Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тргоше натраг оружје брзе уббјице своје, И Срби, који спремни гинут’ у метежу стоје, Али и скупо главе заменути ради од;ужја. Рјжс уклоните снажне са спргмна за борбу оружја. Сабље из кора већ беху полётеле тражећи крви ; Очима страшни Цреп закрвавио беше, и први, Ко би се дигао на њ’ од самога страха би пао: Уморен погледом самим душу би врагу дао. Али се утиша све без крви и бојнога лома. Лазови поклисари пођоше мирно дома. 420 Док се то збиваше ту и с тржишта робља гунгула, Хорда сво]ёйудна, слика беса и правог расула Бејаше листом пошла за уходом право до дара: О робљу једва да се по који слуга тек стара. Војсава хитра, увек опрезна, вредна и будна, Спремна да чини јунаштва опасна увек и трудна, Којој путбвођа сад и Омер прибёгалац поста, Прилику таку и згоду већ очёку]уНи доста Сад се са дружином. храбром ко муња из облака вину, За срам да врати жао Мурата плахоме сину. 430 Право ка робльу стреми, да робу драгокупну проспе. Прво до Прехвале бедне, стражу растеравши, доспе. Раскиде ланде и узе девојци с руку и ногу. Ратнице њене, послав стражаре на истину Богу, Који не нађоше спаса у бегству, учйнише исто Са другим робљем и очас остаде поље чисто. Прехвалу Војсава баци за се на коњица лака. Ратнице друге грабе девбјчицу по једну свака. И док се снажнији трком спасавати одоше журно: Војсава с пљеном исто онако нагло и бурно, 440 Као што беше и дошла, одлете кличући гласно. Гонити храбру за Турке и сувише беше већ касно. Али њу смотри ипак на дреку и ерчану делу Лепа Зелфйда и погна на вранчићу ратннцу смелу. Борбе и славе ерце добре јунакиње иште. Брже од вихора плаха за Војсавом она се стиште. Као но вучица кад у стадо престрављено бане, Па му, крвблочна, руно на леђи раскйдати стане, Тресући ударцем смртн кривброге дрекаве козе

218

Косово XII. ВоЈСАВА УГРАБИ ПРЕХВАЛУ.