Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

ком јаде задавао. Летописац нарочито бележи за њега ово: „Ва љето 6889 (1381) убн Череп и Витомир Турце на Дубровице.“ На Косову je Турцима толико јада задао, да су га они, кад je пао, исекли у најситније комађе од беса и освете онако мртва. VII. 119 и VIII. 474. Шубићи доведени у Босну насиљем мађарских краљева владаху делом Босне од 1298 а целом Босном од 13Ì4 до 1322 год. Најзнатнији од њих беше Младен I. 1312 за бана Босне Стефана Котроманића. Доцније се истине из те породице Младен 111. господар Клиса, Омища и Скрадина, који беше ожењен сестрой Душана Силног Jeлом (Делом, Љељком), a рођену сестру беше удао за Владислава млађега сина Стевана Котроманића, стрица Тврткова. Други Један Шубић, стриц овога Младена 111. по имену Гргур имађаше ћерку Зелену, одраслу и однеговану у родбинн на босанском двору. Њу доцније (1370) Твртко као своју рођаку хтеде удати за једног од Вукашинових синова, али се противу тога изродише велике сплетке, па се и сам папа Урбан V. умеша у та посла и просто забрани удадбу католичке девојке за краљеBiiha православие вере. Да ли je Твртко, као православии крал. то послушао, и шта je управ било са том девојком, не зна се. Али се ипак зна, да ce je Марка, Вукашинова сина жена звала Зелена. VII 375. Адп Арслан јаки лав, беше други владалац у неточном царству Селџука. Види о њему XII 108. VII 416. Још за време Душаново спомиње се у граду Авлони кефалија Александар Ђорић. Taj je имао сина Николу a овај опет сина Александра. VII 431. У време косовское боја владаше у Видину Јован Срацимир, стари ј и син цара Александра, док у Трнову беше на престолу млађи му син Зован'Шишман, кога му роди царица Јеврејка и кога Александар join за живота беше назначио за цара под утицајем жене Јеврејке. Константин, који се овде спомиње, син je овога видинскога цара и после коначне пропасти очеве државе 1398 г, живеэ je на двору деспота Стевана виђен и поштован, где je и умрьо искрено и братски од њега оплакан и ожа.ъен. Сродство Миличино са Срацимиром, које се овде спомиње, основа се па тврђењу, да су и Милица и Зелена царица Душанова и Александар цар бугарски отац Срацимиров, били сви деца кнеза Братка (Зуга Богдана), праунука Вукана, старијега сина Немањина. Милица je по томе дакле била Зовану Срацимиру, видинском цару, тетка. Кћи овога Срацимира, Дороте]а, удата je била за Твртка краља Босне. VIII 290. Ми данас замишљамо катане као лаке коњанике и ако то име води своје порекло од најамника, злогласних харамија по балканским земљама, Каталонаца, који су, према духу оног времена, пре били тешко оружани оклопници, него ли лаки коњаници. Vili 299, Стеван Твртко венча се 1376 краљевском двогубом круном Србије и Босне и назва се „Стефан Твртко у Христа Бога крал. Србл.ем и Босни и Приморју“. Овоме ееома славном српском владаоцу, a најславнијем краљу Босне запета je врло тешко крштено име било Твртко. Напротив њему je врло вероватно крштено име било као и деди и оцу Стефан, а презиме Котроман или Котроманић. За држим да Твртко ништа друго није до презиме Котроман тачно на српски преведено. Деда Твртков Стеван Котроман долази у Босну за бана као намесник мађарског крал.а и као странац, отуд од некуд из Крањске родом, хита брже бол.е да се ородн с Иемањићима и узима Драгутинову кћер Зелисавету за жену. Уз то, по угледу на Немањића, та породица одма почне узимати и крштено име за првенца сина Стефан, и син Стефана Котромана, зове се такође Стефан Котроманић. Он иде корак даље са презименом и страном имену Котроман додаје српски наставай „иЬ “ Али унук Стефана Котромана опет Стефана Котроманић, прионуо већ и рођењем и душом и телом и прошлошћу и сновима о будућности за ыову отацбину иде још и дал.е и страно туђинско презиме одбацује са свим и замељује га на српски преведеном речи Твртко што ми сад сматрамо за његово име, док je оно врло вероватно у истиии презиме. Од куд сад све то? запитаће мал те не сваки читалац. Просто отуда, uno je презиме Котроман нама дошло као латински облик немачке речи Hartman. У средљем веку су се латински високи научи.аци нарочито

225

Косово. Бёлешке.