Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тајна и чаробна душа нихна загонетна жића Тело и облик узе људског и земаљског бића; 180 Нетакнут мушком руком појас и чедне груди, Злаћене косе и очи препуне чежње и жуди, Заносно насмешка уста, нектарно слатка и рујна, Кикотна грла бела, обла рамёна и бујна: Никоше величанством из луга и вода, да мюьем Забуне свет задивљен и ретке лепоте обшьем. Погледа милога Цвета, пролеће коју и цвеће Највише љуби и грли, прва у народ слеће. С њоме je сестрица Срета па румених образа Здравка Затим Одморка и Санка и безбрижна с њом Заборйвка. 190 Близнаке ове три су, једнблике, препуне чара: Уморна ратара оне походе кад се одмйра. Ту je и златне косе звездбчела зрачна Јутрбјла, Јутрење румени вила и сестра плодбноша- Дојла, Која богато бујних недара просипа чари: Пбльй и стала плодност и обиље њени су дари. С њом je дарбноша Жива, храниљка жетве и стога, Житнице будна чуварка, ј ер њена где коракне нога: Благослов ту се излйва й посао сваки успёва, Кућа и усев цвета и чељад на рад не оклёва. 200 Заморна радника, када на сунцу и жези малйкше, Целивом она својим опбравља, да му je лакше, Кад му се јави са српом у десници руци мила, Ко жетелнца друга да другу окрёпи била. С њима je бајна Вечёра, сањива заносна ока, И витка Танча лагана крока и лакога скока. Ту je и сјајна Росана у хаљннн дугине боје, Цвећем перуником недра и груди украсила своје. Чудна Одзивка с гьом je, што згледати ником не да се, А тако радо ти враћа и пркосно рођене гласе, 210 Када залутао друга из дубраве брижан дозйваш, Или ти песму отпёва када у песми ужйваш. Чудно je несташна она, шале и пркоса мати. Брбљива птица je сојка често на рамену прати. Ту je и разгонка ноћи Зора, тежака будйл>а. Зл alien их крила и косе, пуна je чара и мшьа. И сјајна Данка и с њоме цаклена тела Извбрка,

14

Косово i. Русалке излазе у народ.