Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Невољу таку спрема Азнја Лазару цару, Али се надати нема бољем ни лепшему дару Ни од Европе поред Азије жељне para. Мурат и тамо помоћ протаву Србије хвата. Ту су му Грци понајпре, оклопници тешки и сјајни, Затим кошьаници хитри рођацн његови вајни По царској кћерн по лепој маћехи, гордој Тодбри, Коју му оцу Оркану, да га у старости двори, Поклони Кантакузен, те тиме се свеза са гьиме, Да се од Срба имаде бранити беднкк са киме. ПО Кесарејци и они од Смирне, Никбје и Брусе, Бораца крста потбмци, ту су, да главе русе Сада за месец полажу, да врагу крста помажу! С њима издајници таман с Балкана се гордога слажу: Чеда залутала то су Бугарске некада славне И Македбније тужне и Тракије плодне и равне, Синци Арбанпје кршне, деца отаџбине наше. Сад их на пропаст њену Мурата воде паше. Јеничар то je страшни, крста отпадници то су; Хришћански синци хришћанству највећа беда и зло С} г . 120 Све гьих и многе друге, свет које показа бели, Крете на Лазара Мурат да мегдан са њиме подели. Да се освёти за срам й за погибију своју, Што му на Плочнику Милош у крвавом зададе боју. Лазара круне да лиши, Милоша жива да сколи, Крвљу да плати крв што онако грозно проли. Тако он смишља и см ера ал друго судбйна му суди: Обилий ханџар му спрема, да му запара у груди. Једнога лепог и злога ничега неслутна дана С ужасом тим од мноштва, ко мугьа нёобуздйна, 130 Упаде он у земље Лазара славнога дара. Ширећи смрт куд допре. ужас и покоре ствара. Качаник град да узме обрну своје чете. Беше то баш о дану празника Тројице свете: Безбрижан народ и среНан ужнваше плодове мира Свак од властёле па до себра и х}'да пастира. Милош јуначки и мудро сатре и разбн не давно Турску на Плочнику војску, крваво, грозно и славно. И благостања и добра сад у изобиљу свака

12

Косово i. Грци. Јеничар.