Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Међу гол}'бице ове, међу лепбтице миле, Као но први вали Мурата страхотне силе, Арапи црна лица и дивљи Огузи с гьима Слетеше први на грабеж најгоре злице међ свима. 260 Расу се скуп и поље зелено пусто оста. Само још вихор разбуђен најездом незвана госта Звижди и хуји и скуте лаког и лепог одела Лепрша цурама око страхом уздрхтала тела. Само још бујне косе лелуја хитар без реда И љуби лица лепа њина и самртно бледа. Као но срна пред ловцем дрхтава срца што бега, Тако и оне стрепе бежећи сад испред њега, Кој мало пре им знаде онако врашки да хлади Свежином даха свога огагь у млади. 270 Дојле, Јутројле и Зоре и слаткога Лэупчета неста. И друге тужие беже с несрећног онога места. Дубраве пуне хлада, пуне тајанствена чара Сакрише њих и дражи којима нема пара. Нестаде њине лепоте, да се не јави на свету Докле год Срб устужи јадан у ропству клету. Заман ћеш ићи и жељно очи окрётати тамо. Заман приклигьати миле, да ти се јаве амо: Никад их жудна твоја нё може ван да измами, Докле год Срб узмбра у ланцима ропства да чами. 280 Арапи смакоше дичних тридесет узор младића, Тридесет пуних наде угасну часом жиНа. Срећни су они што светом минуше, јаде да горе Hè виде, што се с гьиним сестрама милим творе. Јербо још толико, колко мртвих ту глава паде, Најлепших девојака Качаник својих што знаде, Паде у ропства срам и смерност, лепота и чедност Срамну на тржишту робља добиће цену и вредност. Тридесет најлепших мома и толико невеста бајних Бацише варвари преко коњица незадржајних, 290 Стегоше ланцима беле руке и пути снежне, Незграпно 3à косе вуку и грувају груди нежне. Докле их брже нёг што и дођоше оданде неста : Одоше кано олуја са крвавог несрећног места.

16

Косово i. Турски препад.