Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Народ са свију страна благосиља свога јунака. 140 Седи, домобрижни старци литију обнели свету, Обишли њиве и польз да записе побожне мету; Обншли дубраве неме и ливаде травне и цветне Хладне животворне воде, где Русалке станују сретне Чувајућ поље и усев од града, од ветра и хала, Бредни да ратар има хасне од труда и мала. НЬихов je празник и њима све то весеље у част je. Њима се с надом и молбом обраћат’ народу сдаст je. ГЬих лепе кћери још лепше чаробне матере Ладе Прославља весела момчад, декле и невесте младе. 150 Jep док je божји слуга са крстима часним у руди Свевишгьем одао хвалу и побожних песама звуци Јекнули пољем и гајем свечано, складно и јасно, И докле народ Небу и Господу вапије гласно, И клечећ дару и круни његовој спаса моли, Да супостату сваком и свакоме врагу одоли, И докле знаке крста бацивши на себе сваки, За софру седоше старци: младеж и момци лаки, Девојке дивне и лепе и невесте гиздаве, миле, Којима груди ципте од снаге, једрине и силе, 160 Сиђоше витим колом гонёйи се испод града, Празник да празнују који љуботворна наредн Лада. Њојзи и несташном Љељи игре се изводе ситне. Кроз млади народ ходе краљице лепе и китне. Припев и згодну сваком певају оне шалу, Смерној и чедној лепоти вију заслужену хвалу. Али и жеље срца и наде у песмице слажу, Лепо и вешто вижле играчице Ладине кажу. Невиних срдаца ових небриж и опште весеље Изазва Русалске виле, сеје срцёстрел>е Љеље, 170 Да се у народ јаве, да се удруже и оне С народом срећним срећи његовој увек склоне. За то сакрйвала тајна мануше. Речни вали Навикли њихове дражи грлити, несташци мали, Сада из недара својих избацише вилинска тела; Љупкости чуда скрита показа пена бела. Начином истим ожйвеше дубраве, лузи и гаји: Све то на видело даје што крије у себи и таји.

13

Косово i. Празник Русалнја