Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

спавајућн перед Едебала и како се млад месец роди из прсију Едебала, па растећи попе се на небо да у његова сопствена прса потоне, и како се на оном месту, где га нестаде. подиже на једанпут дивно дрво са далеко раширениы грана.ма тако да под његову сенку стаде цео свет са евнм својим бреговнма и долинама, рекама и варошима, селима и т. д. све пуно народа срећног п вредное, и када раздраган Осман похита шейху да му тај сан растумачн : старац задив.ъен причом младийевом познаде, да je то знак, да његов дом треба да се сјединн са племеном Османовим па са речима: „Ja ти проричем, да Неш тиса твојнм племеном постати силан владар, цар и мо] зет“ даде му пределу девојку за невесту, која 1288 роди Осману спна Урхана Оркана. IV. 551. Осман je имао надимак Кара, што значи код Турака Црни ала тако исто означава човека јунака и коме све добро пде од руке. IV. 592. И Оркан се ожени врло необично. Освајајући разне крајеве и градове Осуан у једном походу заробп и целе једне грчке сватове, са вео.ма лепом невестой некога знаменитое младое властеле заповедника града Белокоме, која се зваше Ненуфар. Задив.ъен необичном лепотом младе Гркињице. Осман назначи за невесту своме тад тек 12 год. старом сину Оркану лепу робињу, која такође једва да беше за који дан од њега старија. Она роди Оркану синове Мурата и Сулејмана. Турци je зваху Нилуфер - Лотосав цвет, сматраху je због њених многих добрих дела као мајку целое народа и поштоваху њен спомен као праву светињу. Речпца која тече кроз Брусу зове се и сад по њој Нулифер, a једну од најлепших мошеја у Бруси у којој je и сахрањена сазидала je она. V. 72, Идући из Ниша Књажевцу пред Тресабабом лево од друма лежи пространа дубравна лепим потоцима испресецана воћњацима и ливадама пскићена питома Љуба Вода. V, 132. У Бовну je био дубровачки трг. Насеобина њнхова држећи трговину целое тог краја у својим рукама ту je седела. VI. 49. Ови знаци као нетто тајанствено познато he бити сваком читаоцу као и птица феникс која се из пепела свое рађа. Но спастика не he битп позната свакоме. То je нарочита знак који се бележи у виду крста са пресавијеним крацима Г-7-Ј и означава непресушну благополучност т. ј. свако добро, epehy и уживање. Налази се Beh у санскриту и тамо се зове Swastika. Шлпыан, откопавајући Троју нашао je сила предмета - печата, штапова, а.мајлнја, накита па и женских кипова са овим знаком. Србина мора прилично изненаднти потпуна истоветност имена овога знака са речју свастика која означава женину сестру. Да ли и у нас та реч првобитно није означавала нетто томе слично: скуп добара, epehe, уживања, од чета je човек узимао себи свој део - своју жену а остало што je претекло и остало тамо у тазбнни то су свастике? VI. 335 и VIII 101. Калелејска (галелејска) гора, то je нека пуста и страшнау нечем огњена гора, коју народ замишља као станиште болештина и недуга ,ъудских и за свако се зло каже нек пде у Калелејску гору. Врачарице нарочито на врачању шаљу тамо болести коју изгоне из болесника и спомињу je тад као гору, где ветар не дува, где киша не дажди, где гуска не гаде, где козе не врече, где маги не купа детега, где цвеће не цвета и т. д. VI. 354. Непе.ъска je гора нетто налнк на Калелејску, али док се ова замиш.ъа као огњена, врела, Непељска се представ.ъа као студена и мразна, где ватре никад па дакле ни пепела нема. VI. 366. Вода Трусовмна, која доста личи на митолошки стикс није произвољно овде уплетена. Народ наш зна доста о тој води. А и ja се добро сећам, да сам негде читао у народно] песми па сам и запамтио од прилике овакве стихове: У тиквнцу воде Трусовине, Која вода јест од заборава, Ко с’ умије и воде напије Заборави и оца и мајку и т. д. VII. 66 н VIII 833. Видојко (Видосав) Цоеп био je осэбито чувен војвода и слава i јунак. Не само на Косову што се ванрелно одликовао, него je и раније Тур-

224

Косово. Белешке.