Шакама голим још му, у ритама голе и босе, Дворове мету и заман уже и метала просе. За то су увек љуте и, ко им у домашај дође, Зло ће и нйопако од напасти њине да прође. Суза му оба ока ископа ноктима ома; Грло му зубом коље Раба страховита мома, А Лада чупа срце, да му се крви наслади. Таки се страшни покор може од тебе да гради. За то им баци дар, кој њима још нико не дава, Па he те пустит с миром, да те не заболи глава!“ 690 То га и друто учи старац и Марко се крете, И дође у пусто поље, где ветрови крилати лете. РЬихово царство мора на чилу Шарйну да мине. И ту га спасе наук, који му светова цине. Он им се подаде мирно и страшна олзл’ина сада, Хуктећи потмуло најпре од товара дажда и града, А затим праћена риком грома и кркљањем пакла, Брзином муње на крила невидна гьега je макла. И док се свест од лёта вртоглава мути и мрачи, И док je удар ветра беснији, жешћн и јачи: 700 Марку баш та галама боље од свега годи, Лербо о њезину трошк}' мети све ближе ходи. Докле и напета сила суета и ману јунака; Никакве штете му задат’ нё мога силна и јака. Дошавши себи очи поднже Краљевић горе, И величанствено сјајне угледа простране дворе, Около којих у три реда од' мермера бела Кипова беше од зверја војска и поворка цела, Који на један миг и к’о да их оживе сила, Нека у камену хладну чаролијом што ce je скрила : 710 Рикати сташе Хала троглава напред се пружи; Дах јој са зијала страшних ваздух пред витезом кужи.

106

Косово VI. УсУДОВЕ КЋЕРН. '