Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Гаја чуварка Дубравка и царица горе Загорка, Најмлађе Додино дете Дажда, хладовита, штедра, И Смутна старија сеја снежних но ледених недра. 220 Русалка мила Ведрана, плавога неба љубимче, И Љупче, матере Ладе најлепше чедо, мезймче, Koje и Љељом зову и, које од несташи саме, Да се за њоме равном мерой и заносом маме И жене као људи: кад му се како згоди, У лику момка зорна ил гиздаве девојке ходи. Зато га момци и зову: Убава лепото Љељо, А цуре жудно призйвд.у: О Љељо душо и жељо. Богатим дивним одёлом складно украшена свака Прилази народу лица весела, корака лака. 230 Младеж им на сусрет хита и друштву се радује врло II кити гостима цвећем груди и појас и грло. Љупче на краљички престо посадите да je удвбре; Песма у њену се славу заори Данке и Зоре. С кикотом народ цвеће на њу и босиљак просу, Венцима кити јој пас и недра и злаћану косу. Док и другарице њене макнуше коло лако, И сташе певат уз песме срца прижёлжане свако, К зраком складним и гипким и покретом љупкога паса, Потресом недара снежних и нагибом виткога стаса, 240 Узмахом лене руке и рамена обла и бела, Заносом пуног чара и чедности девичког тела Сташе изводнти игру вилинску ветрена крока Уз песму милу и страсну чаробна гласа и срока. Народ још никада онај млади то веле и стари Не виде така чуда и не гледа онаке чари. И сви ко никада досле и сами то нё знају како Не беху радосни, срећни и безбрижни никада тако. И на један пут кроз песму и кикот небрёжлэива скупа Зачу с’ халйкаше гласно и копита топот и лупа 250 Отуд од царскога пута и с пољане испод града. Цнкну женскадија слаба, момчйди}а занеме млада. Док прсну све ко јато голуба белих низ поље, Када их кобац повија да их черупа и коље. Авај! у гомилу ову бајне лепоте и дражи Упаде јастреба јато, што ноктима шьена тражи.

15

Косово i. Краљичка песма и игра.